Гамбино
Elita
- Poruka
- 15.908
Орбан каже да нема стабилне ЕУ без Србије, истражујемо колико је тачно: "Тренутно смо другопласирани у овој трци"
Пред Србијом су три услова за пријем у Европску унију, а поруке Емануела Макрона, Урсуле фон дер Лајен и других европских званичника, шаљу позитиван сигнал када је проширење ЕУ у питању. Ипак, да бисмо постали чланица неопходно је да се испуне сви задаци
"Нема мира на Балкану ако Србија не уђе у ЕУ", овом реченицом премијер Мађарске Виктор Орбан на представљању плана председавања Мађарске Европском унијом у Бриселу је добио овације подршке у сали.
"Политика проширења је такође значајан део мађарског програма. Према Орбану, интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ је кључно питање. Посебна пажња се мора посветити Србији, јер се Балкан не може стабилизовати без њеног укључивања. Неколико земаља испуњава услове неопходне за придруживање, али недостаје политичка акција. ЕУ је дала обећање овим земљама пре 20 година. Време је да га испуни", рекао је мађарски премијер.
А, шта је пред земљама Западног Балкана, међу захтевима, остало да се испуни?
Што се Србије тиче, јасно је, тврди Страхиња Суботић из Центра за европске политике - дијалог, спољна политика и владавина права.
"С једне стране, добро је да се прича о проширењу и да се Србија ставља у први план. Међутим, треба имати у виду ко то чини. Не треба заборавити начин на који ЕУ гледа Орбана, као "црну овцу". Не треба се заваравати могућношћу да он убрза наш пут ка пријему у ЕУ", изјавио је Суботић за МОНДО.
Да је важно помињати Србију у друштву европске породице сматра и посланица Европског парламента (ЕП) из редова Патриота за Европу Анамарија Вичек, која сматра да је важно помињање проширења блока и апострофирање важности Србије у сигурносном и геополитичком смислу.
Са горепоменутим политичарима сагласан је и Алексис Ципрас, сада председавајући Поткомитета за Западни Балкан Парламентарне скупштине Савета, који је нагласио да ЕУ неће моћи да се суочи са изазовом да остане релеванти фактор одлучивања уколико се не прошири на Западни Балкан.
Он је оценио да ће, уколико сарадња ЕУ са Западним Балканом не буде успешна, последице по стабилност ЕУ бити озбиљне, а да је садашња криза услед ратова у Украјини и на Блиском Истоку аларм да се обезбеди стабилност.
Чему онда можемо да се надамо?
Уз ове охрабрујуће поруке стигла је и једна, за коју Страхиња Суботић сматра да је можда и најдрагоценија.
"Ако гледамо чему Србија може да се нада до краја године, то је потенцијално отварање кластера 3, јер је Емануел Макрон то подржао и, иако није била на агенди, ту тему вратио у фокус први пут након Бањске", изјавио је за наш портал.
Осим овог позитивног сигнала, имамо и реформску агенду коју је Србија усвојила и, према првобитним очекивањима, требало је до краја године да легне прва бранша тог новца и да се на тај начин помогне приступни пут наше земље.
А, онда, као и до сада, пред нама је да испунимо услове који су свих ових година преговора, више него јасни.
"Неиспуњавањем сопствених планова, које смо сами поставили, а не добили од Европске уније, показујемо да нисмо марљив ученик који ради домаћи задатак. Услови су јасни, ево већ 10 година, колико преговарамо", додао је Суботић.
Ипак, да нема нема стабилне ЕУ без Западног Балкана сагласан је и он, а на питање која земља за сада има јајвеће изгледе да прва уђе у европску породицу одабраних, каже да је за сада Црна Гора, док је Србија другопласирана у тој трци.
"Драго ми је што све институције ЕУ заправо потврђују да нема стабилне Уније без пријема земаљла Западног Балкана. За сада се прогнозира да Црна Гора иде убрзано ка том путу, ми смо негде другопласирани. Надам се буђењу нашег спортског и такмичарског менталитета, да се пробудимо, кренемо у испуњавање услова и преузимања првог места. Сви сигнали су ту", закључио је Суботић разговор за МОНДО.
Фон дер Лајен - ЕУ јака ако интегрише Западни Балкан
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен указала је на значај интеграције Западног Балкана у ЕУ и поручила да ће именовати новог комесара ЕУ за проширење који ће бити посвећен том питању јер проширење у новом сазиву ЕК мора да буде "посао са пуним радним временом, који омогућава неподељену пажњу".
"Ако је учинити Европу економски конкурентном и способном да се брани, ако је то наш основни циљ, онда интеграцију Западног Балкана у ЕУ видим као критично важну. У доба геостратешких ривалстава, вец́а ЕУ даје нам јачи глас у свету", рекла је Фон дер Лајен на Бледском стратешком форуму.
https://mondo.rs/Info/Politika/a198...ca-Evropske-unije-tri-uslova-postavljena.html
Србија (односно поједини грађани) већ добија новчана средства од ЕУ за научне и иновативне пројекте, као да смо чланови ЕУ.
ЕУ би требала у следећем кораку, да преузме трошак државе Србије када је у питању стимулисање отварања радних места, односно да преузме трошак субвенција које дајемо страним фирмама.
Добили смо већи кредитни рејтинг, изашли из шпекулативне зоне у зону колико толико уређених односа. Доста више са субвенцијама, односно нека ЕУ преузме тај трошак.
Пред Србијом су три услова за пријем у Европску унију, а поруке Емануела Макрона, Урсуле фон дер Лајен и других европских званичника, шаљу позитиван сигнал када је проширење ЕУ у питању. Ипак, да бисмо постали чланица неопходно је да се испуне сви задаци
"Нема мира на Балкану ако Србија не уђе у ЕУ", овом реченицом премијер Мађарске Виктор Орбан на представљању плана председавања Мађарске Европском унијом у Бриселу је добио овације подршке у сали.
"Политика проширења је такође значајан део мађарског програма. Према Орбану, интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ је кључно питање. Посебна пажња се мора посветити Србији, јер се Балкан не може стабилизовати без њеног укључивања. Неколико земаља испуњава услове неопходне за придруживање, али недостаје политичка акција. ЕУ је дала обећање овим земљама пре 20 година. Време је да га испуни", рекао је мађарски премијер.
А, шта је пред земљама Западног Балкана, међу захтевима, остало да се испуни?
Што се Србије тиче, јасно је, тврди Страхиња Суботић из Центра за европске политике - дијалог, спољна политика и владавина права.
"С једне стране, добро је да се прича о проширењу и да се Србија ставља у први план. Међутим, треба имати у виду ко то чини. Не треба заборавити начин на који ЕУ гледа Орбана, као "црну овцу". Не треба се заваравати могућношћу да он убрза наш пут ка пријему у ЕУ", изјавио је Суботић за МОНДО.
Да је важно помињати Србију у друштву европске породице сматра и посланица Европског парламента (ЕП) из редова Патриота за Европу Анамарија Вичек, која сматра да је важно помињање проширења блока и апострофирање важности Србије у сигурносном и геополитичком смислу.
Са горепоменутим политичарима сагласан је и Алексис Ципрас, сада председавајући Поткомитета за Западни Балкан Парламентарне скупштине Савета, који је нагласио да ЕУ неће моћи да се суочи са изазовом да остане релеванти фактор одлучивања уколико се не прошири на Западни Балкан.
Он је оценио да ће, уколико сарадња ЕУ са Западним Балканом не буде успешна, последице по стабилност ЕУ бити озбиљне, а да је садашња криза услед ратова у Украјини и на Блиском Истоку аларм да се обезбеди стабилност.
Чему онда можемо да се надамо?
Уз ове охрабрујуће поруке стигла је и једна, за коју Страхиња Суботић сматра да је можда и најдрагоценија.
"Ако гледамо чему Србија може да се нада до краја године, то је потенцијално отварање кластера 3, јер је Емануел Макрон то подржао и, иако није била на агенди, ту тему вратио у фокус први пут након Бањске", изјавио је за наш портал.
Осим овог позитивног сигнала, имамо и реформску агенду коју је Србија усвојила и, према првобитним очекивањима, требало је до краја године да легне прва бранша тог новца и да се на тај начин помогне приступни пут наше земље.
А, онда, као и до сада, пред нама је да испунимо услове који су свих ових година преговора, више него јасни.
"Неиспуњавањем сопствених планова, које смо сами поставили, а не добили од Европске уније, показујемо да нисмо марљив ученик који ради домаћи задатак. Услови су јасни, ево већ 10 година, колико преговарамо", додао је Суботић.
Ипак, да нема нема стабилне ЕУ без Западног Балкана сагласан је и он, а на питање која земља за сада има јајвеће изгледе да прва уђе у европску породицу одабраних, каже да је за сада Црна Гора, док је Србија другопласирана у тој трци.
"Драго ми је што све институције ЕУ заправо потврђују да нема стабилне Уније без пријема земаљла Западног Балкана. За сада се прогнозира да Црна Гора иде убрзано ка том путу, ми смо негде другопласирани. Надам се буђењу нашег спортског и такмичарског менталитета, да се пробудимо, кренемо у испуњавање услова и преузимања првог места. Сви сигнали су ту", закључио је Суботић разговор за МОНДО.
Фон дер Лајен - ЕУ јака ако интегрише Западни Балкан
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен указала је на значај интеграције Западног Балкана у ЕУ и поручила да ће именовати новог комесара ЕУ за проширење који ће бити посвећен том питању јер проширење у новом сазиву ЕК мора да буде "посао са пуним радним временом, који омогућава неподељену пажњу".
"Ако је учинити Европу економски конкурентном и способном да се брани, ако је то наш основни циљ, онда интеграцију Западног Балкана у ЕУ видим као критично важну. У доба геостратешких ривалстава, вец́а ЕУ даје нам јачи глас у свету", рекла је Фон дер Лајен на Бледском стратешком форуму.
https://mondo.rs/Info/Politika/a198...ca-Evropske-unije-tri-uslova-postavljena.html
Србија (односно поједини грађани) већ добија новчана средства од ЕУ за научне и иновативне пројекте, као да смо чланови ЕУ.
ЕУ би требала у следећем кораку, да преузме трошак државе Србије када је у питању стимулисање отварања радних места, односно да преузме трошак субвенција које дајемо страним фирмама.
Добили смо већи кредитни рејтинг, изашли из шпекулативне зоне у зону колико толико уређених односа. Доста више са субвенцијама, односно нека ЕУ преузме тај трошак.
