Oprostiti sebi

Uhh...ovo je tema kojom se često bavim, ali nisam našla rešenje.Za neke sitacije jesam, menjala sam uglove koliko god su se imali prostora menjati i uspevala ili potpuno ukloniti samoosudu ili je delomično umanjiti.
No međutim, uvek se nađe neko ali, neko zašto, kako...i tu zapnem.
Rado saslušam sve stručne osobe na ovu temu, sve koje smatram negde kompetentnim da nešto kažu, ne bežim ni od razgovora ni od razmišljanja i menjanja uglova, ali... Jedno ali nikako ne mogu da promenim.
Već pomalo gubim i nadu i snagu da ću uopšte u tome i uspeti.
Ostalo mi je strpljenje.Da guram dok je suđeno.I samo strpljenje je neki mali pomak.
 
Ja sam nekad skloniji sebe osuđivati i sebe kriviti nego da sagledam stvari iz zdravog ugla.
Kako suzbiti usađene obrasce odnosno kako ih smanjiti?
Bio sam takav i takav, to i to. Više neću. Jesam li koga uvredio-povredio-kajem se, žao mi je, mogu i reći to magično "Izvini!", mada i nas su povređivali pa se nikad nisu ni osvrnuli, a kamoli izvinili,
ali cilj je da moj dan danas bude čist od svega: "Hoću da sam slobodan kao ptica!".
Život ide dalje, u istu reku se ne može zgaziti dva puta, sve neka je jedinstveno i neka služi svojoj svrsi.
Nije prošlo dobro danas, opet sam zapao u misli unazad?
Sutra će biti bolje!
Mogu li gledati u neravninu na zidu i fokusirati se samo na nju npr., pola sata dnevno? Misli, misli, mnogomislenije-pustite me, ali onda i dobre i loše!
Pomeranje fokusa sa intruzivnih misli je moguće.
Hoću da sutra manje mislim na stvari iz prošlosti zbog kojih ne mogu da napredujem i osećam se dobro! Nisam ja ta osoba više.
Kakva krivica?
Ako se traži krivica, tonemo još dublje. Oslanjam se na Boga da odredi krivicu, da valorizuje moje i svačiije ponašanje od kojih sam ionako voljno krenula dalje.
 
@*pustinjakinja i ja slušam, čitam o tome i pokušavam da se nosim, da suzbijem, nekad mi uspjeva nekad ne.
Trudim se ali nekad sam dekompenziran, slab i tada ako nešto "skrivim" postaje izraženije.
Teško mi bude kad budem neshvaćen i okrivljen.
Ovaj obrazac ponašanja će nas najvjerovatnije uvijek pratiti ali ga možemo osvijestiti i držati pod kontrolom.

@Samsonight nadam se da ću uspjeti da bolje prevladavam svakodnevno i teže i lakše stvari. I da budem svjestan da vrijeme teče.
 
@*pustinjakinja i ja slušam, čitam o tome i pokušavam da se nosim, da suzbijem, nekad mi uspjeva nekad ne.
Trudim se ali nekad sam dekompenziran, slab i tada ako nešto "skrivim" postaje izraženije.
Teško mi bude kad budem neshvaćen i okrivljen.
Ovaj obrazac ponašanja će nas najvjerovatnije uvijek pratiti ali ga možemo osvijestiti i držati pod kontrolom.

@Samsonight nadam se da ću uspjeti da bolje prevladavam svakodnevno i teže i lakše stvari. I da budem svjestan da vrijeme teče.
Šta je to tako lepo i vredno u prošlosti da nas sprečava da uživamo u svojim životima u ovom trenutku?
Bilo je šta je bilo-lično nemam šta mnogo sebi da zamerim, ali i ono što imam bi pretendovalo da me slomi isto kao nekog tamo ko je ophrvan svojom prošlošću i preteškom krivicom. Otpusti to! Ko ti šta zamera? Reci izvini, oprosti, ako ne vredi... pa Bog je moj vrhovni sudija za sve, treba da bude i tvoj. Bog neka te izbavi iz te toksične situacije, moli se Bogu! Bog ima kapacitet da razume i oprosti ako nemaju ljudi koje poznaješ. Uostalom, udalji se od ljudi koji te stalno sećaju na tvoju lošu stranu i postavljaju ti je pod nos. Oni su neosetljivi, i ne žele da ti pomognu, ne žele da te vole, u krajnjem slučaju.
Treba li Samsonight da ti kaže da te voli?
Treba li da ti kažem da je moja ljubav veća od toga što tamo proživljavaš bez dobrih rezultata? Pa, onda, ok-da, ja volim sve ovde, sve kojima sam se obratila ikad.
 
Dragi forumaši,

Kako sebe natjerati da u određenim situacijama oprostim sebi a ne da klizim u smokrivnju, kako slomiti strogi superego?
Ja sam nekad skloniji sebe osuđivati i sebe kriviti nego da sagledam stvari iz zdravog ugla.
Kako suzbiti usađene obrasce odnosno kako ih smanjiti?
Pogrešan pristup. Sebe ne možeš naterati jer je to protivno prirodi. Ne ide to na silu. Ne znam da li si vernik ili ne, ali sa teološkog aspekta ako se ti istinski kaješ, ako priznaš sebi da si pogrešio, da duboko znaš da si zgrešio i moliš Boga za oprost, biće ti lakše. E sada, ako nisi vernik, nije to tako daleko od teologije. Neophodno je omrznuti na greh u tebi, ali ne na sebe samoga. Ti nisi greh, ti si zaseban entitet koji ima sposobnost da greši. Kada shvatiš da je to nešto odvojeno, onda možeš i otpustiti to za šta se grčevito držiš.

Zapamti, osuđuješ greh, grešku, a koriguješ svoja dela da se to ne bi ponovilo. Sama spoznaja da znaš da si pogrešio je polovina posla odrađena.

Obrasci se menjaju tako što koriguješ navike. Navike definišu tvoj karakter.
 
Dragi forumaši,

Kako sebe natjerati da u određenim situacijama oprostim sebi a ne da klizim u smokrivnju, kako slomiti strogi superego?
Ja sam nekad skloniji sebe osuđivati i sebe kriviti nego da sagledam stvari iz zdravog ugla.
Kako suzbiti usađene obrasce odnosno kako ih smanjiti?
Oprostiš onome koga voliš i koga razumiješ.
 
Dragi forumaši,

Kako sebe natjerati da u određenim situacijama oprostim sebi a ne da klizim u smokrivnju, kako slomiti strogi superego?
Ja sam nekad skloniji sebe osuđivati i sebe kriviti nego da sagledam stvari iz zdravog ugla.
Kako suzbiti usađene obrasce odnosno kako ih smanjiti?
Kljucna rec je - prihvatanje.
Prvo da prihvatis da si visokosenzibilna osoba sklona samokritici i da shvatis da je to deo tvog bica i da se to ne moze u potpunosti promeniti. Sve sto ti mozes je da naucis kako da reagujes kada sebe uhvatis da opet razmisljas na isti nacin. Verujem da je to mucan i iscrpljujuci osecaj i da bi ga se najradije oslobodio, ali to je gotovo nemoguce.
U onom trenutku kada te obuzmu takve „prisilne“ misli probaj sebi reci da to sto se tebi desava se desava i drugima, da gresis kao i svi, da se nista veliko i nepopravljivo nije dogodilo, jer obicno i jeste tako. Tvoj superego i najmanju sitnicu podigne na najvisi nivo.
I da bukvalno sebi kazes - ti si dobar covek. Nesavrsen, ali dobar.
I nateraj sebe, iznova i iznova, da mislis o necem drugom. Svesno skreci misli.

To ces morati stalno da radis. Vremenom ces sve brze i lakse izlaziti iz tog kruga u kojem kinjis samog sebe.
 
Не знам шта бих додала када су све рекли, написали @Vilgefortz и @Bambi.

Додала бих само још нешто.

Kako sebe natjerati da u određenim situacijama oprostim sebi a ne da klizim u smokrivnju, kako slomiti strogi superego?
Ja sam nekad skloniji sebe osuđivati i sebe kriviti nego da sagledam stvari iz zdravog ugla.
Kako suzbiti usađene obrasce odnosno kako ih smanjiti?

Ово су симптоми депресије.

https://www.neuro.rs/page/depresija-simptomi-vrste-i-lecenje/237/



.
 

Back
Top