Oprashtanje

UnBesoDeDesayuno:
Meni su par puta neke stvari kao oprostili da bi to posle koristili kao argument za razne stvari. Od toga mi se povraca iskreno i samo potvrdjuje to sto mislim, da je oprastanje ustvari neopisiva arogancija i igranje boga. Ako sam nesto uradila, onda sam imala razlog da to uradim. Retko sta radim iz ciste obesti. I jos ako mi neko oprosti, kao da me stavlja na nivo deteta koje nije znalo sta radi. Ne volim to.
Kliknite za proširenje...

:klap::klap::klap:
 
Onog trenutka kad sam shvatila koliko ja patim kada mi neko ne oprosti neku moju glupost, koju sam napravila u nekom trenutku zbog nekog inata, zivotnih okolnosti ili slicno - pocela sam i ja da prastam drugima.
Nisam savrsena, pa ne mogu da trazim ili ocekujem ni od drugih da budu savrsheni.
 
Ako ti se drugarica zaljubila u decka, sta ti tu ima da joj oprastas? Na osecanja ne moze da se utice. Mozes samo da kazes je.biga i da vidis da li mozes i dalje da se druzis sa njom, znajuci tu cinjenicu. Tu nema sta da se oprasta ako se iskreno zaljubila. Ako je kucketina koja samo hoce da te povredi, isto. Oprostiti joj sto je....kucketina? To tako ne ide. Zasto da ides protiv svojih osecanja a i protiv zdravog razuma?
Kliknite za proširenje...

А ако је то урадила из нехата?
Имала сам ситуацију: знала је колико ми је било стало до њега (иако смо били тек на почетку везе), и могла је да претпостави колико ће ме повредити, али, ето, због свог тренутног задовољства ризиковала је да сјебе наше дугогодишње другарство.
И шта је интересантно: знајући за њену несигурност, за њену потребу за доказивањем и прихватањем јер је одрасла са емотивно хладним и незаинтересованим родитељима...ја сам њој опростила.
Њему нисам.
 
Hm....znachi...sem dva levela ima i dve vrste:

Jedna iskrena potreba za prashtanjem koja ne ukljuchuje obavezno i drugu stranu niti nabijanje na nos nashe velikodushnosti. Ovaj chin sam po sebi nema potrebe ni da se saopshti uvek onom drugom...

i druga, teatralna vrsta koja sluzzi da (kada zloupotrebimo prashtanje pogotovo ako se druga strana vech pokajala) druge gledamo s visine i drugog ponizimo i sami sebi sem uloge zzrtve dodelimo i polozzaj sveca. Tako izvrnemo sve i prashtanje pstaje kazna.

Osim toga znachi igra i posebnu ulogu motiv zbog kog smo povredjeni kao i vazznost osobe u nashem zzivotu.
Takodje mozzemo prashtati samo momente lichne prirode, a ne opshte ili tudje...

Postoji i neoprostivo...u smislu da se onom drugom nikad ne kazze da je u redu...jer nije...mada treba prevazichi i takve stvari kako nas ne bi i dalje muchile...
 
Pipi Langstrumpf:
Ponekad mislim da nasha srecha u zzivotu zavisi od nashe sposobnosti da oprostimo i sebi i drugima.
Shta je bilo najtezze da oprostite u zzivotu?
Koliko vam je trebalo vremena?
Do koje mere oprashtate? Ono da nema ni najmanje senke ili samo da se ne bakchete a ostane gorak ukus?
Shta je najkrupnija stvar koju je vama neko oprostio?
Kliknite za proširenje...

Cinjenica da je tako...to o oprastanju...
onda ja nikad necu biti potpuno srecna...jer

Sebi nikad nista ne oprastam...:evil:
vreme je to koje cini da neke stvari izblede...

A drugima, prastam...i neoprostivo...samo sto nikad ne zaboravljam...
ne da bih se svetila i prebacivala...vec eto prosto je tako...zbog onog gorkog ukusa koji sam osetila...
 
Sebi ne oprastam, sebi prelazim preko odredjenih stvari.
Drugima nisam nikad nista oprostila, niko mi nikad nije trazio oprostaj, mada mi niko nikad nije nista nazao ni ucinio.
Najkrupnija stvar koju mi je neko oprostio... Decko mi je oprostio sto sam legla s njegovim bratom.
 
Krajem osnovne skole, drugarica, tada najbolja, imala ozbiljan problem.............ja joj pomognem, a ona se lijepo izvuce i sve svali na moja ledja.......nije joj ni palo na pamet da malo podmetne svoje dupence i pokusa da me izvuce iz tog sranjca u koje sam se, zbog nje, uvalila.............nikada joj to nisam oprostila, niti cu, ali sam presla preko toga, ona mi je prestala biti vazna, i bilo mi ju je zao jer je jadna i bijedna, i danas je takva, nesposobna za bilo sta.............
 
Poslednja Igra Leptira:
Krajem osnovne skole, drugarica, tada najbolja, imala ozbiljan problem.............ja joj pomognem, a ona se lijepo izvuce i sve svali na moja ledja.......nije joj ni palo na pamet da malo podmetne svoje dupence i pokusa da me izvuce iz tog sranjca u koje sam se, zbog nje, uvalila.............nikada joj to nisam oprostila, niti cu, ali sam presla preko toga, ona mi je prestala biti vazna, i bilo mi ju je zao jer je jadna i bijedna, i danas je takva, nesposobna za bilo sta.............
Kliknite za proširenje...
Ja i drugar smo u trećem srednje "zapalili" školsku trafiku. Oba smo priznali da smo krivi, bez problema.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top