oprostaj

Jel, Marijana, a što se ti rokaš okolo?
Mislim, ne treba da odgovoriš meni, odgovori sebi i sve će postati jasno.

Moje skromno mišljenje je da nemaš nikakve šanse. To zato što tvoje najdraže rogato stvorenje verovatno zalazi u četrdesete. To je vreme kada muškarac preispituje svoj dotadašnji život i obično ispravno zaključi da nije vredeo mnogo.
Sa druge strane, preteći se primiče vreme kada će kičma početi da se savija, stomak da ispliva preko kaiša (ili ispod), dupe će odebljati i spljeskati se... Sa užasom iščekuje trenutak kada će mu neka sisata omladinka prvi put ponuditi mesto u tramvaju.
I onda bi voleo da kod kuće zatekne ženu sa kojom je taj traljavi život proveo zajedno, a ne pored.

Vidim da svet ovde veruje kako će mu pred očima stalno biti slika koju je zamislio kada je čuo tvoju khm... ispovest. Ja mislim da će se više sećati svega onoga što mu nije bilo po volji, ali je prećutao. Setiće se svake teške reči, svakog ironičnog pogleda....

A onda, jedne večeri kada pomeneš kako sudopera stoji već dva dana zapušena...
 
marjana2007:
Imam 35 godina. 12 godina braka. Dijete. Volim svog muza, ali u poslednje vrijeme stvari za mene nisu isle bas najbolje. Uglavnom na sve moje probleme nisam osjecala da dobijam adekvatan ili ikakav odgovor. Osjecala sam se preoptereceno, pod konstantnim pritiskom zbog svakodnevnog zivota. Znam da me voli, ali nekako sam imala osjecaj da je za njega to vise pitanje komfora, navike. I tako. Vec izvjesno vrijeme izvjesna osoba je obracala paznju na mene. Bila sam ubijedjena da su sve to gluposti, da se meni takvo sto ne moze desiti, ali desilo se. Nista znacajno, ali ipak desilo se. Jedan put i pod uticajem alkohola. Odmah sam osjetila stravicnu grizu savjesti i sve ispricala muzu. On me sada naravno mrzi, zeli razvod i nece da cuje za mene. Imam osjecaj da cu poluditi. Da vratim vrijeme znam da ne mogu i nista sto se dogodilo ne mogu promijeniti osim da se beskrajno kajem i zalim zbog soje gluposti. Ali znam da ga istinski volim i da bih sve ucinila da mi oprosti. Sta mislite imam li ikakvih sansi?
Kliknite za proširenje...

imas,............. napisi knjigu, prodas scenario za film koji ce se snimit i zgrnes pare na svoju nesrecu tj. srecu

ps. Jel to po difoltu da oni koji vole, obavezno prevare tog sto vole, samo da bi im dokazali da ih vole ?
 
kao prvo, draga moja, da si ti zadovoljna njim, kao muskarcem, muzem i covekom, i zadovoljna seksom sa njim, ne bi uradila to sto si uradila. mislim da imas jedinstvenu sansu sada da promenis svoj zivot kojim si, ocigledno, bila nezadovoljna. pomiri se sa sobom, stani iza toga sto si uradiula, razvedi se i nadji nekoga koga ko ce te ispuniti. jer ovaj tvoj muz ocigledno nije uspeo u tome. tacka.
 
i jos da dodam da kad se brak...ili veza raspadne
nikad nije kriva samo jedna strana...(ili retko kad)
sama si rekla da nisi bila zadovoljna zadnjih godina.
zasto?
razmisli.
mozda shvatis da krivica nije samo do tebe.
 
Poslednja izmena:
Маријана, урадила си шта си урадила!
Није требало да му причаш, али, О.К. и то си успела да урадиш.

Но, немој себе срозавати и молити га за опроштај.

Тада ћеш целог живота бити крива, никад те више неће гледати као жену и равноправног партнера.

Покушај да му појасниш своју ситуацију пре те ,,преваре''.
Била си некако запостављена, имала потребу да те неко гледа другим очима...
Не као оправдање, вероватно је то био узрок.

Будеш ли молила, неће се развести, само ће те држати у страху, и то може да траје вечно.

Ако хоће да се разведе, нека то уради.
Но, док се премишља, не планира, само одлаже док ствар ,,не легне''.
Не подсећај га ти на то, својим кајањем, кајање је твоја ствар, свакако то носиш у себи.

Буди јака и одлучна, реци да га волиш, да ти је стало до њега и породице коју имате, а ако не може да пређе преко свега, развод, па шта?

Мислим да си му и испричала да би обратио пажњу на тебе, да зна да има жену која је још пожељна...
 
Ja sam bila u situaciji u kojoj mi je on racionalno objasnio svoja osjecanja i razloge preljube... I, iako sam ih prihvatila, kao i dio krivice za urnisanje naseg odnosa koje je prethodilo i dovelo do preljube, svejedno nisam mogla da oprostim, onako istinski i u sebi... Da me je molio, puzao po blatu, dubio na trepavicama, mozda i bih...
 
Eh... kada bi mogao sistem koji uvek radi...

Kada bi smo mogli zaista, da zivimo i da ne ocekujemo nista zauzvrat i nikoga nje opterecujemo, vagamo, trazimo... jednostavno da zivimo punim plucima.

Bilo bi lepo.

Idem da udahnem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top