Biti vernik, imati porodicu i biti koristan član društva je apsolutno normalno i moguće. Sasvim druga je stvar biti vernik i provesti ceo dan ponavljajući sedam hiljada puta istu rečenicu, za čije babe zdravlje nego očekujući nekakvu ličnu korist. Meni se baš to čini kao ultimativni primer sebičnosti, i nema veze sa normalnim ljudima koji su vernici i protiv kojih ja nemam ništa, iako sam ateista.
A ostatak populacije čine društveni paraziti?
Zavisi šta smatraš pod učinkom...
Uzgred, zaprepašćen sam da jedan međed smatra da bog nagrađuje po učinku!
I? U čemu je ondak učinak?
Rad...?
ili
Molitva...?
I jedno i drugo! Rad uz molitvu i molitva uz rad.
Uzgred, te tehnike disanja su veoma opasne i nema već par vekova duhovnika koji mogu da ih u pravilnom obliku prenesu svojim duhovnim učedima, a bez takvog učitelja su apsolutno štetne i odvode u prelest i, kao što već neko reče, srčane smetnje, koje nisu samo od fiziološkog aspekta, već i duhovne prirode.
Zato sveti oci ukazuju na molitvu sa "zatvaranjem" uma u reči molitve, tj. obraćanjem svesne pažnje na izgovorene reči, a ne puko "mantranje" kao papagaj. Čim se izgubi svest o molitvi i pažnja, treba je i prekinuti i vratiti se rukodelju.
Хвала сестро, на овом душекорисном постуRad...?
ili
Molitva...?
I jedno i drugo! Rad uz molitvu i molitva uz rad.
Uzgred, te tehnike disanja su veoma opasne i nema već par vekova duhovnika koji mogu da ih u pravilnom obliku prenesu svojim duhovnim učedima, a bez takvog učitelja su apsolutno štetne i odvode u prelest i, kao što već neko reče, srčane smetnje, koje nisu samo od fiziološkog aspekta, već i duhovne prirode.
Zato sveti oci ukazuju na molitvu sa "zatvaranjem" uma u reči molitve, tj. obraćanjem svesne pažnje na izgovorene reči, a ne puko "mantranje" kao papagaj. Čim se izgubi svest o molitvi i pažnja, treba je i prekinuti i vratiti se rukodelju.
.
Хвала сестро, на овом душекорисном посту
И Никодима Агиорит у невидљивој борби каже да дисање није најбитније, него пажња(она је душа молитве). Усклађивање са дисањем је само код оних на високом духовном нивоу, а таквих данас на планети дај Боже да има 5-6.
Pa, dobro, nisam ja neki podvižnik koji deli savete, ali to je moje skromno mišljenje koje sam stekla na osnovu pročitanog...
Danas je zaista vrlo malo ili ni malo onih koji imaju takvu molitvu, a i oni koji su je zadobili, pre su je primili kao dar od Boga, kako je to govorio starac Tadej, kao "besplatnu blagodat", tj. po milosti Božijoj i molitvama duhovnika zadobijali su takvu molitvu oni retki monasi koji su imali pokajanje i smirenje u srcu, a ne nekim svojim naročitim podvigom.
Sveti Ignjatije Brjančaninov piše još u svoje vreme da na Svetoj Gori, još tada nije bilo onih koji znaju i umeju da se koriste Isusovom molitvom pravilno, i da ih je većina zašla u debelu prelest pokušavši da je upražnjavaju baš na taj način, kontrolišući disanje, a pri tom razvijajući u svom umu razne maštarije pri čemu su padali u trans i predstavljali zaista trgičan prizor za posmatrača.
