Svakom coveku dodje "zuta minuta"...vise puta mi se desilo da sam nekog "nasla" bas kad je nervozan kad mu nesto nisu sto kaze nas narod "koze na broju"...pocne tako neki poviseni ton svadja ali posle nekog vrmena ja sam ta koja popusti i kaze: Ok znam da si malopre bio bila neraspolozena zaboravimo to i obicno se sve izgladi...medjutim uzasno sam tvrdoglava po pitanju popustanja kad su uvrede u pitanju...posle takvih reci koje mi povrede dusu ja vise sa tom osobom ne mogu da budem ok ne mogu ni u oci da je pogledam...jednostavno je pokopam i ne pomazu nikakva izvinjenja...Neko kaze da sam tvrdoglava da bi trebalo da popustim ali to osecanje je od mene jace i cini mi se da bi totalno izgubila samopostovanje ako bi presla preko svega...kako se nositi sa tim...ako je osoba koja vas je uvredila uvek tu kraj vas... vas prijatelj ...jednostavno vidjate je svaki dan i trenutno nema sanse da se to promeni...zid cutanja osoba kojoj je jezik duzi od pameti se oseca tuzno i jadno... vidm to ali ne mogu da popustim pa se i ja osecam grozno...
... i ja sam u svakom pogledu za oprascanje - oprascanje je pozitivan potez, otkriva plemenitost!
) dok drugi to drugacije resavaju, bitno je koliko poznajes drugu stranu, ako dopustis da se na tebi neko istresa non stop, predje im u naviku, i za najmanju sitnicu ce se izdr*avati na tebi, treba ih upozoriti na vreme, ono, enough is enough...a ako su to bas retke situacije, onda ebi ga, precutis(a i ne moras
)
i onih drugih, veceg kalibra, koje mogu da odvedu i pred sud - tolerancija treba da ima granicu.