Osećaj pripadnosti i prihvatanja

[bezibre!]

jesu malo različiti pojmovi ali nema veze, nek idu đuture

1. uglavnom svi imaju potrebu da negde pripadaju i da se definišu. radnom kolektivu, društvo, društvenoj grupi, kulturnoj grupi... sve što činimo negde se kategorizuje i pakuje nas u neku kutiju. šta čitaš, čime se baviš, gde izlaziš... sve nam to daje osećaj kompletiranosti i simislenosti života. glavnom, kolika je vaša potreba i razmišljanje da se klasifikujete da znate gde pripadate, da iamte mentalno i formalno potvrdu da ste deo te grupe, tog društva, čovek takvog stava, takve orijentacije?

2. kad već negde pripadnemo, nekim grupama nužno, nekim voljno kolika je vaša potreba da se osećate prihavaćeno, priznato i na neki način voljeno tu gde jeste. zvuči glupo, no, možete li da funkcionišete čisto mehanički i utilitaristički s nekim ciljem i svojim naravno dobrom ne razmišljajući o tome kako vas drugi doživljavaju i koliki je njihov stepen prihvatanja i istinskog odnosa sa i ka vama?

 

[User Friendly]

Jedina grupa kojoj zelim da pripadam jeste ona obrazovanih ljudi i pornicara,ostale grupe su krajnje nebitne. Grupe postoje radi ostvarivanja licnih interesa. Ako si u klubu bogatas,jedni drugima ce da pomazu da izbace nekog neprijatelja ili da zarade jos vise love,ako si u grupi obrazovanih,obrazovani ce moci da ti pomognu za dobar posao ili nesto da uradis,ako si medju doktorima opet ti oni mogu naci neku vezu,pregled preko reda itd. Ako si primer metalac,lakse ti je da nabacis neku ribu u tom fazonu jer se poznajete i imate nesto zajednicko,prihvacen si. Grupe su u stvari olaksice.
A sto se tice ovog drugog ja sam lud,ja ne pripadam nikom,ja sam svoj,ne razmisljam koliko sam prihvacen jer kad sam tu niko ne laje i ne rezi na mene i niko mi do sada nije poturio nogu ili pokusao da zajebe tako da je to samo bitno!

 

[gost 170870]

Nemam potrebu da pripadam (iako saznanja ko si, sta si, odakle si mogu biti korisna u smislu da nisi samo slamka na vetru, vec da imas pozadinu, korenje), imam potrebu da budem prihvacena.
Kod pripadanja nekoj grupi, fora je upravo sto nisi prihvacen u potpunosti. Grupa namece svoja pravila, i bivas izopsten ako ih prekrsis.

 

[Џорџи]

Nemam potrebu da se prilagodjavam masi naprotiv nekako mi vise prija da sam izvan guzve i vecine..tipa ne idem na utakmice recimo..mitinge..ako je i neko desavanje nekako znam sta je iza tog sjaja pa kao da sam iznad svega..na moru se ne osecam kao turista vec kao da zivim tamo..i prija tako mada ce neko reci da je trip i da se oseca covek usamljeno ali ne

 

[gost 198065]

no, možete li da funkcionišete čisto mehanički i utilitaristički s nekim ciljem i svojim naravno dobrom ne razmišljajući o tome kako vas drugi doživljavaju i koliki je njihov stepen prihvatanja i istinskog odnosa sa i ka vama?

Da li ovo pitanje sugeriše kako je nerazmišljanje o tuđem sudu čisto mehaničko funkcionisanje?

Da li podrazumeva kako čovek koji o istom ne mari pati od deficita ljudskosti?

Misleći pod ljudskost osećajnost, saosećanje i ine srodne i slične stvari.

Da li si manje čovek, ili čak nisi čovek uopšte; ako ne osećaš potrebu pripadanja ma kome ili čemu?

 

[zadovoljavajuc]

Pod 1: Gnusam se grupa, bas zato sto su interesna tvorevina. Nemam nista protiv toga da provedem neko vreme posmatrajuci domorodacke obicaje istih, ali me to smori brzo, negde oko trece ponovljenje petlje (ali mi ostavlja prostor da delujem prisutno i po automatizmu pratim neke rituale koji se sprovode). U svakom slucaju, cim cujem da se neko krije iza "mi", ili da mene stavlja u 'mi" bez izricitog odobrenja, postajem oprezan.

Pod 2: Posto su ljudi na gomili skloni ponasanju "ili vodi, ili prati, ili se skloni", a meni nista od toga nije bitno, sem da me se okanu, ako nije preveliki problem, neretko mi se desava da pocnu da me prate, a posto ja ne zelim da vodim, onda krenu da me sklone. Meni je to malo dosadan sablon, posto, em trose svoju energiju uzalud, em mi je glupo sto ne znaju u kakvu nevolju se uvaljuju.