Opušteni ljudi

Šta mislite o ovakvim ljudima koji se mnogo ne sekiraju oko važnih životnih pitanja?

Taj sam ili se barem trudim da budem. :)

Mislim vremenom čovek nauči neke stvari, zašto bi se sekirao, mislim gledam da živim dan po dan i da mi svaki dan prodje u što pozitivnijem i boljem raspoloženju ili ako ništa drugo makar bez nekog stresa i sekiracije.
Mislim sigurno da mi sad razne stvari nisu po volji ali to ne znači da ne mogu u datim okolnostima da izvučem nešto pozitivno i da si nečim koliko-toliko ulepšam dan, takodje zasto bi se ja sad tu nervirao zbog ne znam nekih globalnih problema, kao šta ako propadne ovaj svet, pa ja se samo zapitam, da li ovaj ovakav svet uopšte i zaslužuje da opstane, pa i da propadne valjda će doći nešto drugo, humanije i bolje, i tako da na kraju ako ovaj svet propadne znači da nije ni zaslužio da opstane i na kraju uvek biće onako kako je moralo biti i kako je volja Božija sekirao se ti ili ne.
Takodje i što se tiče nekih ličnih stvari, ono ajde koliko mogu gledam da na nešto pozitivno utičem, ali u biti što sam stariji i što sam svesniji nekih stvari ono kapiram da sam jednostavno tu gde jesam (što sticajem nekih okolnosti i što nekim svojim izborom) i da u biti moja slobodna volja i uticaj su vrlo ograničeni kao i neki manevarski prostor, tako da više gledam da u ovoj situaciji u kojoj sam sebi život učinim što lagodnijim i prijatnijim i da izgradim neki mini-svet u kome ću se osećati lepo i prijatno i biti na pozitivnim frenkvencijama, a što se tiče problema ono iskustvo me uči da oni ili se nekako reše ili posle nekog vremena jednostavno prestanu biti problem , ali u biti rešio ja neki problem ili ga ne reštio život i onako i ovako nepobitno ide dalje i opet neka sekiracija nema baš mnogo smisla.
 
Pa treba da napravimo razliku.
Oni koji su opusteni i oni koji ne pokazuju da su iznervirani.
Kod opustenih , mislim da im nije dovoljno stalo i nije ih briga za taj problem. Jer da im jeste stalo,oni bi se nervirali. To je neko moje misljenje.
 
Mislim vremenom čovek nauči neke stvari, zašto bi se sekirao, mislim gledam da živim dan po dan i da mi svaki dan prodje u što pozitivnijem i boljem raspoloženju ili ako ništa drugo makar bez nekog stresa i sekiracije.
Sve je to lepo ali problemi neće nestati tako što ti "zabijaš glavu u pesak". Problemi su tu i ne idu nigde drugde nego ti i dalje stoje nad glavom.
 
Ljudi koji se ne nerviraju, koji su opušteni, koji očekuju da će sve neko drugi srediti sve njihove probleme. Šta mislite o ovakvim ljudima koji se mnogo ne sekiraju oko važnih životnih pitanja?

Prvo, dobro je ne sekirati se. To ništa ne donosi. Drugo, treba aktivno rešavati situacije i probleme. Držati se onog što mogu uradim što ne mogu prihvatim situaciju i idem dalje. Ako nešto ne mogu da promenim, oko toga se mema šta nervirati.


Zašto je opuštenost nešto negativno?
 
secam se u vreme jezde i dafine kad sam bio klinac prolazim i cujem komsiju kako se glasno razmislja..da li da podigne kamatu ili da ide kamata na kamatu i time vise zaradi ali je i rizik da mu ne propadnu pare..e to je briga :rotf:
 
secam se u vreme jezde i dafine kad sam bio klinac prolazim i cujem komsiju kako se glasno razmislja..da li da podigne kamatu ili da ide kamata na kamatu i time vise zaradi ali je i rizik da mu ne propadnu pare..e to je briga :rotf:

To je realni problem koji je trebalo rešiti i to je ok. Vidiš kako da ga rešiš. Odlučiš nešto. Za sve stvari koje su nam bitne i zavise od nas napravimo plan, imamo ambicije, itd.. Međutim, to nije isto što i ne biti opušten. Biti opušten ne znači da nemaš velike poslove, samo je pitanje stava. Ima ljudi koji se stalno sekiraju oko koječega čak i kad od njih ništa ne zavisi. To je samo glupo.
 

Back
Top