Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 28.354
Dok su velike sile razvijale svoja oružja, Jugoslavija je u tišini radila na projektu koji je mogao da promeni pravila ratovanja.U ovom videu otkrivamo kako je nastao Orkan M87 – jedan od najmoćnijih raketnih sistema svog vremena. Kako je počeo njegov razvoj, ko je stajao iza njega i koliko je zapravo bio razoran?Od prvih ideja i tajnih testiranja, pa sve do njegove stvarne snage na terenu – ovo je priča o oružju koje je bilo daleko ispred svog vremena.
Samohodni višecevni raketni sistem velikog dometa M87 Orkan namenjen je za vatrenu podršku jedinica veličine korpusa i armije. Može da efikasno neutrališe sve vrste ciljeva - od žive sile do oklopnih borbenih vozila i da vrši protivoklopno zaprečavanje. Obezbeđuje brza i iznenadna dejstva sa nepripremljenih vatrenih položaja u svim uslovima.Razvoj sistema M87 Orkan započeli su u drugoj polovini 1980. godine u Vojnotehničkom institutu Jugoslovenski i Irački stručnjaci ( iračka oznaka za ovaj sistem je "Ababil 50"). Ispitivanja prototipova obavljena su do kraja 1985. godine, a dve godine kasnije Orkan je uveden u operativnu upotrebu JNA.
Završna ispitivanja su trajala oko šest meseci, uključujući i testove u pustinjama Iraka, avgusta 1987. godine. Tokom ovih ispitivanja lansirano je oko 500 raketa (od toga dve trećine u ekstremnim uslovima - pri temperaturama od -30 do +54 °C).
Da bi se ispunio zahtev za velikom manevarskom sposobnošću lanser je postavljen na šasiju terenskog automobila 9 t, 8x8, FAP 3232 BDS/A. Vozilo ima masu 15 000 kg, dok je borbena masa napunjenog lansera sa poslugom 32 000 kg. Terenski automobil može da savlada uspon od 60%, bočni nagib od 25% i rov širine 1,8 m. Maksimalna brzina kretanja po putu je 80 km/h, a autonomija 600 km.Uređaj za lansiranje čini lansirna kutija sa 12 paralelnih lansirnih cevi. Na maršu, raketa je fiksirana u cevi pomoću dve brave koje se automatski otvaraju pri lansiranju, kada sila potiska raketnog motora dostigne 1450 daN. Cevi su opremljene uređajima koji omogućavaju aktiviranje aerodinamičkih kočnica rakete, tempiranje upaljača i kontakt sa pripalama raketnog motora.
Uređaj za punjenje omogućava poluautomatsko punjenje i pražnjenje lansirnih cevi raketama. Smešten je u centralnom delu lansirne kutije. Punjenje se vrši zahvatom raketa sa transportnog vozila ili sa zemlje, a u procesu učestvuje posluga oruđa. Za upravljanje ovim uređajem obezbeđen je poseban pult sa koga se vizuelno prati proces punjenja.Orjentaciju oruđa na vatrenom položaju vrši poseban podsistem. Inercijalni uređaj, posle dva minuta od stizanja vozila na vatreni položaj, daje podatak o azimtu oruđa (uglu koji zaklapa uzdužna osa oruđa u odnosu na pravac severa) sa tašnošću 1 hiljaditi. Azimut se može izračunati i posredno, kao u klasičnoj artiljeriji, pa se zatim ručno pomoću tastature uneti u automatiku oruđa.
Automatika oruđa predstavlja sistem koji upravlja radom svih mehanizama i uređaja. Omogućava upravljanje svim podsistemima i uvid u njihovo stanje sa komandnog pulta u kabini vozila. Na ovaj način je obezbeđeno da lanser otvori vatru nakon 2 do 3 minuta od stizanja na vatreni položaj i da ga napusti za 1 minut nakon lansiranja poslednje rakete, a da pri tome posluga ne napušta kabinu.
Zaštita oruđa štiti lanser od spoljnih uticaja i obezbeđuje kamuflažu oruđa tako da ono na maršu izgleda kao obično transportno vozilo. Navlačenje i skupljanje gumiranog platna za zaštitu je mehanizovano, a postoje i posebni sistemi za odleđivanje zaštite u zimskom periodu. Za maskiranje vozila zadimljavanjem namenjene su četiri dimne kutije koje se lansiraju iz bacača dimnih kutija postavljenih na prednjem braniku.
Pomoćno naoružanje oruđa čini protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm, montiran na krovu kabine. U kabini se nalazi i ručni bacač M79 Osa kalibra 90 mm sa borbenim kompletom od tri rakete. Lično naoružanje posluge čine četiri automatske puške 7,62 mm i jedan automatski pištolj 7,65 mm.Raketa R-262 mm ( proizvodila se u kompleksu "UNIS- PRETIS"-Vogošća ), izrađuje se sa dva tipa kasetne bojeve glave: sa kumulativno-parčadnim bombicama i sa protivoklopnim minama.
U kasetnu bojevu glavu sa bombicama smeštene su 288 kumulativno-parčadne bombice koje, na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehničko punjenje. Pre izbacivanja bombica aluminijumska oplata bojeve glave se seče uz pomoć četiri detonaciona sečiva. Površina razbacivanja bombica je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Pri padanju je stabiliše tekstilna traka koja služi i za armiranje mehaničkog upaljača pri dodiru sa tlom. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog čelika, a masa 245 grama.
Samohodni višecevni raketni sistem velikog dometa M87 Orkan namenjen je za vatrenu podršku jedinica veličine korpusa i armije. Može da efikasno neutrališe sve vrste ciljeva - od žive sile do oklopnih borbenih vozila i da vrši protivoklopno zaprečavanje. Obezbeđuje brza i iznenadna dejstva sa nepripremljenih vatrenih položaja u svim uslovima.Razvoj sistema M87 Orkan započeli su u drugoj polovini 1980. godine u Vojnotehničkom institutu Jugoslovenski i Irački stručnjaci ( iračka oznaka za ovaj sistem je "Ababil 50"). Ispitivanja prototipova obavljena su do kraja 1985. godine, a dve godine kasnije Orkan je uveden u operativnu upotrebu JNA.
Završna ispitivanja su trajala oko šest meseci, uključujući i testove u pustinjama Iraka, avgusta 1987. godine. Tokom ovih ispitivanja lansirano je oko 500 raketa (od toga dve trećine u ekstremnim uslovima - pri temperaturama od -30 do +54 °C).
Da bi se ispunio zahtev za velikom manevarskom sposobnošću lanser je postavljen na šasiju terenskog automobila 9 t, 8x8, FAP 3232 BDS/A. Vozilo ima masu 15 000 kg, dok je borbena masa napunjenog lansera sa poslugom 32 000 kg. Terenski automobil može da savlada uspon od 60%, bočni nagib od 25% i rov širine 1,8 m. Maksimalna brzina kretanja po putu je 80 km/h, a autonomija 600 km.Uređaj za lansiranje čini lansirna kutija sa 12 paralelnih lansirnih cevi. Na maršu, raketa je fiksirana u cevi pomoću dve brave koje se automatski otvaraju pri lansiranju, kada sila potiska raketnog motora dostigne 1450 daN. Cevi su opremljene uređajima koji omogućavaju aktiviranje aerodinamičkih kočnica rakete, tempiranje upaljača i kontakt sa pripalama raketnog motora.
Uređaj za punjenje omogućava poluautomatsko punjenje i pražnjenje lansirnih cevi raketama. Smešten je u centralnom delu lansirne kutije. Punjenje se vrši zahvatom raketa sa transportnog vozila ili sa zemlje, a u procesu učestvuje posluga oruđa. Za upravljanje ovim uređajem obezbeđen je poseban pult sa koga se vizuelno prati proces punjenja.Orjentaciju oruđa na vatrenom položaju vrši poseban podsistem. Inercijalni uređaj, posle dva minuta od stizanja vozila na vatreni položaj, daje podatak o azimtu oruđa (uglu koji zaklapa uzdužna osa oruđa u odnosu na pravac severa) sa tašnošću 1 hiljaditi. Azimut se može izračunati i posredno, kao u klasičnoj artiljeriji, pa se zatim ručno pomoću tastature uneti u automatiku oruđa.
Automatika oruđa predstavlja sistem koji upravlja radom svih mehanizama i uređaja. Omogućava upravljanje svim podsistemima i uvid u njihovo stanje sa komandnog pulta u kabini vozila. Na ovaj način je obezbeđeno da lanser otvori vatru nakon 2 do 3 minuta od stizanja na vatreni položaj i da ga napusti za 1 minut nakon lansiranja poslednje rakete, a da pri tome posluga ne napušta kabinu.
Zaštita oruđa štiti lanser od spoljnih uticaja i obezbeđuje kamuflažu oruđa tako da ono na maršu izgleda kao obično transportno vozilo. Navlačenje i skupljanje gumiranog platna za zaštitu je mehanizovano, a postoje i posebni sistemi za odleđivanje zaštite u zimskom periodu. Za maskiranje vozila zadimljavanjem namenjene su četiri dimne kutije koje se lansiraju iz bacača dimnih kutija postavljenih na prednjem braniku.
Pomoćno naoružanje oruđa čini protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm, montiran na krovu kabine. U kabini se nalazi i ručni bacač M79 Osa kalibra 90 mm sa borbenim kompletom od tri rakete. Lično naoružanje posluge čine četiri automatske puške 7,62 mm i jedan automatski pištolj 7,65 mm.Raketa R-262 mm ( proizvodila se u kompleksu "UNIS- PRETIS"-Vogošća ), izrađuje se sa dva tipa kasetne bojeve glave: sa kumulativno-parčadnim bombicama i sa protivoklopnim minama.
U kasetnu bojevu glavu sa bombicama smeštene su 288 kumulativno-parčadne bombice koje, na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehničko punjenje. Pre izbacivanja bombica aluminijumska oplata bojeve glave se seče uz pomoć četiri detonaciona sečiva. Površina razbacivanja bombica je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Pri padanju je stabiliše tekstilna traka koja služi i za armiranje mehaničkog upaljača pri dodiru sa tlom. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog čelika, a masa 245 grama.
