Osecate li se kao rob?

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
sta to vredi kada nisu bili u stanju da se usmere kako treba. nisu koristili mozak, vec samo instinkte. ovi drugi (ljudi) su se plasili, jer su bili svesni i nisu zeleli da postanu zombiji, odnosno robovi.

Ha, pa meni se čini da su zombiji Ti, koji su živeli slobodno, dok su ovi drugi bili u ropstvu. Al' ajde, zavisi ko kako gleda. :roll:

to vec spada u licna pitanja i odgovor bi bio lican.

Pa dobro, navedi jedan primer, kada čovek pređe granicu u glavi?
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.596
CrniĐavo:
Ha, pa meni se čini da su zombiji Ti, koji su živeli slobodno, dok su ovi drugi bili u ropstvu. Al' ajde, zavisi ko kako gleda. :roll:

pa da, zavisi kako ko gleda. ja bih ipak vise volela da ostanem covek tj. covecica, nego da budem zombi.

CrniĐavo:
Pa dobro, navedi jedan primer, kada čovek pređe granicu u glavi?

aj najopstiji primer, prevazilazenje straha. strah najcesce i najvise ogranicava.
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
pa da, zavisi kako ko gleda. ja bih ipak vise volela da ostanem covek tj. covecica, nego da budem zombi.

Pa da, Ti nisi Hrišćanski vernik, jer da jesi, verovala bi u reči; koji izgubi svoj život, vratiće ga, a koji želi da sačuva svoj život, izgubiće ga.
To, naravno, nakon svih dešavanja, tj. ko preživi stampedo. ;)

aj najopstiji primer, prevazilazenje straha. strah najcesce i najvise ogranicava.

Misliš prevazilaženje straha od posledica?
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.596
CrniĐavo:
Pa da, Ti nisi Hrišćanski vernik, jer da jesi, verovala bi u reči; koji izgubi svoj život, vratiće ga, a koji želi da sačuva svoj život, izgubiće ga.
To, naravno, nakon svih dešavanja, tj. ko preživi stampedo. ;)

aham, a boza ce svakome licno da da po bocku sa zombi antivirusom. :lol: dzavle, zivi ovaj jedan zivot i razmisljaj o njemu i u njemu, a ne o tome sta ce biti i da li ce biti kada skviknes.
i jes, aj sad kazi kako je to povrsno i isprazno. sve ukazuje da je verovanje u boga jedna velika zabluda. dok se ne potvrdi njegovo postojanje, ostaje samo zivot.

CrniĐavo:
Misliš prevazilaženje straha od posledica?

tako nekako. od mogucih posledica, rezultata, srusenih nada, bilo cega.
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
aham, a boza ce svakome licno da da po bocku sa zombi antivirusom. :lol: dzavle, zivi ovaj jedan zivot i razmisljaj o njemu i u njemu, a ne o tome sta ce biti i da li ce biti kada skviknes.

Ne radi se o tome šta će biti kada svikneš, već se misli na ovaj život jedini, koji imamo dok smo živi, na taj život se misli. Jer onaj, koji krene putem da želi da sačuva svoj život, koji ima, izgubiće ga, jer će život njegov biti u đavoljim rukama, misleći tako da će život sačuvati, radeći za đavola, dok onaj, koji izgubi svoj život, boreći se protiv đavola, taj će, na kraju, kada se stampedo završi, vratiti svoj život, jer je istrpeo do kraja.
A Ti misliš da kada đavolu daš život svoj u ruke, da će da Ti ga vrati. Neće, ono što daš đavolu, to đavo nosi sa sobom, poput Zin El Abdin Ben Alija, a ostaju oni, koji su svoj život dali u ruke đavolu.

i jes, aj sad kazi kako je to povrsno i isprazno. sve ukazuje da je verovanje u boga jedna velika zabluda. dok se ne potvrdi njegovo postojanje, ostaje samo zivot.

Nije sporno da li Bog postoji, već je sporno šta je Bog.
Ako Ti veruješ da Tvoj Bog je novac i strast, onda Ti je onako kako veruješ.

tako nekako. od mogucih posledica, rezultata, srusenih nada, bilo cega.

I pljačkaš banke, pre nego krene u pljačku, savlada strah od posledica, tj. pomeri granicu u svojoj glavi.
Nije to suština. Suština je u sposobnosti razlikovanja kontrasta, jer, u suštini, postoje dva kontrasta, dobro i loše.
I ono što nije sasvim dobro, to je loše, a ono što nije sasvim loše, to je dobro.
Dakle, pitanje je koju granicu pomeraš, tj. kom kontrastu pripada granica, koju pomeraš u svojoj glavi.
Neka granica je zid, a neka granica je vrata u zidu. ;)
Razlika je što, kada naiđeš na granicu u vidu zida, onda možeš samo da ponavljaš jednu te istu radnju, koja je, u suštini, udaranje glavom o zid.
Ova druga kranica, vrata u zidu, ako otključaš, otvara se novi prostor.
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.596
CrniĐavo:
Ne radi se o tome šta će biti kada svikneš, već se misli na ovaj život jedini, koji imamo dok smo živi, na taj život se misli. Jer onaj, koji krene putem da želi da sačuva svoj život, koji ima, izgubiće ga, jer će život njegov biti u đavoljim rukama, misleći tako da će život sačuvati, radeći za đavola, dok onaj, koji izgubi svoj život, boreći se protiv đavola, taj će, na kraju, kada se stampedo završi, vratiti svoj život, jer je istrpeo do kraja.
A Ti misliš da kada đavolu daš život svoj u ruke, da će da Ti ga vrati. Neće, ono što daš đavolu, to đavo nosi sa sobom, poput Zin El Abdin Ben Alija, a ostaju oni, koji su svoj život dali u ruke đavolu.

kako znas da si sacuvao svoj zivot od djavola? ziveci prema bozijim pravilima, koje si ko zna kako protumacio (el trebaju primeri?). drugo, kada se stampedo zavrsi - stampedo bi navodno trebao da se zavrsi nakon armagedona, a to znaci samo zivot posle smrti. i nista drugo. trece, zivot zombija je zivot bez razmisljanja, sto se i poklapa sa bozinim ocekivanjima. verovati slepo, bez razmisljanja i razuma.
zivis ovaj zivot tako kako zivis, jer ocekujes nagradu (raj) posle smrti. ja sma oslobodjena toga, mene ne zanima sta ce biti kada se stampedo zavrsi, niti me zanima koja ce strana pobediti, zato sto nijedna strana ne postoji.

Nije sporno da li Bog postoji, već je sporno šta je Bog.
Ako Ti veruješ da Tvoj Bog je novac i strast, onda Ti je onako kako veruješ.

ako mi bog nije taj tvoj biblijski bog, to ne znaci da ja imam boga. pogresno razmisljas, da je svakome ko ne veruje u biblijskog boga bog novac i /ili strast. to sto bi tebi mozda novac i strast bili bogovi, da se nisi okrenuo biblijskom bogu, ako si se uopste i okrenuo, to je druga stvar.

I pljačkaš banke, pre nego krene u pljačku, savlada strah od posledica, tj. pomeri granicu u svojoj glavi.
Nije to suština. Suština je u sposobnosti razlikovanja kontrasta, jer, u suštini, postoje dva kontrasta, dobro i loše.
I ono što nije sasvim dobro, to je loše, a ono što nije sasvim loše, to je dobro.
Dakle, pitanje je koju granicu pomeraš, tj. kom kontrastu pripada granica, koju pomeraš u svojoj glavi.
Neka granica je zid, a neka granica je vrata u zidu. ;)
Razlika je što, kada naiđeš na granicu u vidu zida, onda možeš samo da ponavljaš jednu te istu radnju, koja je, u suštini, udaranje glavom o zid.
Ova druga kranica, vrata u zidu, ako otključaš, otvara se novi prostor.

boldovano - ovom recenicom ti ponistavas granicu izmedju dobra i zla, jer u tom slucaju sve moze biti i dobro i lose istovremeno. :D
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
kako znas da si sacuvao svoj zivot od djavola? ziveci prema bozijim pravilima, koje si ko zna kako protumacio (el trebaju primeri?).

Da li Tebi iko treba da tumači Božija pravila, koja kažu, ne čini drugome, ono što ne bi voleo Tebi da se čini, i voli bližnjeg svog kao sebe samoga?

drugo, kada se stampedo zavrsi - stampedo bi navodno trebao da se zavrsi nakon armagedona, a to znaci samo zivot posle smrti. i nista drugo.

Taj Armagedon potenciraju pripadnici nekih religijskih pravaca, ne pridajem Armagedonu značaj u tom smislu, da se time trebaju zastrašivati ljudi, jer ako se i desi takav Armagedon, onda ćemo svi biti u istim gownima.

Samo malouman može da veruje, da u ratu, protivnici ne bi upotrebili jedni protiv drugih svo raspoloživo oružije. A najopasnije je ono oružije, koje protivnik ne poznaje, tj. koje radi protiv njega, a on ne može da razume, o kakvom oružiju je reč.
I tu dolazimo do one priče, kada Ti misliš da si slobodna, i zaštićena rampama i zidovima, opasanim stražarskim kulama, dok misliš da napolju švrljaju zombiji. A to je ono kako misliš, to je ono kako visiš spolja, gladne iznemogle pobesnele zombije, ali ne visiš šta se dešava iznutra. A činjenica je da zombiji samo nastoje da zadovolje elementarnu potrebu, da jedu, dok ovi u zidinama iza stražarskih kula, uživaju u strastima i razvratu, uskraćujući ono najosnovnije, hranu, zombijima.

trece, zivot zombija je zivot bez razmisljanja, sto se i poklapa sa bozinim ocekivanjima. verovati slepo, bez razmisljanja i razuma.

To je ono, kako Ti veruješ, da zombiji ne razmišljaju, ne osećaju, zato što spolja izgledaju iznemogli, ofucani i pobesneli. A to je samo Tvoja gordeljivost, da sebe stavljaš iznad drugih.

zivis ovaj zivot tako kako zivis, jer ocekujes nagradu (raj) posle smrti. ja sma oslobodjena toga, mene ne zanima sta ce biti kada se stampedo zavrsi, niti me zanima koja ce strana pobediti, zato sto nijedna strana ne postoji.

Ako ne postoji ijedna strana, kako kažeš, da li to znači da onda ne postoje dobro i zlo?

ako mi bog nije taj tvoj biblijski bog, to ne znaci da ja imam boga. pogresno razmisljas, da je svakome ko ne veruje u biblijskog boga bog novac i /ili strast. to sto bi tebi mozda novac i strast bili bogovi, da se nisi okrenuo biblijskom bogu, ako si se uopste i okrenuo, to je druga stvar.

Savremenici imaju dva Boga, novac i seks, mada se lako može reći da je u pitanju samo jedan tj. seks, jer se sav novac, u suštini, vrti oko seksa. Kada kažem savremenici, mislim na većinu, ono dakle, što većina želi.

I oni što pate, i koji su nesrećni, nesrećni su i pate zato što nemaju dovoljno novca ili seksa. A kada bi imali dovoljno novca i seksa, bili bi zadovoljni, ali ne mogu biti, jer i novac i seks su strast, glad, i nadražuju samo dok se želi više jednog i drugog, a kada prestane da se želi više jednog i drugog, odmah počinje takav čovek da bude nezadovoljan, tj. da se plaši samoga sebe, jer vidi svi oko njega su gladni, a on nije, pa onda pomisli da sanjim nešto nije kako treba,

boldovano - ovom recenicom ti ponistavas granicu izmedju dobra i zla, jer u tom slucaju sve moze biti i dobro i lose istovremeno. :D

Naprotiv, tom rečenicom se pravi vrlo jasna granica između dobra i zla, jer dobro je ono što nije sasvim loše, i loše je ono što nije sasvim dobro. nema između. ;)
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
Ne, rađamo se potpuno slobodni, a granice sami prihvatamo.

Moje mišljenje je da se rađamo potpuno slobodni, i da se ta sloboda manifestuje upravo kroz to što živimo na granici. Dakle, čovek je na granici.
I sve dok je čovek na granici, slobodan je.
Kada čovek pređe granicu, onda više nije slobodan, nego postaje izgubljen. A može li onaj, koji je izgubljen, reći da je slobodan? Kakva je to sloboda, kada čovek ne zna kuda ide?
Primer takve slobode, kada čovek postaje izgubljen, bio bi narkoman, koji napušta sve granice razuma, i postaje "slobodan", pritom ne zna kuda ide.

Po meni, najslobodniji može biti čovek, koji hoda po granici Ljubavi, jer je granica Ljubavi najveća, pa tako i pruža čoveku najviše slobode. I čovek, koji hoda po granici Ljubavi, njegov svaki korak je upisan u večnosti. Primer onih, koji su hodali po granicama Ljubavi, po meni, su Sveci.
 

Moonster

Ističe se
Banovan
Poruka
2.895
Moje mišljenje je da se rađamo potpuno slobodni, i da se ta sloboda manifestuje upravo kroz to što živimo na granici. Dakle, čovek je na granici.
I sve dok je čovek na granici, slobodan je.
Kada čovek pređe granicu, onda više nije slobodan, nego postaje izgubljen. A može li onaj, koji je izgubljen, reći da je slobodan? Kakva je to sloboda, kada čovek ne zna kuda ide?
Primer takve slobode, kada čovek postaje izgubljen, bio bi narkoman, koji napušta sve granice razuma, i postaje "slobodan", pritom ne zna kuda ide.

Narkoman jako dobro zna kuda ide, prvo da zadovolji svoje dnevne potrebe za narkotikom, pa da isplanira kako će sutra da uradi to isto, pa prekosutra i tako redom, koliko dugo tako može to zavisi od spleta drugih faktora. U svakom slučaju ide polako, ali sigurno ka smrti kao konačnom odredištu, ka kojem idemo svi mi samo sporije dosta od navedenog narkomana.

Po meni, najslobodniji može biti čovek, koji hoda po granici Ljubavi, jer je granica Ljubavi najveća, pa tako i pruža čoveku najviše slobode. I čovek, koji hoda po granici Ljubavi, njegov svaki korak je upisan u večnosti. Primer onih, koji su hodali po granicama Ljubavi, po meni, su Sveci.

Po meni te tvoje ljubavi nema, a ni njene granice, prošetaj samo malo Knez Mihajlovom, pogledaj malo ispod Mostarske Petlje ko živi po šahtovima, pogledaj ljude koji obilaze kontejnere, pogledaj ljude koji generacijama žive u vagonima nekadašnjeg ŽTP-a, pogledaj devojke koje se prodaju za nešto malo evra da bi preživele, ma o kojoj ti to meni ljubavi pričaš ?
Jedina "ljubav" koju ja vidim od kada znam za sebe je licemerstvo presvučeno tom rečju "ljubav".
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
Narkoman jako dobro zna kuda ide, prvo da zadovolji svoje dnevne potrebe za narkotikom, pa da isplanira kako će sutra da uradi to isto, pa prekosutra i tako redom, koliko dugo tako može to zavisi od spleta drugih faktora. U svakom slučaju ide polako, ali sigurno ka smrti kao konačnom odredištu, ka kojem idemo svi mi samo sporije dosta od navedenog narkomana.

Kako možeš reći da narkoman jako dobro zna kuda ide, kada je u narkomana svest izmenjena, pod uticajem psiho-aktivnih supstanci?
Te potrebe, o kojima TI govoriš, to su radnje, čija je svrha zadovoljenje strasti, gladi, izazvane upotrebom psiho-aktivnih supstanci. Glavni motiv narkomana jeste da upotrebom psiho-aktivnih supstanci izmeni sopstvenu svest, kako bi na taj način pobegao od samoga sebe, jer ne voli sebe onakvog kakav jeste.

Po meni te tvoje ljubavi nema, a ni njene granice, prošetaj samo malo Knez Mihajlovom, pogledaj malo ispod Mostarske Petlje ko živi po šahtovima, pogledaj ljude koji obilaze kontejnere, pogledaj ljude koji generacijama žive u vagonima nekadašnjeg ŽTP-a, pogledaj devojke koje se prodaju za nešto malo evra da bi preživele, ma o kojoj ti to meni ljubavi pričaš ?
Jedina "ljubav" koju ja vidim od kada znam za sebe je licemerstvo presvučeno tom rečju "ljubav".

Istina, Ljubavi je malo, a mnogo je licemerja, a to nije razlog da se mi odričemo Ljubavi, već naprotiv, razlog više da se Ljubavi vratimo.
Satanisti misle da Ljubav se meri novcem, a to je licemerje, i to nema veze sa Ljubavlju, jer oni to ne rade zbog Ljubavi, nego da bi se pokazali lepi spolja. A vole da izgledaju lepi spolja, a ne vole da se posmatraju iznutra, jer su iznutra prljavi, licemeri, bezakonici, zlikovci, satanisti.
 

Moonster

Ističe se
Banovan
Poruka
2.895
Kako možeš reći da narkoman jako dobro zna kuda ide, kada je u narkomana svest izmenjena, pod uticajem psiho-aktivnih supstanci?
Te potrebe, o kojima TI govoriš, to su radnje, čija je svrha zadovoljenje strasti, gladi, izazvane upotrebom psiho-aktivnih supstanci. Glavni motiv narkomana jeste da upotrebom psiho-aktivnih supstanci izmeni sopstvenu svest, kako bi na taj način pobegao od samoga sebe, jer ne voli sebe onakvog kakav jeste.

Pre nego što je postao narkoman, bio je osoba kao svaka druga koja je svesno sama izabrala taj put kojim ide. Svest narkomana nije trajno izmenjena pod dejstvom narkotika i nisu svi narkotici psihoaktivne supstance iste jačine psihoaktivnog delovanja, zato te heroin ukomira a LSD,PCP i Ketamin utiču puno jače u halucinogenom smislu na mozak od klasičnog Heroina i Kokaina kao i tabletica Extazija. Kada prođe euforija i krene "spuštanje" tada su još pod uticajem, ali već u završnoj fazi, a kada efekat izostane i kada se kriza približava, pre novog uzimanja, tada su iste svesti kao bilo ko drugi, sa dodatkom bola i fokusom na nabavljanje nove količine droge, da bi se dostigao efekat prvog "šuta" koji svi jure i nikada ga ne ponove, i da bi se eliminisao bol apstinencijske krize.
Glavni motiv narkomana je ovo što sam naveo, a glavni motivi osoba koje nisu narkomani ali su na putu da to postanu jeste i onaj koji si naveo da ne vole sami sebe, ali to nije jedini motiv, zavisno od situacije u kojoj se osoba nalazi ima raznoraznih motiva.


Istina, Ljubavi je malo, a mnogo je licemerja, a to nije razlog da se mi odričemo Ljubavi, već naprotiv, razlog više da se Ljubavi vratimo.
Satanisti misle da Ljubav se meri novcem, a to je licemerje, i to nema veze sa Ljubavlju, jer oni to ne rade zbog Ljubavi, nego da bi se pokazali lepi spolja. A vole da izgledaju lepi spolja, a ne vole da se posmatraju iznutra, jer su iznutra prljavi, licemeri, bezakonici, zlikovci, satanisti.

Jedan vid ljubavi meri se isključivo novcem jer je ovo materijalni, a ne duhovni svet i sve se u njemu meri novcem, ako ćeš da platiš operaciju nekome jer ga voliš i želiš da ga spasiš daješ novac, ako ćeš da kupiš nekome stan i kuću ko je beskućnik ponovo ti treba novac, tako da je ta relacija u određenom smislu sasvim ispravna. Ono što je najbolje kod vernika je nerazumevanje njihove zablude, jer ako je sve ljubav, zašto se plaća sahrana ? Zar ne bi bilo logično da je barem to besplatno, jer čovek samo jednom umire i samo jednom se sahranjuje.
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
Pre nego što je postao narkoman, bio je osoba kao svaka druga koja je svesno sama izabrala taj put kojim ide. Svest narkomana nije trajno izmenjena pod dejstvom narkotika i nisu svi narkotici psihoaktivne supstance iste jačine psihoaktivnog delovanja, zato te heroin ukomira a LSD,PCP i Ketamin utiču puno jače u halucinogenom smislu na mozak od klasičnog Heroina i Kokaina kao i tabletica Extazija. Kada prođe euforija i krene "spuštanje" tada su još pod uticajem, ali već u završnoj fazi, a kada efekat izostane i kada se kriza približava, pre novog uzimanja, tada su iste svesti kao bilo ko drugi, sa dodatkom bola i fokusom na nabavljanje nove količine droge, da bi se dostigao efekat prvog "šuta" koji svi jure i nikada ga ne ponove, i da bi se eliminisao bol apstinencijske krize.
Glavni motiv narkomana je ovo što sam naveo, a glavni motivi osoba koje nisu narkomani ali su na putu da to postanu jeste i onaj koji si naveo da ne vole sami sebe, ali to nije jedini motiv, zavisno od situacije u kojoj se osoba nalazi ima raznoraznih motiva.

Moje mišljenje je da je temelj narkomanije, kao i alkoholizma, to da čovek narkoman ili alkoholičar, to postaje zato što ne voli samoga sebe takvog kakav jeste, tj. nedostatak Ljubavi prema samome sebi.
Čovek, koji voli samoga sebe, koji ima Ljubav prema samome sebi, taj neće poželeti da pobegne od samoga sebe, tako što će na tren izmeniti sopstvenu svest, o sebi i o svetu oko sebe.
Upravo je nedostatak Ljubavi prema samome sebi, ta slabost, koja karakteriše narkomane i alkoholičare, pa i pušače, tj. zavisnike od psiho-aktivnih supstanci.

Jer u Ljubavi je snaga duha, a tamo gde nedostaje Ljubavi u čoveku, tu je duh slabiji, za onoliko, koliko je manje Ljubavi.
Ljubav je duh. Više Ljubavi, znači više duha, više duha, znači snažniji duh.


Jedan vid ljubavi meri se isključivo novcem jer je ovo materijalni, a ne duhovni svet i sve se u njemu meri novcem, ako ćeš da platiš operaciju nekome jer ga voliš i želiš da ga spasiš daješ novac, ako ćeš da kupiš nekome stan i kuću ko je beskućnik ponovo ti treba novac, tako da je ta relacija u određenom smislu sasvim ispravna. Ono što je najbolje kod vernika je nerazumevanje njihove zablude, jer ako je sve ljubav, zašto se plaća sahrana ? Zar ne bi bilo logično da je barem to besplatno, jer čovek samo jednom umire i samo jednom se sahranjuje.

Samo se materijalno može meriti materijalnim, i samo duh se može meriti duhom.
Novac je mera za vrednost materijalnog dobra i čovečijeg rada.
Rad može biti proizvod Ljubavi, ali se takav rad, proizveden iz Ljubavi, ne može izmeriti novcem, jer je Ljubav po prirodi beskonačna, i svaki pokušaj da se beskonačno izmeri novcem, da mu se nađe mera, predstavljao bi sakaćenje Ljubavi, tj. predstavljao bi satanizaciju Ljubavi.

Ako ćeš da platiš operaciju nekome ili ako ćeš da kupiš kuću ili stan nekome ko je beskućnik, treba Ti novac da bi izmerio ono što je materijalno, ali tim novcem ne možeš izmeriti ono što je duhovno, tj. novcem ne možeš izmeriti Ljubav.
Jednostavno, onaj, koji nema Ljubavi u sebi, Ljubav ne može kupiti novcem, zato što su temelji Ljubavi od pravde, milosti i istine, i to su večne kategorije, jer i Ljubav je večna kategorija, dok novac je prolazna, trenutna, relativna kategorija.

Kupiti Ljubav novcem bilo bi kao kada bi čovek pokušao da novcem kupi osećaj dok je bio sasvim malo i bezbrižno dete. Svaki pokušaj da se tako nešto kupi novcem, završavao bi dobijanjem licemerja za novac, jer licemerje je spekulacija, a Ljubav nije spekulacija, Ljubav se ne može isplanirati unapred, već se čovek prepusti Ljubavi svojom voljom, i Ljubav ga onda vodi kroz život.

Što se tiče materijalnog i duhovnog sveta, istina je da čovek živi u materijalnom svetu, ali je isto tako istina i da čovek je čovek jer je duhovno biće. Čovek je duhovno biće, a kada ne bi postojalo to duhovno biće, onda ne bi bio čovek, već bi bio još jedna vrsta životinje. Što i jeste, čovek bez imalo duha u sebi i nije čovek, već obična, tj. neobična životinja. Ne kaže se džaba u Svetom Jevanđelju da jedino nečistom duhu nema oprosta za navek.

Iko Tebe ne primorava da plaćaš sahranu, možeš brate lepo da uzmeš pokojnika i da ga saraniš u svoje dvorište ako tako želiš, i ne moraš ikoga da plaćaš za to, možeš sve sam da uradiš. Time što plaćaš troškove sahrane, time sigurno ne plaćaš Ljubav, već plaćaš nečiji rad oko sahrane, plaćaš rad koji ima cenu.
Ljubav je beskonačna, neograničena i nema cenu. Ovaj rad, koji ima cenu, je konačan, ograničen. Onaj, koji misli da za novac daje Ljubav, taj se vara, i ne daje Ljubav za novac već za novac daje licemerje. Isto tako i onaj, koji misli da dajući novac prima Ljubav, taj se vara, jer ne prima Ljubav već prima licemerje.
 

Moonster

Ističe se
Banovan
Poruka
2.895
Jer u Ljubavi je snaga duha, a tamo gde nedostaje Ljubavi u čoveku, tu je duh slabiji, za onoliko, koliko je manje Ljubavi.
Ljubav je duh. Više Ljubavi, znači više duha, više duha, znači snažniji duh.

Ovde si bio toliko neprecizan da ne želim sada da razlažem ovo što si napisao jer sam previše umoran za to a nisi ni naveo na koju vrstu duha misliš, onog religioznog svetog duha ili Caspera ili nekog petog duha. Ono što nisam naveo a napisao si pre ovog navedenog dela velikim delom jeste tačno i kao takvo se može i prihvatiti.

Samo se materijalno može meriti materijalnim, i samo duh se može meriti duhom.
Novac je mera za vrednost materijalnog dobra i čovečijeg rada.
Rad može biti proizvod Ljubavi, ali se takav rad, proizveden iz Ljubavi, ne može izmeriti novcem, jer je Ljubav po prirodi beskonačna, i svaki pokušaj da se beskonačno izmeri novcem, da mu se nađe mera, predstavljao bi sakaćenje Ljubavi, tj. predstavljao bi satanizaciju Ljubavi.

Može tvoja ljubav biti beskonačna, ali ovde na zemlji se sve, ali baš sve meri novcem a ne ljubavlju, tako da će teško ta satanizacija koju spominješ nekoga da mimoiđe.

Ako ćeš da platiš operaciju nekome ili ako ćeš da kupiš kuću ili stan nekome ko je beskućnik, treba Ti novac da bi izmerio ono što je materijalno, ali tim novcem ne možeš izmeriti ono što je duhovno, tj. novcem ne možeš izmeriti Ljubav.
Jednostavno, onaj, koji nema Ljubavi u sebi, Ljubav ne može kupiti novcem, zato što su temelji Ljubavi od pravde, milosti i istine, i to su večne kategorije, jer i Ljubav je večna kategorija, dok novac je prolazna, trenutna, relativna kategorija.

Pazi sada ovo, neko ko ima novac i ko nema nimalo ljubavi u sebi kupuje nekoliko kuća beskućnicima, za to dobro delo dobija drastično smanjenje poreza i čak može da opere deo novca preko donacija, beskućnik ga voli jer mu je rešio problem, kuća nije večna, ali će beskućniku trajati ceo život i onda mi reci da se ljubav ne može izmeriti novcem :mrgreen:

Kupiti Ljubav novcem bilo bi kao kada bi čovek pokušao da novcem kupi osećaj dok je bio sasvim malo i bezbrižno dete. Svaki pokušaj da se tako nešto kupi novcem, završavao bi dobijanjem licemerja za novac, jer licemerje je spekulacija, a Ljubav nije spekulacija, Ljubav se ne može isplanirati unapred, već se čovek prepusti Ljubavi svojom voljom, i Ljubav ga onda vodi kroz život.

A gle tek ovo, dođe čovek kupi ženu da mu rodi dete, žena rodi dete i proda ga čoveku, po ugovoru, dete odrasta uz toga čoveka i zamisli voli ga bezuslovno jer ga doživljava kao roditelja što ovaj i jeste a sve to zahvaljujući trgovini, to jest nagodbi i naravno novcu kojim je kupljena ljubav detetova, zgodno zar ne ;)
I još neko kaže da prava bezuslovna i iskrena ljubav ne može da se kupi :lol:

Što se tiče materijalnog i duhovnog sveta, istina je da čovek živi u materijalnom svetu, ali je isto tako istina i da čovek je čovek jer je duhovno biće. Čovek je duhovno biće, a kada ne bi postojalo to duhovno biće, onda ne bi bio čovek, već bi bio još jedna vrsta životinje. Što i jeste, čovek bez imalo duha u sebi i nije čovek, već obična, tj. neobična životinja. Ne kaže se džaba u Svetom Jevanđelju da jedino nečistom duhu nema oprosta za navek.

A da ti budeš negde recimo tri dana bez hrane i vode, šta bi prvo umrlo, tvoje duhovno biće ili tvoje materijalno i bludno telo ?
Telo naravno, na ovom svetu pretežitije je svakom čoveku telo od duha, a na nekom drugom fiktivnom u koji neki veruju tamo je pretežito ono što im u prospektu piše, za one koji veruju u to naravno :mrgreen:

Iko Tebe ne primorava da plaćaš sahranu, možeš brate lepo da uzmeš pokojnika i da ga saraniš u svoje dvorište ako tako želiš, i ne moraš ikoga da plaćaš za to, možeš sve sam da uradiš. Time što plaćaš troškove sahrane, time sigurno ne plaćaš Ljubav, već plaćaš nečiji rad oko sahrane, plaćaš rad koji ima cenu.
Ljubav je beskonačna, neograničena i nema cenu. Ovaj rad, koji ima cenu, je konačan, ograničen. Onaj, koji misli da za novac daje Ljubav, taj se vara, i ne daje Ljubav za novac već za novac daje licemerje. Isto tako i onaj, koji misli da dajući novac prima Ljubav, taj se vara, jer ne prima Ljubav već prima licemerje.

A pazi tek sada ovo oko sahrane, prvo po zakonu sva tela se ukopavaju na određenim grobljima, ne mogu u dvorištima i da hoćeš, kao drugo, misliš li da je dostojanstveno čoveka zamotati u najlon ili neku krpu pa ga samo baciti u zemlju i zatrpati, bez ikakvog pomena o njemu i ikakvog obeležja, tako se samo životinje sahranjuju, a ne ljudi i čak se kućni ljubimci lepše i dostojanstvenije sahranjuju od te tvoje verzije pune ljubavi.

A znaš li ovo o novorođenčadi i kako se ona sahranjuju na verskim grobljima ? Pitah lepo gde završavaju deca koja su rođena pa umrla nedugo nakon poroda ili mrtvorođena deca i pokazaše mi ljudi rupu jednu u ćošku groblja, sva deca bez pomena imena ili bilo kakvog obeležja sahranjuju se tamo na jednoj hrpi kolektivno kao da su strvine u pitanju, a vernicima su puna usta ljubavi prema nerođenom čoveku, jer abortus je ubistvo to ne zaboravimo, a sahrana na taj način tih "malih" ljudi koji su nečiji sinovi ili kćeri to je odraz poštovanja očigledno i velike ljubavi vernika prema njima i neizmerne ljubavi njihovih roditelja, stvarno su vernici posebna vrsta licemera.
Ako je abortus ubistvo tek nerođenog čoveka, šta je sahrana na takav način, počast vernika možda ?
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
Ovde si bio toliko neprecizan da ne želim sada da razlažem ovo što si napisao jer sam previše umoran za to a nisi ni naveo na koju vrstu duha misliš, onog religioznog svetog duha ili Caspera ili nekog petog duha. Ono što nisam naveo a napisao si pre ovog navedenog dela velikim delom jeste tačno i kao takvo se može i prihvatiti.

Ljubav je duh, a religija čoveku pomaže da spozna taj duh u sebi, kako bi mogao čovek da sledi taj duh, da sledi Ljubav, tj. da ga duh Ljubavi vodi kroz život, čineći ono što duh Ljubavi u čoveku veruje da treba da se čini, tj. čineći iz duha Ljubavi.


Može tvoja ljubav biti beskonačna, ali ovde na zemlji se sve, ali baš sve meri novcem a ne ljubavlju, tako da će teško ta satanizacija koju spominješ nekoga da mimoiđe.

Ako je čovek i satanizovan, ne mora drugoga da satanizuje.
Ako je Tebe neko povredio, ne moraš i Ti nekoga da povređuješ, u želji da se neko oseća isto kao i Ti, tj. da na taj način se Ti ne osećaš usamljen, čineći zlo drugome, zato što je Tebi činjeno zlo.
To je odlika bezbožnih, onih koji nemaju Gospoda Boga u sebi.

Što se više meri novcem, a ne Ljubavlju, sve je manje Ljubavi, a sve je više novca.
A što je manje Ljubavi, sve je manje onoga što jeste Ljubav, a to su pravda, milost, istina.
I što je više novca, sve je više onoga što se meri novcem, a to su strast, blud, bezumlje i posledice ovoga, nepravda, nemilost, laž.

Pazi sada ovo, neko ko ima novac i ko nema nimalo ljubavi u sebi kupuje nekoliko kuća beskućnicima, za to dobro delo dobija drastično smanjenje poreza i čak može da opere deo novca preko donacija, beskućnik ga voli jer mu je rešio problem, kuća nije večna, ali će beskućniku trajati ceo život i onda mi reci da se ljubav ne može izmeriti novcem :mrgreen:

Onda onaj to ne radi iz Ljubavi, nego zbog novca. I Ljubav sa time nema ikakve veze. Za njega se može reći da je primio svoju platu.

A gle tek ovo, dođe čovek kupi ženu da mu rodi dete, žena rodi dete i proda ga čoveku, po ugovoru, dete odrasta uz toga čoveka i zamisli voli ga bezuslovno jer ga doživljava kao roditelja što ovaj i jeste a sve to zahvaljujući trgovini, to jest nagodbi i naravno novcu kojim je kupljena ljubav detetova, zgodno zar ne ;)
I još neko kaže da prava bezuslovna i iskrena ljubav ne može da se kupi :lol:

Ako dete u sebi ima Ljubav, ono tu Ljubav nije kupilo novcem.
A onaj, ako novcem i može da kupi dete, ne može novcem da kupi i Ljubavi prema tom detetu, jer se Ljubav ne može kupiti novcem.
Dakle, onaj, koji je kupio dete novcem, ako u sebi ima Ljubav prema detetu, nije tu Ljubav kupio novcem, već je novcem kupio dete, a dete je dete, a Ljubav je Ljubav.

A da ti budeš negde recimo tri dana bez hrane i vode, šta bi prvo umrlo, tvoje duhovno biće ili tvoje materijalno i bludno telo ?
Telo naravno, na ovom svetu pretežitije je svakom čoveku telo od duha, a na nekom drugom fiktivnom u koji neki veruju tamo je pretežito ono što im u prospektu piše, za one koji veruju u to naravno :mrgreen:

Rekoh Ti da čovek je čovek jer je čovek duhovno biće, a kada nema čovečijeg duha u sebi, onda nije čovek, već je neka životinja.
A naravno da čovek, osim što je duhovno biće, je i telesno, materijalno biće.
Samo Sveci su apsolutno duhovna bića.

A pazi tek sada ovo oko sahrane, prvo po zakonu sva tela se ukopavaju na određenim grobljima, ne mogu u dvorištima i da hoćeš, kao drugo, misliš li da je dostojanstveno čoveka zamotati u najlon ili neku krpu pa ga samo baciti u zemlju i zatrpati, bez ikakvog pomena o njemu i ikakvog obeležja, tako se samo životinje sahranjuju, a ne ljudi i čak se kućni ljubimci lepše i dostojanstvenije sahranjuju od te tvoje verzije pune ljubavi.

Da li sam rekao da je to verzija puna Ljubavi, ili sam rekao da je to verzija u kojoj ne moraš da novcima plaćaš troškove sahrane?
Uostalom, čak može više Ljubavi da ima u verziji bez novaca, jer ona verzija sa novcima za toliko ima u sebi više licemerja, za koliko je više novaca.

Ako pokojnik svojim duhom ne može da bude samome sebi spomenik, onda mu spomenik od kamena išta ne vredi, i onda je taj spomenik od kamena spomenik licemerja, za toliko većeg, za koliko je veći spomenik od kamena.

Mnogi na sahrane ine idu jer u sebi imaju Ljubav prema pokojniku, već da bi svetu oko sebe pokazali da imaju Ljubav prema pokojniku. A ako treba čovek da umre, da bi ovaj pokazao da ima Ljubav u sebi prema njemu, onda je ovaj licemer, jer da nije licemer, znao bi da se Ljubav ne pokazuje tako što će na truležni leš čovečiji da rasipa novac, već tako što će da materijalno bogatstvo troši pravilno, a to znači podati ga onome kome je potrebno, tj. upotrebiti ga pravilno, pomoći onome kome je pomoć potrebna, a moje mišljenje je da je materijalno potrebnije gladnima nego truležnom lešu čovečijem.

A znaš li ovo o novorođenčadi i kako se ona sahranjuju na verskim grobljima ? Pitah lepo gde završavaju deca koja su rođena pa umrla nedugo nakon poroda ili mrtvorođena deca i pokazaše mi ljudi rupu jednu u ćošku groblja, sva deca bez pomena imena ili bilo kakvog obeležja sahranjuju se tamo na jednoj hrpi kolektivno kao da su strvine u pitanju, a vernicima su puna usta ljubavi prema nerođenom čoveku, jer abortus je ubistvo to ne zaboravimo, a sahrana na taj način tih "malih" ljudi koji su nečiji sinovi ili kćeri to je odraz poštovanja očigledno i velike ljubavi vernika prema njima i neizmerne ljubavi njihovih roditelja, stvarno su vernici posebna vrsta licemera.
Ako je abortus ubistvo tek nerođenog čoveka, šta je sahrana na takav način, počast vernika možda ?

Takvi, koje pominješ, nisu Hrišćanski vernici, već licemeri. Kada bi prestali da budu licemeri, onda bi postali Hrišćanski vernici. Hrišćanski vernik ne može biti onaj koji je licemer, kao što pravednik ne može biti zlikovac. Ili si Hrišćanski vernik, ili si licemer, ili si pravednik, ili si zlikovac. Nema između.
 

Moonster

Ističe se
Banovan
Poruka
2.895
Ljubav je duh, a religija čoveku pomaže da spozna taj duh u sebi, kako bi mogao čovek da sledi taj duh, da sledi Ljubav, tj. da ga duh Ljubavi vodi kroz život, čineći ono što duh Ljubavi u čoveku veruje da treba da se čini, tj. čineći iz duha Ljubavi.

U tome i jeste problem, duhu je mesto u duhovnom svetu,a ne u materijalnom, ne mešaju se voda i ulje jer se ne mogu pomešati, tako i duh i telo, ne idu zajedno nikako, materijalni svet, materijalna pravila, fiktivni (duhovni) svet takva i pravila.
Hajde lepo navedi gde ti smatraš da postoji primer bezuslovne ljubavi (ja znam nekoliko primera), pa ćemo ih malo dublje anallizirati z:mrgreen:

Ako je čovek i satanizovan, ne mora drugoga da satanizuje.
Ako je Tebe neko povredio, ne moraš i Ti nekoga da povređuješ, u želji da se neko oseća isto kao i Ti, tj. da na taj način se Ti ne osećaš usamljen, čineći zlo drugome, zato što je Tebi činjeno zlo.
To je odlika bezbožnih, onih koji nemaju Gospoda Boga u sebi.

Pa ne može to tako, ako je neko mene povredio, ja se lepo pozivam na ono Biblijsko oko za oko zub za zub, ne okreću mi se obrazi niti mi je do praštanja.
A posebna prednost je pošto ne verujem u Bibliju, nisam u obavezi da stanem na zapisanom odnosu kada je vraćanje u pitanju, imam potpunu slobodu :mrgreen:
Na jednom mestu najmanje u Bibliji se spominju pravednici u kontekstu osvete, tako da teško da su bezbožnici u pitanju, možda samo vernici sa malo kraćim "fitiljem" po pitanju trpljenja i tolerancije i naravno potpuni nevernici.

Što se više meri novcem, a ne Ljubavlju, sve je manje Ljubavi, a sve je više novca.
A što je manje Ljubavi, sve je manje onoga što jeste Ljubav, a to su pravda, milost, istina.
I što je više novca, sve je više onoga što se meri novcem, a to su strast, blud, bezumlje i posledice ovoga, nepravda, nemilost, laž.

Skoro da nema toga što se na ovom svetu ne meri novcem na ovaj ili onaj način, tako da nema toga što nije bludno manje ili više, posledice novca nisu nepravda, nemilost, laž, već ono što onaj koji ima novac odluči, mogu biti i milost, pravda, istina, pomoć, život....itd.

Onda onaj to ne radi iz Ljubavi, nego zbog novca. I Ljubav sa time nema ikakve veze. Za njega se može reći da je primio svoju platu.

Nije mu loša plata :mrgreen:

Ako dete u sebi ima Ljubav, ono tu Ljubav nije kupilo novcem.
A onaj, ako novcem i može da kupi dete, ne može novcem da kupi i Ljubavi prema tom detetu, jer se Ljubav ne može kupiti novcem.
Dakle, onaj, koji je kupio dete novcem, ako u sebi ima Ljubav prema detetu, nije tu Ljubav kupio novcem, već je novcem kupio dete, a dete je dete, a Ljubav je Ljubav.

Onaj ko ima novac kupio je dete i ostvario projekciju svoje ljubavi i postigao sreću u životu, a onaj koji nema novac i nema dete, tome ostaje da se moli koliko god hoće, kome god hoće, ali nema ispunjenja njegove projekcije ljubavi u ovome životu i nema deteta za njega i nema sreće, a sve zbog nedostatka novca. Kao što vidiš ljubav se i kupuje i ostvaruje direktno pomoću novca, a ne pomoću molitvi.

Rekoh Ti da čovek je čovek jer je čovek duhovno biće, a kada nema čovečijeg duha u sebi, onda nije čovek, već je neka životinja.
A naravno da čovek, osim što je duhovno biće, je i telesno, materijalno biće.
Samo Sveci su apsolutno duhovna bića.

Sveci sa moštima na zemlji pa apsolutno duhovna biće, znači mošti su im isto što zmiji stara koža, otpadak nastao u toku njihove duhovne evolucije, šta li su tek onda crkve koje mošti imaju, moderne deponije izgleda.

Da li sam rekao da je to verzija puna Ljubavi, ili sam rekao da je to verzija u kojoj ne moraš da novcima plaćaš troškove sahrane?
Uostalom, čak može više Ljubavi da ima u verziji bez novaca, jer ona verzija sa novcima za toliko ima u sebi više licemerja, za koliko je više novaca.

Ako si nekoga voleo imalo, onda želiš sve najbolje za njega bez obzira što se o smrti radi, tako da ti uopšte ne stoji ta verzija o licemerju, a sahrane su isključivo privatna stvar, možda čak i najbolnija moguća u smislu ljubavi prema nekome.

Ako pokojnik svojim duhom ne može da bude samome sebi spomenik, onda mu spomenik od kamena išta ne vredi, i onda je taj spomenik od kamena spomenik licemerja, za toliko većeg, za koliko je veći spomenik od kamena.

Svaki pokojnik koji je imao barem jednu osobu koja ga je volela koliko toliko u životu ostavio je taj duh koji spominješ iza sebe, ali svako ko je nekoga voleo pa ga izgubio, taj bi dao sve što može da ga vrati, ali ne može, jedino što može je da učini najviše što može u smislu obeležavanja pomena na onoga koga je voleo i to nema ama baš nikakve veze sa licemerjem na koje navodiš.

Mnogi na sahrane ine idu jer u sebi imaju Ljubav prema pokojniku, već da bi svetu oko sebe pokazali da imaju Ljubav prema pokojniku. A ako treba čovek da umre, da bi ovaj pokazao da ima Ljubav u sebi prema njemu, onda je ovaj licemer, jer da nije licemer, znao bi da se Ljubav ne pokazuje tako što će na truležni leš čovečiji da rasipa novac, već tako što će da materijalno bogatstvo troši pravilno, a to znači podati ga onome kome je potrebno, tj. upotrebiti ga pravilno, pomoći onome kome je pomoć potrebna, a moje mišljenje je da je materijalno potrebnije gladnima nego truležnom lešu čovečijem.

Na sahrane se ide da se pokaže "ljubav" prema pokojniku, radi sexa, radi novca, radi jela, radi pića, radi poslova...itd, to se odnosi na licemerne. Onaj ko ima novac odlučuje na šta će da ga troši i sigurno će više dati na leš truležni koji je voleo dok je osoba bila živa nego na pomoć bilo kome, jer bol je uvek prisutna zbog gubitka i to je segment koji "Bog" ne može nikako da izbriše, umanji ili nadomesti sa bilo čim.

Takvi, koje pominješ, nisu Hrišćanski vernici, već licemeri. Kada bi prestali da budu licemeri, onda bi postali Hrišćanski vernici. Hrišćanski vernik ne može biti onaj koji je licemer, kao što pravednik ne može biti zlikovac. Ili si Hrišćanski vernik, ili si licemer, ili si pravednik, ili si zlikovac. Nema između.

Nisu rišćani, čudo jedno, a pune su ih crkve, pre samo 20-tak godina ti isti su se gurali da uđu među prvima i da budu među prvima na sastancima KPJ i ogranaka.
I tako umre zvezda petokraka i rodi se krst presvetli i napuniše se crkve licemerima i neznabošcima i popovi ih primiše u kuću "Božiju" pa i sami kao oni postadoše :think:
U pravu si, nemaš o čemu da brineš, rišćana odavno nema ovo su samo mali sektaši ubeđeni u svoju ispravnost, pobedio si Đavolak z:shock:
 

CrniĐavo

Elita
Poruka
17.474
U tome i jeste problem, duhu je mesto u duhovnom svetu,a ne u materijalnom, ne mešaju se voda i ulje jer se ne mogu pomešati, tako i duh i telo, ne idu zajedno nikako, materijalni svet, materijalna pravila, fiktivni (duhovni) svet takva i pravila.
Hajde lepo navedi gde ti smatraš da postoji primer bezuslovne ljubavi (ja znam nekoliko primera), pa ćemo ih malo dublje anallizirati z:mrgreen:

Voda i ulje se ne mešaju, ali ulje nije duh, jer i ulje je materijalno, baš kao i voda što je materijalna.

Akoe je telo voda, onda je duh vatra, a voda i vatra se mešaju još kako, tj. bolje je reći u unterakciji su, jer vatra zagreva vodu, a svetlost od vatre osvetljava vodu, pa se onda voda pokazuje da li je čista ili je mutna, tj. prljava. Isto radi i duh čovečiji u čoveku, zagreva telo čovečije, tj. oživljava telo, i osvetljava ga, tj. to je metafora koja govori da duh čovečiji ume telo čovečije da očisti od prljavštine, jer ga osvetljava, a kada ga ne bi osvetljavao. čovek ne bi ni video da je telo prljavo, pa niti bi mogao očistiti svoje telo. Čisto telo je zdravo telo, a duh koji je svetao je zdrav duh.

Meni je najsvetliji primer bezuslovne Ljubavi - Ljubav majke prema detetu.

Pa ne može to tako, ako je neko mene povredio, ja se lepo pozivam na ono Biblijsko oko za oko zub za zub, ne okreću mi se obrazi niti mi je do praštanja.
A posebna prednost je pošto ne verujem u Bibliju, nisam u obavezi da stanem na zapisanom odnosu kada je vraćanje u pitanju, imam potpunu slobodu :mrgreen:
Na jednom mestu najmanje u Bibliji se spominju pravednici u kontekstu osvete, tako da teško da su bezbožnici u pitanju, možda samo vernici sa malo kraćim "fitiljem" po pitanju trpljenja i tolerancije i naravno potpuni nevernici.

Da li Ti misliš da se činjenjem zla nekome, može pomoći?

Skoro da nema toga što se na ovom svetu ne meri novcem na ovaj ili onaj način, tako da nema toga što nije bludno manje ili više, posledice novca nisu nepravda, nemilost, laž, već ono što onaj koji ima novac odluči, mogu biti i milost, pravda, istina, pomoć, život....itd.

Naravno da novac nije sam po sebi zlo, kao i bilo šta drugo.
Već zlo izvire iz čoveka, laži, nepravde, nemilosti...
A rekoh, to je posledica da se ono što ne je neprocenjivo, kao što su pravda, istina, milost, mere novcem, pa se na taj način obezvređuju.
Jer ako ono što je neprocenjivo, kao što su pravda, milost, istina, možeš izmeriti novcem, tj. proceniti vrednost, onda to prestaje da bude neprocenjivo, već dobija svoju cenu, a sve što ima cenu, to se može i kupiti za tu cenu.

Nije mu loša plata :mrgreen:

Svi ćemo mi jednoga dana umreti, i od plate njegove neće poneti ni dinara sa sobom. A pitanje je da li će imati da sa sobom ponese ono plate Božije, za koji nije hteo da radi, jer je primao platu svoju u novcima, a ne može se dva puta biti plaćen za učinjeno, pa ako primiš platu u novcima, onda Bog sa time nema ikakve veze.

Onaj ko ima novac kupio je dete i ostvario projekciju svoje ljubavi i postigao sreću u životu, a onaj koji nema novac i nema dete, tome ostaje da se moli koliko god hoće, kome god hoće, ali nema ispunjenja njegove projekcije ljubavi u ovome životu i nema deteta za njega i nema sreće, a sve zbog nedostatka novca. Kao što vidiš ljubav se i kupuje i ostvaruje direktno pomoću novca, a ne pomoću molitvi.

Ako je i kupio dete novcem, ne može kupiti Ljubav prema detetu. To su dve sasvim odvojene stvari.
Ako i kupiš bicikli novcem, ne možeš kupiti sposobnost da bicikli voziš.

Sveci sa moštima na zemlji pa apsolutno duhovna biće, znači mošti su im isto što zmiji stara koža, otpadak nastao u toku njihove duhovne evolucije, šta li su tek onda crkve koje mošti imaju, moderne deponije izgleda.

Ne razumem zašto se obožavaju mošti. Možda bi neko, ko se u to razume, mogao da objasni suštinu rituala obožavanja moštiju.

Ako si nekoga voleo imalo, onda želiš sve najbolje za njega bez obzira što se o smrti radi, tako da ti uopšte ne stoji ta verzija o licemerju, a sahrane su isključivo privatna stvar, možda čak i najbolnija moguća u smislu ljubavi prema nekome.

Svaki pokojnik koji je imao barem jednu osobu koja ga je volela koliko toliko u životu ostavio je taj duh koji spominješ iza sebe, ali svako ko je nekoga voleo pa ga izgubio, taj bi dao sve što može da ga vrati, ali ne može, jedino što može je da učini najviše što može u smislu obeležavanja pomena na onoga koga je voleo i to nema ama baš nikakve veze sa licemerjem na koje navodiš.


Ako si nekoga voleo, onda želiš sve najbolje za samoga sebe, bez obzira što se o smrti onoga, koga voliš, radi.
A ako želiš sve najbolje za samoga sebe, onda ne želiš da budeš licemer, koji svoju Ljubav iskazuje na licemeran način, tako što duh Ljubavi pokojnika želi da sačuva podizanjem materijalnih spomenika.

Ako pokojnik nije za života izgradio duhovni, nematerijalni, neuništivi spomenik za samoga sebe, onda mu ikakav materijalni, kameni spomenik neće pomoći da ode u tzv. Carstvo Nebesko, tj. Carstvo duhova Ljubavi. Već je to onda licemerje.

Isus nema ni grob, jer nije ostalo telo njegovo nakon njegove telesne smrti. Pa ako nema tela, onda nema ni groba, i nema ni spomenika nad mrtvim telom. Ali je duhovni, nematerijalni spomenik Isusov toliko svetao, da mu i ne treba ikakav kameni, materijalni spomenik, jer taj duh Isusov svetli u Carstvu Nebeskom za sva vremena. I taj spomenik, koji je Isus izgradio sa svog života, neuništiv je, nije propadljiv.

Nisu rišćani, čudo jedno, a pune su ih crkve, pre samo 20-tak godina ti isti su se gurali da uđu među prvima i da budu među prvima na sastancima KPJ i ogranaka.
I tako umre zvezda petokraka i rodi se krst presvetli i napuniše se crkve licemerima i neznabošcima i popovi ih primiše u kuću "Božiju" pa i sami kao oni postadoše :think:
U pravu si, nemaš o čemu da brineš, rišćana odavno nema ovo su samo mali sektaši ubeđeni u svoju ispravnost, pobedio si Đavolak z:shock:

Kuća Božija i hram Božiji je duša čovečija.
 

Top