Čudi me tvoj stav i razmišljanje. Kažeš...bolje je kada svoju bol, fizičku ili psihičku podijelimo sa bliskim osobama...ali...ali ipak odabireš šutnju, trpiš bol, ne koristiš lijekove a pitanje je da li ih koristiš...na svoju ruku i da li su adekvatni za problem koji te muči.
Imao sam dragog prijatelja gotovo istog razmišljanja kao i tvoje. Dana 02. 09. o.g. skinuli smo ga sa konopca. Objesio se na granu drveta na svom "ranču".
Ispostavilo se da je imao ozbiljnim zdravenih problema ali ništa nije poduzeo kada je to bilo u samom začetku, niti je o tome govorio svojoj supruzi, kćeri, prijateljima....
Da je imao ozbiljnih problema sa bubrezima saznalo se tek...nakon što je mrtvozornik poslao službeni izvještaj o obdukciji.
Ne poznajemo se i ne znaš šta sam pisala ranije na forumu. Ja se trudim da izbegnem koliko mogu analgetike koje mi je prepisala fizijatar.
https://zdravlje.blic.rs/aktuelnost...ova-i-koliko-dugo-smeju-da-se-koriste/f4xdyff
Te lekove niko ne treba da uzima na svoju ruku. Najviše štete želucu, pa mi je lekarka opšte prakse prepisala da pijem Nolpazu zajedno sa tim lekom.
https://www.alims.gov.rs/doc_file/lekovi/pil/515-01-02776-18-001.pdf
Lekove koje sam dobila od psihijatrice za PTSP i sve što prati taj poremećaj redovno pijem onako kako mi je prepisano ( i redovno idem na kontrolu ).
Spomenula sam da ne volim kukanje jer ne mogu svakodnevno da se žalim na nešto, a imam bolove zbog svoje osnovne dijagnoze-cerebralna paraliza.
Temu nisam otvorila da bih ovde pisala o sebi i svojim problemima.
Postoji mnogo ljudi koji ćute, ne žale se, i na kraju izvrše samoubistvo, jer nisu hteli da idu kod lekara na vreme, da piju lekove, ili sami prekidaju lečenje i terapiju.
I u svojoj okolini imam osobe koje su bolesne, ali ćute. Umesto da idu kod lekara i da kažu svojoj porodici zašto im je loše ( fizički, ne psihički ) te osobe biraju ćutanje...jer je valjda sramota biti bolestan.
Poruka teme je da
ne treba da se svakodnevno žalimo i kukamo, samim tim škodimo sebi, jer smo se "ušuškali" u tu neku bolest..i ne treba da se kuka zbog kijavice, na primer.
Ali takođe, treba razgovarati sa bliskim osobama ako nam je zdravstveno stanje loše. Može neko nama ili mi možemo nekome da preporučimo dobrog lekara.
Kada su psihički poremećaji u pitanju, niko ne treba da se ušuška u tu svoju bolest-poremećaj, već da traži pomoć od stručnog lica, na prvom mestu i da želi da se poveri nekoj bliskoj osobi.
Nadam se da me sada razumeš.
