Oprpstiti uvredu?

Опростити значи заборавити, али искрено заборавити, што нико на свету није у стању да уради, зато у опрост овај људски и не верујем, наравно осим ако није фазон да си урадила нешто ситно, за то и не треба опрост.. Тако да не оптерећуј се. Ја никоме не заборављам, да бих испратио то све кад дође време за наплату, кад се тај неко пита "што се мени ово дешава сад" , ја се добро сећам зашто.
 
coco bill:
da li si ikada razmišljala o tome da ne prihvatiš uvredu?
jer uvreda je dobila na značenju onog trenutka kada si ti to izgovoreno vezala uz svoje "Ja".
bez obzira da li ćeš ti tu uvredu oprostiti ili nećeš, tvoje psihičko stanje se neće ni za dlaku izmeniti dokle god postoji vezanost za tu izgovorenu reč koju si oblikovala u uvredu.
svaka osuda, u isto vreme, bilo da je oproštaj ili ne, kreira konflikt u našem umu, a svaki konflikt dovodi do daljnjeg nereda.
jedini izlaz, da bi se nered doveo u red, je da prestane bilo kakvo vezivanje, odnosno, u ovom slučaju, da ne prihvatiš uvredu.
u tom slučaju uvreda će izgubiti na vrednosti i kod onog koji je uvredu izgovorio i kod onog kome je uvreda upućena.
tako bar ja radim. :whistling:
Kliknite za proširenje...

Da, teziste price i jeste na analizi etiologije sopstvene uvredljivosti. Razmisljanja zasto je osoba xy osetila potrebu za vredjanjem drugih, trebalo bi preusmeriti na samu prirodu problema, a to je sopstvena nisko razvijena samosvest.
 
Poslednja izmena:
coco bill:
bojim se da nisi upotpunosti razumela šta sam hteo da kažem.
nije reč o ignorisanju kako ga mi obično shvaćamo već o svesnom uvidu u problem koji stvara vezivanje za reč koju doživljavamo kao uvredu.
Kliknite za proširenje...

... razumela sam, razumela sam ... ali tome se treniraju politicari, diplomati... pa ni oni ne savladjuju to uvek kako treba.;)
E sad, kada bi samo jedna izgovorena rec bila vredjajuca a zatim tacka i ENDE, onda bih rekla da je mozda moguce ne prihvatiti uvredu(mada kod mene ni tada to ne bi funkcionisalo jer mada tu izgovorenu rec uspem da ne vezem uz svoje "ja", prepoznajem ipak nameru uvredjivaca) Ali, obicno se uvreda sastoji od niz vredjajucih reci + vredjajucih gestikuliranja, mimike, vike ... i jos kad se pogodi slaba tacka, e pa ja verujem da u tom slucaju ne funkcionise uvredu ne prihvatiti(ako nismo od kamena).
 
Plja:
Опростити значи заборавити, али искрено заборавити, што нико на свету није у стању да уради, зато у опрост овај људски и не верујем, наравно осим ако није фазон да си урадила нешто ситно, за то и не треба опрост.. Тако да не оптерећуј се. Ја никоме не заборављам, да бих испратио то све кад дође време за наплату, кад се тај неко пита "што се мени ово дешава сад" , ја се добро сећам зашто.
Kliknite za proširenje...

Oprostiti ne znaci zaboraviti. Oprostiti se moze, zaboraviti se ne moze ali sve sto je bilo vise ne podgrevati...:)
 
coco bill ne prica o kuliranju, ignorisanju i pretvaranju da nas uvreda ne boli
coco bill prica o tome da je svaki osecaj uvrede jedan od nasih duboko zakopanih problema koji je osoba koja nas vredja uspela da iskopa

te s tim, ako na uvredu gledas kao na licni problem (obicno nesigurnost), onda resavanjem tog problema mozes da smanjis opstu osetljivost na uvrede

ne kazem da ne treba da se pazi na ponasanje, ali uvrede su licni problemi, ne udarac pesnicom u glavu
 
... coco bill prica i o praktikovanju ne prihvacanja uvrede. Ne verujem, ali ko zna, mozda postoje stvarno ljudi koji pritisnu neko dugmence i onda :whistling:... ne moze mi niko nista(ko sto rekoh postoji trening za politicare i diplomate ... i td. ali ni oni nisu savrseni).

Necemo se folirati, svi smo mi uvredljivi (razlicitog obima). Osetljivim osobama fali samopoverenje, one su uvredljivije, sa njima je u glavnom tesko jer skoro sve izgovoreno vezuju uz svoje "ja", naprotiv onih drugih sa stabilnim samopoverenjem, sa kojima se easy druziti ali i oni imaju bolnu tacku i time jednu granicu koja se ne sme prelaziti. Ali gde je problem onome ko ne pokazuje svoju bolnu tacku, granicu kada je povredljiv? biti povredljiv, to je toliko ljudski! Naprotiv, ne prihvacati uvrede, zavaravati neku nepovredljivost, stojati uspravno i bezbolno ko stene o koje lupaju talasi - to je nemoguce, jer jednostavno nije ljudska osobina.:)
 
Poslednja izmena:
pa samo razgovor i izvinjenje, ako treba i obostrano, jer mozda te je osoba uvredila ako si ti nju prethodno necim pogodila. i dok obe strane ne skontaju svoju krivicu i ne priznaju je - pisi propalo. ja jednostavno isto zacutim i zavrsim, ako vidim da ne postoji dobra volja druge strane.

svi smo mi akcije i reakcije i sve sto ej sada je posledica neke predjasnje posledice, koaj je posledica posledice, a uzrok je nekada mnogo dalje. tj. svaka akcija je reakcija na neku prethodnu akciju, koja je takodje reakcija.

edit sta vise iako ne prastam i ne zaboravljam onima koji mi nisu bili bliski, onima koje ne volim ili su stranci, mogu da nastavim komunikaciju, upravo zbog njihove nebitnosti. onima koje sam volela na bilo koji nacin oprostim, ne zaboravim, ali i prekinem komunikaciju....dok ne predju potpuno u kategoriju stranaca i ne izbledi svako secanje tj. potpuno ostane samo u pamcenju ono sto je bilo lose.
 
Poslednja izmena:
!JO:
... coco bill prica i o praktikovanju ne prihvacanja uvrede. Ne verujem, ali ko zna, mozda postoje stvarno ljudi koji pritisnu neko dugmence i onda :whistling:... ne moze mi niko nista(ko sto rekoh postoji trening za politicare i diplomate ... i td. ali ni oni nisu savrseni).

Necemo se folirati, svi smo mi uvredljivi (razlicitog obima). Osetljivim osobama fali samopoverenje, one su uvredljivije, sa njima je u glavnom tesko jer skoro sve izgovoreno vezuju uz svoje "ja", naprotiv onih drugih sa stabilnim samopoverenjem, sa kojima se easy druziti ali i oni imaju bolnu tacku i time jednu granicu koja se ne sme prelaziti. Ali gde je problem onome ko ne pokazuje svoju bolnu tacku, granicu kada je povredljiv? biti povredljiv, to je toliko ljudski! Naprotiv, ne prihvacati uvrede, zavaravati neku nepovredljivost, stojati uspravno i bezbolno ko stene o koje lupaju talasi - to je nemoguce, jer jednostavno nisu ljudske osobine.:)
Kliknite za proširenje...
zapravo, ja sam govorio o nevezivanju jer ljudi se vežu za sve i svašta, a to vezivanje uvek na kraju donosi patnju.
jer svaki negativan vanjski uticaj na tu vezu, svaki prekid te veze, čak i svaka sumnja u tu vezu, na bilo koji način ispoljen, dovodi patnje onoga koji se za to vezao.
najviše boli ono za šta smo najsnažnije povezani, kao znanje, porodica, religija, politička partija i sl, mada je to manje - više stvar individualne povezanosti.
neko, naprimer, više voli svoje auto od svoje žene i ako mu ogrebeš auto to će ga više pogoditi nego ako mu kresneš ženu...:mrgreen:
daleko najviše će se uvrediti ako mu kažeš da je glup jer mu na taj način srozavaš sve ono na osnovu čega je gradio svoju ličnost, svoje "Ja".
dakle, uvreda je uvek upućena na nešto sa čim si se vezao.
kada, recimo, ne bi bio toliko vezan sa svojim znanjem koji si stekao kroz školovanje, iskustvo i sl, tada ti ni nečija ocena da si glup ili nešto slično u tom fazonu, ne bi proizvela efekat na koji se ciljalo kada je to izrečeno.
tvoja reakcija bi sigurno bila suprotna od one koja se očekivala i efekat uvrede bi izostao.
ne biti vezan za znanje ne znači odbacivanje tog znanja, nego biti svestan da to znanje nije tvoje, nego si ga ti prihvatio kao svoje vezivajući se za njega.
istinsko znanje ionako ne dolazi spolja, već je ono stvar unutrašnje kreacije, a za takvo znanje ne moraš se vezivati jer ono već pripada tebi.
na to sam mislio kad sam govorio o ne prihvaćanju uvrede.
 
Hoce nekad neka istina da se spakuje i posalje kroz uvredu. Na uvrede beznacajnih ljudi uglavnom uzvratim jos jacom ( cutanje znaci odobravanje), na uvrede meni bitnijih se pitam sta je dovelo do toga, ali ne dajem puno znacaja.
 
!JO:
Oprostiti ne znaci zaboraviti. Oprostiti se moze, zaboraviti se ne moze ali sve sto je bilo vise ne podgrevati...:)
Kliknite za proširenje...

Не мислим заборавити буквално као ето није се десило, али док год те то копка то није прави опрост, и ако мислиш на то, или после нове неке свађе ти то дође на памет, ти ниси опростила, ако се то потеже ти ниси опростила, па ми кажи да ли си и сама некоме нешто заборавила, али озбиљну неку ствар, да ниси никад више се сетила тога, да ниси замерила то?
 
jao
kad neko izjavi kako postoje dobri i loši ljudi
padne mi mrak na oči
al da ne ulazim u tu moralnobožansku kvalifikaciju i odgovorim na temu

razlika je izmedju takoreći afektivne uvrede i uvrede da nekog povrediš
a to se vidi iz odnosa dvoje ljudi
a bogami veliko je i pitanje šta neko shvata za uvredu
možeš s nekim godinama da se družiš
i kad dođe prilika da mu sručiš neku ISTINU na malo neprijatniji način
taj se žestoko uvredi i okrene leđa
 
coco bill:
zapravo, ja sam govorio o nevezivanju jer ljudi se vežu za sve i svašta, a to vezivanje uvek na kraju donosi patnju.
jer svaki negativan vanjski uticaj na tu vezu, svaki prekid te veze, čak i svaka sumnja u tu vezu, na bilo koji način ispoljen, dovodi patnje onoga koji se za to vezao.
najviše boli ono za šta smo najsnažnije povezani, kao znanje, porodica, religija, politička partija i sl, mada je to manje - više stvar individualne povezanosti.
neko, naprimer, više voli svoje auto od svoje žene i ako mu ogrebeš auto to će ga više pogoditi nego ako mu kresneš ženu...:mrgreen:
daleko najviše će se uvrediti ako mu kažeš da je glup jer mu na taj način srozavaš sve ono na osnovu čega je gradio svoju ličnost, svoje "Ja".
dakle, uvreda je uvek upućena na nešto sa čim si se vezao.
kada, recimo, ne bi bio toliko vezan sa svojim znanjem koji si stekao kroz školovanje, iskustvo i sl, tada ti ni nečija ocena da si glup ili nešto slično u tom fazonu, ne bi proizvela efekat na koji se ciljalo kada je to izrečeno.
tvoja reakcija bi sigurno bila suprotna od one koja se očekivala i efekat uvrede bi izostao.
ne biti vezan za znanje ne znači odbacivanje tog znanja, nego biti svestan da to znanje nije tvoje, nego si ga ti prihvatio kao svoje vezivajući se za njega.
istinsko znanje ionako ne dolazi spolja, već je ono stvar unutrašnje kreacije, a za takvo znanje ne moraš se vezivati jer ono već pripada tebi.
na to sam mislio kad sam govorio o ne prihvaćanju uvrede.
Kliknite za proširenje...

... ovakvo objasnjenje moze cak da se uporedi sa objasnjenjem jednog strucnjaka:kpozdrav:

... ali kad si vec na ovoj temi a tema je "oprostiti uvredu" htela bi bas da cujem tvoje misljenje, tek toliko da uporedim da li je i to misljenje na nivou jednog strucnjaka. Znaci, da li da Ariela oprosti ili da ne oprosti? :)
... mada, vec dugo je nema i dok mi ovde pricamo, ona je vec odavno oprostila:heart::)(nadam se!)
 
Poslednja izmena:
Plja:
Не мислим заборавити буквално као ето није се десило, али док год те то копка то није прави опрост, и ако мислиш на то, или после нове неке свађе ти то дође на памет, ти ниси опростила, ако се то потеже ти ниси опростила, па ми кажи да ли си и сама некоме нешто заборавила, али озбиљну неку ствар, да ниси никад више се сетила тога, да ниси замерила то?
Kliknite za proširenje...

... nisam je sigurno zaboravila ali nisam zlopamtilo, sto znaci, necu se uvrede setiti ako me slucajno nista na nju ne podseti. Znaci, oprostiti, zakopati i vise ne spominjati:ok: ... sta je bilo bilo je i ne sme da se ponavlja! Ja oprastam ljudima koje volim i koji su mi dragi i isto tako oni meni oprastaju. Ljudi koji su mi ravnodusni ne mogu da me uvrede, njihova misljenja su mi nevazna i nema sta za prastanje, ali, ja ih izbegavam zato jer su mi takve osobe jednostavno neugodne. Tako ce biti i obratno.

:)
 
!JO:
... ovakvo objasnjenje moze cak da se uporedi sa objasnjenjem jednog strucnjaka:kpozdrav:

... ali kad si vec na ovoj temi a tema je "oprostiti uvredu" htela bi bas da cujem tvoje misljenje, tek toliko da uporedim da li je i to misljenje na nivou jednog strucnjaka. Znaci, da li da Ariela oprosti ili da ne oprosti? :)
... mada, vec dugo je nema i dok mi ovde pricamo, ona je vec odavno oprostila:heart::)(nadam se!)
Kliknite za proširenje...
nisam ja nikakav stručnjak, ja jednostavno istražujem svoja unutrašnja (psihološka) stanja i reakcije koje ta stanja izazivaju.
na osnovu tog istraživanja i pišem ovo, a što se tiče teme: da li oprostiti ili ne, već sam se izjasnio u vidu solomonskog rešenja " ne prihvaćati uvredu", a valjda sam napokon uspeo i objasniti razlog takvog rešenja.
 
!JO:
... coco bill prica i o praktikovanju ne prihvacanja uvrede. Ne verujem, ali ko zna, mozda postoje stvarno ljudi koji pritisnu neko dugmence i onda :whistling:... ne moze mi niko nista(ko sto rekoh postoji trening za politicare i diplomate ... i td. ali ni oni nisu savrseni).

Necemo se folirati, svi smo mi uvredljivi (razlicitog obima). Osetljivim osobama fali samopoverenje, one su uvredljivije, sa njima je u glavnom tesko jer skoro sve izgovoreno vezuju uz svoje "ja", naprotiv onih drugih sa stabilnim samopoverenjem, sa kojima se easy druziti ali i oni imaju bolnu tacku i time jednu granicu koja se ne sme prelaziti. Ali gde je problem onome ko ne pokazuje svoju bolnu tacku, granicu kada je povredljiv? biti povredljiv, to je toliko ljudski! Naprotiv, ne prihvacati uvrede, zavaravati neku nepovredljivost, stojati uspravno i bezbolno ko stene o koje lupaju talasi - to je nemoguce, jer jednostavno nije ljudska osobina.:)
Kliknite za proširenje...

naravno, svako je povredljiv, tu nema govora.

ALI, ne postoje samo oni koji su preosetljivi i koji su osetljivi, nego postoje i oni koji su MNOOOOOOOGO cvrsci jer ne izbegavaju povredljivost tako sto izbegavaju ljude koji ih vredjaju.

a to sto se politicari uvrede ponekad, to je vrlo moguce zato sto su izlozeni mnogo vecem broju kritika (te s tim i uvreda) nego prosecan covek. to je pretpostavka, bas nesto i nisam nesto analazirao kako politicari prihvataju uvrede, niti koliko je taj trening efikasan.
 
coco bill:
nisam ja nikakav stručnjak, ja jednostavno istražujem svoja unutrašnja (psihološka) stanja i reakcije koje ta stanja izazivaju.
na osnovu tog istraživanja i pišem ovo, a što se tiče teme: da li oprostiti ili ne, već sam se izjasnio u vidu solomonskog rešenja " ne prihvaćati uvredu", a valjda sam napokon uspeo i objasniti razlog takvog rešenja.
Kliknite za proširenje...

... nisam ni mislila da si strucnjak, nego da si strucno objasnio:). U praxi izgleda drugacije, jedan strucnjak bi pokusao sa nivoa svoga pacienta da posmatra problem, kako bi mu dao odgovarajuci savet sa kojim bi mogao nesto da zapocne ... ;)

... ali, bravo, veliki kompliment da se bavis introspekcijom, nije to kod omladine bas uobicajeno. :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top