- Poruka
- 5.939
Други део наслова је помало провокативан. Надам се да никога неће увредити, али савршено одговара ономе што желим да кажем. Немачки погром над Јеврејима у току Другог светског рата је глобално познат и данас су та дешавања поприлично расветљена, иако у оно време већина немачког народа није била свесна тога шта се дешава са њиховим бившим суграђанима јеврејске народности. Спроводиоци геноцида нису за себе говорили "Ми смо зли нацисти који спроводимо геноцид", већ су своје радње маскирали у друштвено прихватљиве флоскуле о борби за радничку класу, немачки народ, немачку државу и општу добробит европских народа и Европе у целини.
Данас су друштвено прихватљиве флоскуле о толеранцији, антифашизму, европским интеграцијама, демократизацији друштва, денацификацији друштава. Колико је могуће у њих маскирати исто оно што су чинили режими Хитлера, Павелића или Мусолинија?
Навешћу један конкретан пример како бих боље илустровао оно о чему говорим.
Недавно на подфоруму "Политика" видесмо човека који мртав-'ладан за себе изјављује како је антифашиста, мултикултуралиста, денацификатор и борац за европске вредности, а затим рече да мрзи Роме као расу и нацију, као такве, и да не жели са њима ишта да има, а затим се заложио за жигосање српских грађана који су пореклом из Хрватске или БиХ, одузимање држављанства и њихово протеривање из државе јер су у њој штетни елемент који њему смета.
На једну примедбу другог дискутанта како таква убеђења и пропагирање таквих ставова не да нису одлика антифашизма, толеранције и мултикултурализма, већ одлика ксенофобије, шовинизма, расизма и једног по демократију најопаснијег говора мржње, одговара са "Колонисто! Ја сам у Србији староседелац!"
Постављам питање која је разлика једног таквог политичког става и политичког става који је имао усташки режим у Хрватској 1941-44? И један и други се залажу за ускраћивање грађанских права појединој етничкој групи и за њихово протеривање из државе. И један и други припремају терен за тако нешто ширењем мржње и ксенофобије и ширењем идеја да су за све невоље у друштву, од сиромаштва до државног неуспеха, криви припадници те етничке групе. И једни и други своје становиште базирају на томе да су припадници те етничке групе "дошљаци" који су у државу донели само бахатост и примитивизам и да их треба све протерати.
Једни су себе називали усташама (устаницима) и себе видели као обнављаче хрватске државности, најпрогресивнију струју међу Хрватима и као струју која се тада уклапала у тадашње европске трендове који су владали у Хитлеровој Немачкој, Хортијевој Мађарској, Мусолинијевој Италији, те и Бугарској, Шпанији и другим земљама. Ми их данас називамо фашистима.
Други, говорећи и пропагирајући то исто, себе зову "денацификаторима", "мултикултуралистима", "антифашистима", "европејцима", "демократама".
Колико је уопште присутно маскирање оних најгорих и најзверскијих људских порива у флоскуле о борби за прогрес, друштвену добробит и друштвену напредност?
Данас су друштвено прихватљиве флоскуле о толеранцији, антифашизму, европским интеграцијама, демократизацији друштва, денацификацији друштава. Колико је могуће у њих маскирати исто оно што су чинили режими Хитлера, Павелића или Мусолинија?
Навешћу један конкретан пример како бих боље илустровао оно о чему говорим.
Недавно на подфоруму "Политика" видесмо човека који мртав-'ладан за себе изјављује како је антифашиста, мултикултуралиста, денацификатор и борац за европске вредности, а затим рече да мрзи Роме као расу и нацију, као такве, и да не жели са њима ишта да има, а затим се заложио за жигосање српских грађана који су пореклом из Хрватске или БиХ, одузимање држављанства и њихово протеривање из државе јер су у њој штетни елемент који њему смета.
На једну примедбу другог дискутанта како таква убеђења и пропагирање таквих ставова не да нису одлика антифашизма, толеранције и мултикултурализма, већ одлика ксенофобије, шовинизма, расизма и једног по демократију најопаснијег говора мржње, одговара са "Колонисто! Ја сам у Србији староседелац!"
Постављам питање која је разлика једног таквог политичког става и политичког става који је имао усташки режим у Хрватској 1941-44? И један и други се залажу за ускраћивање грађанских права појединој етничкој групи и за њихово протеривање из државе. И један и други припремају терен за тако нешто ширењем мржње и ксенофобије и ширењем идеја да су за све невоље у друштву, од сиромаштва до државног неуспеха, криви припадници те етничке групе. И једни и други своје становиште базирају на томе да су припадници те етничке групе "дошљаци" који су у државу донели само бахатост и примитивизам и да их треба све протерати.
Једни су себе називали усташама (устаницима) и себе видели као обнављаче хрватске државности, најпрогресивнију струју међу Хрватима и као струју која се тада уклапала у тадашње европске трендове који су владали у Хитлеровој Немачкој, Хортијевој Мађарској, Мусолинијевој Италији, те и Бугарској, Шпанији и другим земљама. Ми их данас називамо фашистима.
Други, говорећи и пропагирајући то исто, себе зову "денацификаторима", "мултикултуралистима", "антифашистима", "европејцима", "демократама".
Колико је уопште присутно маскирање оних најгорих и најзверскијих људских порива у флоскуле о борби за прогрес, друштвену добробит и друштвену напредност?
Poslednja izmena: