Quantcast

Општи пад квалитета филмова, као резултат говедизације народа.

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
33.693
Често сам се питао, зашто су филмови хорор жанра толико често лоши, то јест ретко кад добри. Чак и када су компетентно режирани, са пристојним буџетима и солидним глумцима, велика је шанса да ће негде (обично при крају) изгубити фокус и усрати.
Мислим да је проблем што су аутори који се одлуче да снимају хороре (и често себе стрпају у доживотну жанровску фиоку), а углавном је реч о млађим људима, преокупирани жанровским клишеима и референцијалношћу, које покушавају да некако изврну на оригиналност (то ако су мало церебралнији), или се пак задовољавају у емулирању конвенција на којима су одрасли. Наравно да ауторе као што је Роман Полански ту треба изуезти. Такође, да би се хорор уопште разумео, и правио, нужно је становито животно искуство, а и становито формално и неформално образовање, која видљиво болно изостаје у филмским школама које су постале курсеви за техничка лица, чини ми се у већем делу света. Дакле, прави се спектакл, а не улази се у дубину људске природе. И зато шкрипи. Другачије речено, ко не разуме људска стања, не може да се бави ни људским страховима.

А онда сам у неким разговорима чуо да је публика у САД и Енглеској масовно излазила са проекција филма „ Иди и гледај“. Дакле, публика која радо гледа хороре, и која је у великом боју случајева купла улазнице да види нешто страшно, ( дакле не само ратни Белоруски филм, јер је као страшан и рекламиран), није могла да издржи и излазила је из сале јер је филм, који није хорор, исувише стравичан за њих.

Одкуд то?

Непознавање историје и осећај да нешто што је веће од њихових фикција и предрасуда стоји као доказана историјска реалност. Замислите да говорите целог живота о борби демократију и Нормандији и онда вам неко каже да је Немац запалио 55,000 руских села и убио 25 милиона људи. Ти бројеви већ изазивају вртоглавицу, а бруталност паљења цркава и људи у њима је нешто што многи западноевропски народи нису истрпели али су њихове војске чиниле. Чини ми се да разлог лежи у другости и у чињеници да се ради о различитим културама. Оно што ми научимо од бабе и деде о Истоку се англосаксонцима мора причати од почетка. Они то никада не уче из историје. О Русима се ни на острву ни у Европи ни у Аустралији а ни у САД, једноставно не зна ништа. Разлог је једноставан. То је некако најлакше геополитички. Русија је, са могућим изузетком Оријента, ултимативна Другост у англосаксонској свести, из више разлога-од геополитичких до метафизичких.
Не мора ту ни идеолошка пропаганда превише да ради, просто фундаментално световно искуство је радикално другачије, ( о духовном искуству да и не говорим), и чини ми се да се та различитост, упркос, или можда управо због глобалне умрежености, управо повећава, а не како су неки модерни гуруи очекивали, смањује. Кад кажем Русија, у овом контексту, не мислим само на њу, нити на простор бившег СССРа, већ и на источну Јевропу en général, како због структуралних хомологија, тако и због спољне перцепције и нормативних образаца.
Немци су починили већи број злочина и другде по Еевропи, пре свега у Италији, где је сећање на сличне епизоде са спаљивањима села и даље живо. Французи су један број таквих епизода уздигли на ниво националне трауме, али то није било широко раширена пракса, јер је француски покрет отпора све до Нормандије деловао углавном у пасивном моду и након првих злочина због сегмената француске војске који су одбили предају 1940. порука је схваћена, па су Французи били практични и онда не неколико стотина хиљада Француза отишло добровољно са Немцима да нападне СССР. Немци су починили знатне свињарије и у Холандији, поготову крајем рата, у оном делу који су још држали, али свеузев то историјско искуство је зарад грађења НАТОа и ЕУ партнерства забашурено и гурнуто у регистар породичних наратива, отприлике као што се од нас очекује да третирамо агресију из 1999, мада се то неће догодити услед тврдокорности нашег металитета.
Такође, поред тога што је СССР убрзо после рата поново постао идеолошки противник Запада, те се његове жртве нису вредновале, и на неки начин се и приписују Стаљину, као да је он некако одговоран за ајнзац групе, постоји и моменат Нирнебершких процеса, који су, а то је са правне стране и било оправдано, а вероватно једино и могуће, уопштавали немачки састав и сублимирали целокупну праксу на слике Холокауста у логорима смрти. Логори јесу били, да тако кажем круне тог система, али се на тај начин игноришу милиони других жртава уморених ван логора. Слична паралела је са нашом траумом Јасеновца који је постао фокална тачка која је појела све остале стотине покоља и хиљаде појединачних злочина.
Иако политичка капитализација Холокауста није заиста почела пре краја шездесетих, израелски културно-политички лоби је успео да у популарној свести на Западу реинтерпретира логоре смрти као сингуларан антисемитски злочин, игноришући чињенице да је укупан број других, махом словенских цивилних жртава био отприлике трипута већи, да су чак и у логорима били скоро равномерно заступљени, и то шта би се тек десило у источној Европи да је Трећи Рајх успео да добије рат. Разумем интерес, и стављање сопствених жетава на прво место, што не мора да буде нека зла намера-и ми то радимо када олако прелазимо преко јеврејских жртава Пага и Јасеновца, али то је последично трајно деформисало перцепцију ратних догађаја до нивоа да просечан Западњак мисли да су Немци убијали само Јевреје. Наравно, капитализација холокаиуста од стране Јевреја, са свим овом нема никакве везе, али самим јеврејима даје додатну кураж да заиста ураде, или бар покушају да ураде, све што науме. Управ зато су отресити. Но били како било, од свих хорора, који су до сад направљени, једна од нај језивијих је управо филм, који у опште није хорор. „Иди и сматри“. Западни хорори, ( са изузетком Стивена Кинга), врло често обрађују тему,која би молга да се симплификује у сцени играња високо напонском струјом без икакве заштитне опреме, уз недостатак свести оопасности. Овај белоруски филм, бави се историски проверљивим чињеницама и драматизациојом истих. Самим тим снага и стравичност овог и неких сличних филмова превазилази језу готово сваког хорора. Реалност је ужаснија врло често од сваког филма, невезнао за жанр. А често и занимљивија. Тако смо сви заједно имали прилике да гледамо филм у коме Ричард Гир по Босни јури Радована Караџића. Досадан, немаштовит и приглуп филм. Насурот томе, оно што се стварно са Господином Караџићем ( ДР. Дабићем) догодило, боље је од сваког авантуристичког и шпијунског филма. Режирао је живот
 

MrNapokon

Elita
Poruka
19.052
Haha zezam se. Moram priznati da vise volim horore o cudovistima zato sto je to bavljenje iakonskim strahom kod coveka. Strah od zveri iz tame pre nego dokumentarni horor. Istorijske gnusne cinjenice ili izvrnute realnosti. To mi se cini da dokumentarci uzimaju vise paznje nego filmski formati. Sad kritikujes holivud ponajvise koji je jednostavno plitak. Ti filmovi su pravljeni za plitke ljude. Ljude koji se ni ne interesuju mnogo za cinjenice vec za zabavni park stil filma. Dodjes u bioskop, kupis najvecu casu koka kole i krece zabava. Zato i kazes da su pravljeni za goveda. Nek se krka, malo istrese emocionalno, nista previse potresno i pravac kuci na spavanje. To su danas svi zanrovi. Sto je najgore, to ne moze dugo da traje, pa se sada prave hibridni filmovi. Filmovi sa pseudo umetnickim normama. Cuveno pravilo treceg, kompozicija, desaturirane boje, filmski pas i sl jeftina sr a nja da bi jedni druge tapsali po ledjima tokom nominacija, kako im filmovi imaju kvalitetnu fotografiju. I tako...
 

HYPE

Domaćin
Poruka
4.425
Da budemo realni, horor je najjeftinije snimiti. Ne treba ti ni lokacija, ni scenario, ni dobra produkcija, kostimi u istorijskom smislu, itd... dosta ti je jedna koliba i imaginarna "pretnja iz tame". Jos uzmes amaterske ili glumce sa faksa koji ce raditi za hranu taj dan i eto ti filma. Mislim da je to veliki razlog zasto vecina mladih ljudi koji se upustaju u svet rezije pocinju sa hororima.
 

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
33.693
Дакле, истина је да су ФДУ факултети постали курсеви за техничка лица. Уз то, морам приметити да ме изузетно иритира кад спикер који приказје и предлаже нова филмса недела, или остварења, на крају кратког синопсиса увек даје информацију колико је који филм зарадио. Не видим зашто би иког то занимало. Висина зараде нам не говори ништа о филму. По некад нам каже нешто о спектаклу и квалитету специјалних ефеката, али ништа друго. Чак држим да је таква информација прилично увредљива, јер говори заправо о томе, колико уредници подцењују публику. Не узимају у обзир да је у Србији други највећи сајам књига у Европи.
 
Poslednja izmena:

Sotir zvani djubre

Elita
Moderator
Poruka
21.527
Opsti pad kvaliteta filmova? Imali smo skoro temu Film decenije, potrazi..
Sto se mene tice evo sad iz prve ruke od novih filmova imas Get Out, Gone Girl, Wihplash, La La Land, Manchester by The Sea, Birdman, Roma, The Revenenat, Interstellar, The Shape Of Water, Fences, pa hajde vredni pomena i Little Woman, The Favourite, Boyhood, A Star is Born, I, Tonya, Blue Jasmin, Room, itd. itd.

Mogu nabrojati bar jos 7-8 ako ne i vise, a govorimo o poslednjoj deceniji...
Serije su izdominirale pa filmovi prolaze ispod radara, a uopste nije tacno da nema dobrih...
Stvarno bi bilo dobro da pronadjes temu, jer ovo je neki moj izbor, a ostali forumasi su dali jos veci doprinos...

Tako da ne mozemo govoriti o padu kvaliteta, jer se dobri filmovi snimaju.
 
Poslednja izmena:

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
33.693
Данас на телевизији је приказан филм " Елвис и Кенеди против мумије". Нисам га гледао. Наслов је двољан. Мада, ја сам овде причао о перцепцији западног човека, и о филму као уметничком делу.
 

openbox

Domaćin
Poruka
3.702
Елвис и Кенеди против мумије
wtf. али стварно вдф! - видисе да надрогирани секташи праве данас филмове
немојте ништа гледати од филмова снимљених после 2000!
ево неких предлога, америчких намерно да видите како су некада знали да праве филмове:
the emerald forest 1985
Castle In The Sky 1986
Snow.White.And.The.Seven.Dwarfs.1937
The.Green.Mile.1999
Journey to the Center of the Earth (1959)
Office.Space.1999
Desire Under The Elms [Sophia Loren] (1958)
escape from the planet of the apes 1971
futureworld 1976
Steel.Dawn.1987
the omega man 1971
The Naked Jungle [Charlton Heston] (1954)
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.