Optuzujem...

[joiv]

E sad iz tuge proizilazi ova tema i pitanje.... da li optuzujemo? Kada i koga?
Nije sve do nas, mnogo stvari nam se desi na koje nismo mogli uticati, stvari koje su ucinjene od strane drugih a uticale na dalji tok naseg zivota ili na neku trenutnu situaciju...

Optuzujem jednu koja je trebala biti ono sto nije, koja je meni podarila lako i bez pitanja ulogu samo njoj datu, optuzujem je zbog toga sto osecam krivicu iako nisam kriva za dela njena, optuzujem je kao vid olaksanja mog, kao bacanje tereta.
Optuzujem ne osudjujem... ali ipak krivim je za sve sto je trebala a nije, a ja sam bila isuvise dete da bih znala kako u stvari treba. Sada nosimo krst i posledice svega i nije lako. Mnogo je tesko i zbog toga je optuzujem.

Ajd sad vi da ne budem najgora

 

[koto]

ih, pa to je bar lako...
dugo sam otpuzivala roditelje, za sve svoje gluposti..
posle sam optuzivala muza, sto je dan bel i noc crna
pa sam optuzivala starijeg sina sto je isti ko ja u njegovim godinama
pa poslodavce sto je je firma propala
pa politicare sto je drzava propala

trenutno optuzujem samo sebe sto imam visak na vagi, i manjak u novcaniku.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Ne optužujem nikog za ništa.
Niko nije savršen, svi imamo svoj krst koji moramo da nosimo i bez tuđih optužbi....

 

[j.e.l.e.n.a.]

optuzujem roditelje zbog jedine stvari koju nisu smeli da urade
zbog svojih svadja i rasprava,a kasnije zbog zauzetosti sopstvenim zivotom,zanemarili su onog kome su najvise trebali i to u najosetljivijem decjem periodu
on je posle toga uleteo u zacarani crni krug iz kog se jedva izvukao..tek sad,posle mnogo godina teske borbe,uspona i padova
najgore od svega je sto oni tu optuzbu negiraju...i dalje ne videci dalje od svojih sebicnih noseva

 

[tehduduk]

jos uvek mamu

 

[gost 216949]

Optuzujem i uvek sam optuzivao sebe i sto je najgore, uvek sam bio u pravu
Mozda zato i ne razumem druge kada optuzuju...nekoga

 

[Cru*]

Prvo sam optuzivala druge, roditelje, posebno oca, kasnije muza...nezdravo
(rezultat: bila ogorcena i u svadji sa celim svetom, dok nisam shvatila da tako ne ide)

E onda sam prestala sa optuzujem druge i pocela da optuzujem sebe za sve...jos gore
(rezultat: upala u takvu depresiju, da sam se jedva izvukla i resila...nikad vise)

Sada tu postoji neki balans, nikad nije potpuno realno, ali oprostila sam drugima, sebi jesam nesto ali ne sve...

Najbitnije je da se nikad kao sada nisam osecala pomirena i sa sobom i sa svetom oko sebe

 

[Regina Mills]

Optuzujem.. kako kad i kako koga...

 

[winx vila]

Optuzujem i uvek sam optuzivao sebe i sto je najgore, uvek sam bio u pravu
Mozda zato i ne razumem druge kada optuzuju...nekoga

Bas ovako

Vec sam na vise mesta pisala - covek kriv je sebi sam. Opravdanja i odlaganje preuzimanja odgovornosti za (ne)kvalitet svog zivota, nikada nisu donosila progres.

 

[Egreta27]

Optuzujem i pravdam istovremeno.
I sebe i druge...cutke.
Nekad mi "prekipi", pa kazem...i ni malo se bolje tad ne osjecam, naprotiv...
Nastavim tako dalje sa (samo)analizama...alii se istovremeno borim da vise pustam mozak na pasu...
I tako stalno neka klackalica...vagam...

 

[Butterfly effect]

Samu sebe.. Sto mislim da je Srbija Kraljevo i Beograd..
Ne umem da objasnim, al' 'ajde..
I sto mi stalno nije jasno kako baba nema za struju...

 

[joiv]

optuzujem roditelje zbog jedine stvari koju nisu smeli da urade
zbog svojih svadja i rasprava,a kasnije zbog zauzetosti sopstvenim zivotom,zanemarili su onog kome su najvise trebali i to u najosetljivijem decjem periodu
on je posle toga uleteo u zacarani crni krug iz kog se jedva izvukao..tek sad,posle mnogo godina teske borbe,uspona i padova
najgore od svega je sto oni tu optuzbu negiraju...i dalje ne videci dalje od svojih sebicnih noseva

Ovo... to je ta optuzba. Tesko je ne okriviti za nesto sto nisu uradili kako treba.
Oni koji su to trebali i na koje smo se mozda i oslanjali.

 

[joiv]

Bas ovako

Vec sam na vise mesta pisala - covek kriv je sebi sam. Opravdanja i odlaganje preuzimanja odgovornosti za (ne)kvalitet svog zivota, nikada nisu donosila progres.

Dakle ukoliko neko napravi gresku a ti prodjes lose zbog toga, nisi u stanju da ispravis, nisi u mogucnosti da ostanes na nogama... neko ti tako prosvira zivot svojom gluposcu ili nemarom.... ti si u stvari kriv a ne taj drugi.
Optuzi sebe za tudje greske?

 

[november child]

..po mom mishljenju, jedine optuzbe koje imaju osnovu su optuzbe dece na rachun roditelja..
..za sve ostalo sami smo odgovorni..
..makar time shto smo verovali i/ili zavisili od nechijeg hira ili sposobnosti..

 

[gost 243178]

Optuživanje me uopšte ne interesuje jer je neproduktivno. Mene zanima zašto je neko nešto uradio, ili nije uradio...
Niko ne greši namerno, na kraju krajeva.

 

[gost 243178]

Dakle ukoliko neko napravi gresku a ti prodjes lose zbog toga, nisi u stanju da ispravis, nisi u mogucnosti da ostanes na nogama... neko ti tako prosvira zivot svojom gluposcu ili nemarom.... ti si u stvari kriv a ne taj drugi.
Optuzi sebe za tudje greske?

Ne, nego shvati u čemu je bila greška i kreni dalje. Pokušaj da je ispraviš, ili smisliš novi plan. Kinjiti nekoga je lakši put, ali taj put nikuda ne vodi.

 

[joiv]

Rekoh u uvodnom postu, nebitno iz kog razloga je optuzivanje. Ja sam posle mnogo vremena shvatila da mi je lakse optuziti onog ko je stvarno kriv. Na taj nacin sam skinula sa sebe taj lazni osecaj krivice, nelagodnost, mucenje i bespotrebno pitanje sta bih mogla uraditi a znam da nije u mojoj moci.
Ostalo mi jedino da optuzim onog ko je stvarno kriv.
Nismo stavrno toliko blesavi da tudje greske usvajamo kao svoje, da razmisljamo na taj nacin da smo mogli uciniti nesto tamo gde su nam ruke bile vezane.

 

[Marija 1]

..po mom mishljenju, jedine optuzbe koje imaju osnovu su optuzbe dece na rachun roditelja..

da, samo ovo mogu da rade dok su deca,
kad i ta deca jednom odrastu roditelji više nisu krivi za nečije životno nezadovoljstvo i neuspeh, makar njihovo dete bilo u pitanju

doduše, zavisi i šta je u pitanju
za nešto možemo optuživati roditelje, ne za sve

 

[j.e.l.e.n.a.]

Ovo... to je ta optuzba. Tesko je ne okriviti za nesto sto nisu uradili kako treba.
Oni koji su to trebali i na koje smo se mozda i oslanjali.

Zaboravih reci da su moji roditelji u pitanju...
i da sam dugo godina imala grizu savesti zbog toga sto mi je brat bio zavisnik od raznoraznih psihoaktivnih supstanci...
a tek kad sam stvorila svoju porodicu shvatila sam da ja ni za sta od toga nisam kriva i da je to ono sto je njemu falilo u tinejdzrskom uzrastu
stabilna porodica na koju bi se oslonio
i zato ih optuzujem...bez i malo grize savesti

 

[winx vila]

Dakle ukoliko neko napravi gresku a ti prodjes lose zbog toga, nisi u stanju da ispravis, nisi u mogucnosti da ostanes na nogama... neko ti tako prosvira zivot svojom gluposcu ili nemarom.... ti si u stvari kriv a ne taj drugi.
Optuzi sebe za tudje greske?

Da,, ,kriva je sopstvena losa procena. Sami biramo koga cemo pustiti u nas zivot, i u kojoj meri cemo dozvoliti da nam isti od njih zavisi.
Mislim da se podrazumeva, ali rasprava se odnosi iskljucivo na punoletne osobe.

 

[november child]

da, samo ovo mogu da rade dok su deca,
kad i ta deca jednom odrastu roditelji više nisu krivi za nečije životno nezadovoljstvo i neuspeh, makar njihovo dete bilo u pitanju

doduše, zavisi i šta je u pitanju
za nešto možemo optuživati roditelje, ne za sve

..slazem se..mada mnoge greshke nashih roditelja sagledamo tek kao odrasli..

..mada opet - roditelji koji odgaje choveka koji razlog za svoje nezadovoljstvo
i neuspeh prechesto trazi u nekom drugom, krivi su, po mom mishljenju..

 

[gost 243178]

Zaboravih reci da su moji roditelji u pitanju...
i da sam dugo godina imala grizu savesti zbog toga sto mi je brat bio zavisnik od raznoraznih psihoaktivnih supstanci...
a tek kad sam stvorila svoju porodicu shvatila sam da ja ni za sta od toga nisam kriva i da je to ono sto je njemu falilo u tinejdzrskom uzrastu
stabilna porodica na koju bi se oslonio
i zato ih optuzujem...bez i malo grize savesti

To su teške životne priče.
Mislim da čovek ne treba da se oseća kriv što optužuje nekoga za koga zna da je kriv.
Ali, kao što rekoh, malo ko greši ili naudi svom detetu namerno.
I ima tu još jedna stvar: svaki čovek ima svoju sudbinu, koja je njegov karakter. Pitanje je koliko su roditelji krivi što mu nisu pružili oslonac, a koliko je neko ipak i sam odlučio da se od nezadovoljstva drogira - uvek je postoji i mogućnost da treniraš za maraton, recimo. Isto je ludo i ekstremno, ali mnogo jeftinije i pristupačnije...

 

[joiv]

Zaboravih reci da su moji roditelji u pitanju...
i da sam dugo godina imala grizu savesti zbog toga sto mi je brat bio zavisnik od raznoraznih psihoaktivnih supstanci...
a tek kad sam stvorila svoju porodicu shvatila sam da ja ni za sta od toga nisam kriva i da je to ono sto je njemu falilo u tinejdzrskom uzrastu
stabilna porodica na koju bi se oslonio
i zato ih optuzujem...bez i malo grize savesti

Razumela...

 

[j.e.l.e.n.a.]

To su teške životne priče.
Mislim da čovek ne treba da se oseća kriv što optužuje nekoga za koga zna da je kriv.
Ali, kao što rekoh, malo ko greši ili naudi svom detetu namerno.
I ima tu još jedna stvar: svaki čovek ima svoju sudbinu, koja je njegov karakter. Pitanje je koliko su roditelji krivi što mu nisu pružili oslonac, a koliko je neko ipak i sam odlučio da se od nezadovoljstva drogira - uvek je postoji i mogućnost da treniraš za maraton, recimo. Isto je ludo i ekstremno, ali mnogo jeftinije i pristupačnije...

Dabome,u pravu si...ali samo delimicno
ja sam ta koja je izabrala "maraton"...jer sam bila jaca
meni nije trebao niko da me gura i niko na koga bi se oslonila
on nije...a tu su oni kao roditelji zakazali

a kad neko ima 14-15 godina,pa se jos nadje na udaru iskusenja,roditelj mora da bude tu
da odvrati...da usmeri na "maratonsku trasu"

 

[gost 243178]

a kad neko ima 14-15 godina,pa se jos nadje na udaru iskusenja,roditelj mora da bude tu
da odvrati...da usmeri na "maratonsku trasu"

Da, slažem se... Dosta sam razmišljala o tome, da li bi bilo drugačije da je neko/roditelji pružio podršku. Verovatno bi, ali ne možemo da budemo potpuno sigurni.