Osećanje krivice 5 saveta za borbu sa njim

[Džudi S]

Većina ljudi se kaje kada učini nešto loše. Može to da bude i mala svađa sa starim i bolesnim roditeljima.
I teška reč upućena dragoj osobi, može da izazove osećaj krivice.
Zbog ovakvih stvari ljudi osećaju grižu savesti.

Osećaj krivice je jedan od simptoma depresije, ali ovo nije tema o depresiji.

Postoji 5 saveta za borbu sa osećajem krivice:

1. Prihvatite činjenicu da je ljudski grešiti.
2. Proverite okolnosti vaše greške
3. Proverite da li ste za grešku odgovorni samo vi
4.Promenite razmišljanja u pravcu kajanja
5. Učite iz svojih grešaka


Pet saveta za borbu sa osećajem krivice preuzeti sa sajta https://aleksandrabirta.com/osecanje-krivice/ Na sajtu možete pročitati detalje vezane za savete.

***
Da li i zašto osećate krivicu?

Koliko je važno kajanje zbog krivice?

Kako se borite sa osećajem krivice?

***

Foto: Pexels.com/

 

[Džudi S]

Osećam krivicu kada se, bez nekog važnog razloga, posvađam sa sestrom ili sa majkom. Kajem se zbog reči koje sam uputila mojim bliskim osobama.

Mislim da je kajanje važno kada se oseća krivica. Ono pokazuje da iskreno žalimo zbog nekog svog postupka.

Sa osećajem krivice borim se tako što prihvatim činjenicu da je ljudski grešiti. Razgovorom, iskrenim razgovorom, rešavam problem zbog koga imam osećaj krivice.

 

[Џорџи]

Ogroman plag tolerancje imam i bolje zbog toga da zalim,jer ako sam kriv za napusavanje nekog debelo je zasluzio,msm ako ja treba da se kontrolisem i prastam nek rade to i drugi,jer se ja njima ne kacim ni za sta kao oni meni

 

[The_Night_Hawk]

Svi mi gresimo...
Naravno da kad primetim svoju gresku osecam potrebu da se izvinim
bude mi zhao i naravno da se kajem znog brzopletosti
A upravo ta brzopletost je koren mnogih nesporazzuma.
Nije slucajno receno triput meri jednom seci.

 

[Urwald]

Da li i zašto osećate krivicu?

U osnovi gotovo da nikada ne osećam krivicu jer smatram da generalno ne radim neke stvari koje su vredne takvog mišljanja/emocija.
Mada nekada i nije bilo baš tako...

Koliko je važno kajanje zbog krivice?

Pa meni i nema smisla?
Zašto bih se kajao zbog nečega što je već prošlo?
Zašto bih se kajao zbog nečega što svesno radim? (inače ne dešava mi se baš često da nesvesno radim stvari)
Po meni ako nekoga nisam likvidirao ili pak načinio nekome nepopravljivu (fizičku) štetu ne vidim razlog zašto bih se kajao.

Kako se borite sa osećajem krivice?

Nekada nisam uspevao sa tim osećajem da se izborim, a i odrstao sam u okruženju gde je svako svakog krivio za sve i svašta.
Kontam da je najjednostavniji način za borbu sa krivicom da se stvari gledaju kao prošle.
Primer:
Nekada sam sebe krivio kada nisam uspevao da zadovoljim (nerealne) zahteve svojih roditelja.
A prestao sam sebe za to da krivim kada sam izabrao neki svoj put koji mi odgovara.
Posle toga sam imao zaključak da sam zapravo osećao krivicu ne zbog pritiska roditelja već što im se nisam suprotstavljao ranije.

 

[salko dinamitas]

Osećam krivicu kada se, bez nekog važnog razloga, posvađam sa sestrom ili sa majkom. Kajem se zbog reči koje sam uputila mojim bliskim osobama.

Mislim da je kajanje važno kada se oseća krivica. Ono pokazuje da iskreno žalimo zbog nekog svog postupka.

Sa osećajem krivice borim se tako što prihvatim činjenicu da je ljudski grešiti. Razgovorom, iskrenim razgovorom, rešavam problem zbog koga imam osećaj krivice.

Da li znas razlog zasto se tako ponasate da dodje do svadje ?

 

[Džudi S]

Da li znas razlog zasto se tako ponasate da dodje do svadje ?

Da. Posvađamo se zbog neke sitnice i pomirimo u roku od sat vremena. Uvek osetim krivicu zato što ne volim da se svađam sa mojom porodicom.

 

[DaRkGuitaRist88]

Ne mogu da vratim vreme.

Kajem se za sve moje brzoplete trapavosti i nesvesne stvari gde sam pogresio izhitreno bez ikakve namere da nekom nanesem zlo ili nesto sto mu ne godi, pogotovo ako mi osoba posebno znaci i lose me shvati, definise me brzo u mom zanosu ljubavi i euforije srece kad sam malo onako zaslepljen pa posle nijednu rec izvini i objasnjenje ne prihvata vec samo odbacuje i odlazi.To mi se desilo bas tamo gde nije trebalo nikad i ne mogu da se smirim i oprostim sebi vec nekoliko godina, neki dan me nesto stisnu secanja i samo zelim da ga prespavam jer ne mogu da si oprostim...

Iz uvodnog posta to sve sam probao ali kod jedne osobe be pali nista, ne pomaze i krivim se i osudjujem samog sebe i ne mogu da si oprostim te neke propuste i greske koje sam napravio nesvesno, tu trapavost a vreme ne mogu da vratim.Da sam to sa namerom te greskice radio i i bez trapavosti bilo bi mi lakse.Ali ne mogu da prihvatim taj poraz tj da oprostim sebi jer neke bitke moraju da se dobiju a ja tu neku vaznu izgubio.

Kajem se i za druge greske ali sto vec napisah to sam prebrodio na osnovu uvodnog posta.Veoma sam samokritican ali samo dajem samom sebi uglavnom to za oravo i nekim osobama kojim verujem i koje pitam za to tj za taj savet.

Za neke greske i stvari se i ne kajem jer kod nekih ljudi krivicu ne osecam jer se tako ponasaju lose prema meni i okolini da su zasluzili.Nije mi bas tad prijatno ali ne osecam neku krivicu i empatiju za toksicne ljude koje svesno zele nekom i meni da napakoste pumpajuci svoj ego.Tu se ne krivim kad nesvesno pogresim jer mozda malo kod njih nesto i svesno ucinim jer ne dam da me neko oravi na idiota i budalu po ne znam koji put a vez da uzvratim na isti nacin ili slican i jos pa da osecam krivicu ako se osoba uvredila ili povredila na neki nacin.