Osecaj koji se nikad ne zaboravlja

Koji su to osecaji koje nikada necete zaboraviti? Lepi ili oni manje lepi...sta je to sto cete ceo zivot pamtiti?

Prvi poljupci, strahovi, treme, radosti, bolesti, smrt, prvi let avionom,dobici, gubici, prvi osecaj bebe u stomaku, porodjaj, pobede, porazi
Definitivno lepi. Sećam se svakako prvog poljupca, prvog seksa, ali nadasve pamtim tu neku toplinu ljubavi koju sam imao prvi put sa devojkom. Nekako romantična veza. Jeste davno prošla ali u mom slučaju važi izreka "Prva ljubav zaborava nema"
 
Koji su to osecaji koje nikada necete zaboraviti? Lepi ili oni manje lepi...sta je to sto cete ceo zivot pamtiti?

Prvi poljupci, strahovi, treme, radosti, bolesti, smrt, prvi let avionom,dobici, gubici, prvi osecaj bebe u stomaku, porodjaj, pobede, porazi
1712755262432.jpeg


..He is one of the Dunedain
 
Кад нам је лекар саопштио да сам трудна, после много година и мука...и оставио нас да се исплачемо 10 минута, а онда се вратио у ординацију да нам каже шта даље. Плакали смо као киша, обоје, грлили се, па опет плакали.
 
Дан када сам дипломирала. Тај осећај слободе, неописиво...нема више учења, нема панике око испита, цео свет је био мој. Каква заблуда, али нема везе, тренутак се памти :rotf:
 
Koji su to osecaji koje nikada necete zaboraviti? Lepi ili oni manje lepi...sta je to sto cete ceo zivot pamtiti?
Osećaj iskonskog uverenja da postoji Nadbiće zahvaljujući kom nikad neću biti sama uvek dolazi prvi, pa onda sećanja na ljude kroz život koji su me očaravali, inspirisali, moralno upućivali na ispravno, upozoravali, učili nesebično na njihovim ličnim primerima ili primerima iz knjiga i okoline. Udubljivanje i saživot sa autorima mojih omiljenih romana mi je takođe nešto najlepše što sam doživela.
Nadahnuti i iskreni razgovori sa strancima koje možda i verovatno više nikada neću sresti i koje zovem svojim zvezdama padalicama su mi nezaboravni.
Najskorije sadašnjem trenutku je to rođenje moje sestričine, prva njena fotografija koju mi je sestra poslala, i prvi put kad sam je uživo videla... i svaki sledeći susret do danas.
Sitnih radosti imam pregršt svakodnevno, ali verovatno ih neću pamtiti za ceo život, kao npr. što moram pojedinih citata iz Andrićevog Ex Ponta ili Misli iz podzemlja i Idiota jednog Dostojevskog iako sam ih pročitala davno, i nisam im se vraćala.
Jedna moja drugarica je bez potrebe često počinjala razgovore sa: "Ovoga ću se sećati kad budem umirala...", i mnogo puta sam joj rekla da to ne govori tako olako.
Tužne i stresne momente pamtim, ali im ne dam da preovladaju i imam sjajan mehanizam da ih sve rasteram vrlo brzo.
 
Najveća bol mi je bilo vađenje jajnih ćelija bez anestezije, za VTO. Doktor iz Slovenije ne radi tu intervenciju sa anestezijom, pa ako hoćeš, hoćeš. I obavezno je prisustvo muža prilikom toga. Na pola intervencije , doktor pita " kako ste ?" Ja jedva naštelujem boju glasa da mu odgovorim "dobro sam", a on kaže , " ne pitam vas , nego njega", ja okrenem glavu i pogledam muža , a on pobeleo samo što se ne sruši.
I ta se bol zaboravi, ali ostalo mi je u sećanju da su mnogi muškarci pre nas, izlazi iz sale, nisu mogli da izdrže, :roll: a moj je bar ostao do kraja . Jedva. Šta onda žena zna šta je bol, nežne duše, to su muškarci :zaljubljena:
 
Najveća bol mi je bilo vađenje jajnih ćelija bez anestezije, za VTO. Doktor iz Slovenije ne radi tu intervenciju sa anestezijom, pa ako hoćeš, hoćeš. I obavezno je prisustvo muža prilikom toga. Na pola intervencije , doktor pita " kako ste ?" Ja jedva naštelujem boju glasa da mu odgovorim "dobro sam", a on kaže , " ne pitam vas , nego njega", ja okrenem glavu i pogledam muža , a on pobeleo samo što se ne sruši.
I ta se bol zaboravi, ali ostalo mi je u sećanju da su mnogi muškarci pre nas, izlazi iz sale, nisu mogli da izdrže, :roll: a moj je bar ostao do kraja . Jedva. Šta onda žena zna šta je bol, nežne duše, to su muškarci :zaljubljena:
Јао, кад сам ишла на испитивање проходности јајовода (ко то није прошао, не зна шта је бол, порођај је мачји кашаљ јер је тело припремљено), завршим ја некако, све проходно (а и да није било, после оне тортуре би било), преживим, изведу ме напоље, мужа нема.
Зграда у П, видим га кроз прозоре, стоји, гледа према ординацији и плаче :rotf:
 

Back
Top