Urwald
Aktivan član
- Poruka
- 1.910
Najčešće se ponašam tako kako je opisano u uvodu tj. prećutkujem stvari na neko vreme.
Rekao bih da zavisi od situacije do situacije.
Priča o problemu jeste možda bolja opcija ali mislim da je do nje zapravo dosta teže doći nego što se čini. Ono, ne može razgovor baš sa svakim da bude od neke koristi za procesuiranje nekih (ozbiljnijih) stvari.
Kod mene je bio slučaj da mi se u mladosti baš dosta toga nakupilo i da stvari nisu izgledale baš najbolje, a ono što sam uradio kada sam navršio negde oko 19+ jeste da sam lutao i ulazio u priče sa nepoznatim ljudima gde se dešavalo da su neki od njih prolazili slične situacije u životu i da su ih na svoj način (ne)prevazilazili. Rekao bih da mi je ta razmena iskustva pomogla da postepeno naučim da mogu neke stvari da delim sa nekim ljudima, ali takođe i da biram šta sa kim.
Vezano za osećaj tuge i bola, nije mi stran, mada danas kada imam 33 godine ga mahom prilično brzo zamenim neki kraćim stanjem melanholije kada sam sam i imam prilike da razmišljam samo o tim stvarima.
