Opozicija traži izmjene Zakona o rudarstvu i zabranu iskopavanja litija i bora

[Straks92]

 

[kapetanmark]

Opozicija traži izmjene Zakona o rudarstvu i zabranu iskopavanja litija i bora

S 86 prikupljenih potpisa zahtijevaju da se o izmjenama raspravlja na vanrednoj sjednici.

Dio opozicionih zastupnika u Skupštini Srbije predložio je izmjene i dopune Zakona o rudarstvu i energetici, koje podrazumijevaju zabranu istraživanja i eksploatacije litija i bora.

S 86 prikupljenih potpisa zahtijevaju da se o izmjenama raspravlja na vanrednoj sjednici. Traže i formiranje komisije koja bi utvrdila šta se dogodilo s narodnom inicijativom protiv iskopavanja litija, koju je potpisalo 38.000 građana, a koja je, tvrdi opozicija, nestala iz Skupštine. S druge strane, predsjednica Skupštine Ana Brnabić poručuje da jedva čeka vanrednu sjednicu te da će je uskoro i zakazati. Opozicioni prijedlog izmjena Zakona okarakterizirala je kao neozbiljan

https://balkans.aljazeera.net/video...rudarstvu-i-zabranu-iskopavanja-litija-i-bora


Ali ne trajno zakon da vazi i to ubacili.
Kad dodju oni na vlast moze se kopati.

ne trajno ? i to su ubacili?
da bi se moglo kopati kad oni dodju na vlast je ?

bas me zanima sta o ovim stavkama ''da zakon ne vazi trajno'' misli @Paula

 

[Straks92]

ne trajno ? i to su ubacili?
da bi se moglo kopati kad oni dodju na vlast je ?

bas me zanima sta o ovim stavkama ''da zakon ne vazi trajno'' misli @Paula

Gde piše da traže privremenu zabranu? U tekstu samo piše da traže zabranu.

 

[kapetanmark]

Gde piše da traže privremenu zabranu? U tekstu samo piše da traže zabranu.

zamolicu te da dokumentujes predlog u celini

 

[kapetanmark]

Pa ako je tako zasto se ne trazi zakon o iskopavanju ruda zanavek.

postavila si temu i napomenula da je opozicija ubacila da izmene zakona nisu trajne, sto bi znacilo da se moze kopati kad dodju na vlast jel...
tvrdila si da su to ubacili.

zamolicu te tekst tih izmena da ovde pokazes kada vec tako nesto tvrdis.

 

[zubni zivac]

bice u soku kako se radikalska gamad pripremila za diskusiju sa sve nabiflanim naucnim referatima sto bubaju poslednja dva meseca

a opzicija ce da glumi retarde kao uvek jer svaka gluma ima svoju cenu a para vrti znamo vec kako kod njih.

 

[Straks92]

zamolicu te da dokumentujes predlog u celini

EKSKLUZIVNO: Ovo je predlog opozicije za zabranu iskopavanja litijuma, očekuje se podrška više od 84 poslanika​

Predstavnici opozicionih stranaka u Skupštini Srbije održaće danas konferenciju za medije na kojoj će najaviti niz akcija u cilju sprečavanja iskopavanja litijuma u Srbiji, a jedna od njih je i zahtev za održavanje sednice paralementa na kojoj će se raspravljati o ovoj temi. Takođe, oni će predsednici Skupštine uputiti Predlog Zakona o dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, saznaje Nova.rs. Kao predstavnik predlagača određena je narodna poslanica Danijela Nestorović.

Prema saznanjima portala Nova.rs, opozicione parlamentarne stranke održale su niz sastanaka prethodne nedelje kako bi koordinisali zajedničko delovanje u narednom periodu, a sve u cilju aktivnijeg učešća u borbi protiv namere vlasti da se otvori rudnik litijuma.
Osim predloga o skupštinskoj sednici, stranke će danas Ani Brnabić, predsednici parlamenta, uputiti Predlog Zakona o dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
U dokumentu u koji je Nova.rs imala uvid, a kada je o izmeni zakona reč, piše da se u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima briše tačka 5, a da se u tački 7 posle reči „sirovine“ dodaju i reči „osim rude bora i litijuma“.

Foto: Privatna arhiva
Dodaje se da je zabranjeno ekspoloatisati pomenute rude, uz zabranu geoloških istraživanja. Takođe, sva važeća odobrenja za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja ruda litijuma i bora, koja bi bila važeća na dan stupanja ovog zakona – ne mogu se produžiti.
U obrazloženju se pominje Ustavni osnov za donošenje ovog Zakona, a koji je sadržan u članu 74. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštenje o njenom stanju; da je svako, a posebno Republika Srbija, odgovoran za zaštitu životne sredine i da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Foto: Privatna arhiva
Propisano je da su prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i koriste se pod uslovima i načinom predviđenim zakonom. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz opasnih materija i tački 17) druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
Među razlozima za donošenje zakona navodi se pojašnjenje o rudi jadarit, a potom se pojašnjava da eksploatacija litijuma bez ustaljene i dobre prakse predstavlja složenu proceduru.

„Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere“, navodi se, između ostalog, u ovom dokumentu.
Takođe, u pomenutom dokumentu su pobrojane i izjave dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, potom profesora Medicinskog fakulteta Dušana Stanojevića, kao i Dragane Đorđević sa Instituta za Hemiju.

Foto: Privatna arhiva
Dokument se oslanja i na skup Srpske akademije nauka i umetnosti koja je donela zaključke da će projekat „Jadar“ osim ugrožavanja životne sredine imati i značajne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, i mnoge druge ireverzibilne procese.
„S obzirom na činjenicu da je Ministarstvu rudarstva i energetike, Rio Tinto podneo Zahtev za produženje roka za dopunu zahteva u postupku izdavanja odobrenja za eksploataciono polje, zavedeno pod brojem 210 02 310-02-17/21, kao i s obzirom na sve navedeno u delu II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA, te da bi posledice nedonošenja ovog Predloga Zakona moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, smatramo da je neophodno da ovaj Predlog Zakona stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno predlažemo stupanje na snagu zakona narednog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”. navodi se u predlogu zakona.

U dokumentu je dostavljena i analiza efekta zakona, a potom i procena finansijskih sredstava za njegovo sprovođenje. Popisane su, između ostalog i odredbe koje se menjaju, odnosno dopunjuju.
U okviru ovog predloga zakona nalazi se i izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
Incijativu za sazivanje sednice podržale su poslaničke grupe Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Novi DSS-POKS (NADA), Poslanička grupa Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, Srbija centar – SRCE, Demokratska stranka, MI – glas iz naroda, MI – snaga naroda, Branimir Nestorović, Ekološki ustanak, kao i samostalni poslanici iz redova Pokreta slobodnih građana.
Podsetimo, ovoj inicijativi prethodili su sastanici stranaka opozicije, koje su deo parlamenta, sa predstavnicima Saveza ekoloških organizacija (SEOS), Zlatkom Kokanovićem i Nebojšom Petkovićem i liderom pokreta „Kreni-promeni“ Savom Manojlovićem.

 

[Gruban]

Ne može se kopati litijum u zemlji koja nije demokratska.

 

[Straks92]

Novo istraživanje NSPM: Da li je Vučić uspeo da ubedi građane da podrže Rio Tinto?​

N1 Beograddanas 10:12

foto FoNet Milica Vučković

Novo istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli o stavovima građana po pitanju rudarenja litijuma u Srbiji pokazalo je praktično plebiscitarno protivljenje projektu Rio Tinita, izjavio je Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik NSPM, dodajući da samo najstariji i najneobrazovaniji delovi društva većinski podržavaju ovaj projekat.

Vukadinović je, gostujući na N1 podsetio da je NSPM isto istraživanje sproveo i dva meseca ranije – krajem juna i početkom jula, te da je novo istraživanje pokazalo da je broj protivnika za dva meseca porastao, dok je procenat pristalica rudarenja litijuma ostao na istom nivou.
Prema rečima Vukadinovića, istraživanje pokazuje da se ispostavilo da režimska kampanja tokom leta nije dala rezultate.
„Ova režimska kampanja toliko intenzivna i agresivna, u kojoj je teško pobrojati šta se sve čulo od toga ko je sve prodefilovao i podržao taj projekt, koji ambasadori, koji kancelari, političari su podržali taj projekat pa koliko se žuči i otrova izlilo na sve koji su protiv tog projekta i Rio Tinta, i na ove ekološke organizacije, i na opoziciju, i na novinare, dakle i koliko je opet atentata bilo i službi koje više ne znaš sve iza koga rade, ali svi nekako rade protiv vlasti i predsednika, dakle puno toga je bilo i zaista ne možete onda biti sigurni da to neće ostaviti traga. I pošteno govoreći, kad pogledam unazad, i bilo je dosta situacija kada je ta kampanja davala rezultate, ta režimska kampanja. E sad, kad je reč o ovoj sada, po našim nalazima koji mogu biti procenat dva gore ili dole, ispostavilo se da nije dala kampanja rezultate“, kaže Vukadinović.

Kada se geda čitava populacija procenat protivnika je sa 55 porastao na 59,5, odnosno skoro 60 odsto, a kad je reč o pristalicama, one su, kako kaže, ostale slične.
„Čak je do procenta, ili 0,8 do 1 odsto, opao broj pristalica. Recimo da je ostao isti, jer se takva razlika može tumačiti i statističkom greškom“, kaže politički analitičar.
Ovakvim rezultatima je, kako kaže, doprinelo više faktora.
„Prvo, kampanja je postala kontraproduktivna u svojoj brutalnosti i radikalnosti. To je moj utisak. A mislim da je to negde pred kraj, postalo jasno, čak i Aleksandru Vučiću. S tim u vezi je i drugi rekao bih činilac ili faktor koji je mislim rezultirao ovim. Grupa kojoj je bila namenjena ta kampanja, ovog puta bila otpornija na klasične mehanizme režimske propagande. To je grupa ipak malo mlađe i obrazovanije populacije, na nju teže delujete tim mehanizmima, dok je ona grupacija koja je podložna toj propagandi već i onako mahom bila pridobijena. Tako da je ova kampanja dvostruko promašila jer je kucala na već otvorena vrata i ubeđivala već ubeđene, dok je ove druge čak iritirala“, objašnjava Vukadinović.

Navodi i da je u kategoriji od 18 do 40 godina starosti odnos u prvom istraživanju bio skoro 10 prema 1, u korist protivnika kopanja, dok je sada to porastalo na preko 15 prema 1 u korist protivnika kopanja.
„U kategoriji od 18 do 60, taj odnos je isto ubedljiv – 64 prema 19 u korist protivnika. Tek u kategoriji 60 plus, a suštinski tek 70 plus, onda većinu imaju pristalice, Rio Tinta i kopanja. I isto to, ili slično, kada je reč o obrazovanju. Dakle, to ne može da bude greška, ni u kom slučaju, pokazalo se ponovno kao i u junu, u kategoriji osnovne škole. I samo u kategoriji osnovne škole, većina podržava projekat kopanja i otvaranja rudnika litijuma, ne apsolutno, ali odnosno dva prema jedan, u korist kopanja. Ali već srednja škola, uključujući i trogodišnje i četverogodišnje, odnos je 3 i 1, dok je gimnazija, viša, visoka škola odnosn 10 prema 1, u korist protivnika kopanja litijuma“, kaže Vukadinović.
To je, kako kaže, pokazalo praktično plebiscitarno protivljenje projektu Rio Tinita.
Prema njegovim rečima i sam predsednik je svestan ovakvog raspoloženja naroda, zbog čega je, kako navodi, pred kraj promenio strategiju okrećući priču u pravcu da ništa nije rešeno i da je to dobar projekat, ali da se, ako može da ugrozi zdravlje, neće kopati.

Dodaje i da je Vučić u priču o rudniku litijuma založio sve, te da je to ozbiljan razlog za brigu.
„Dakle, jako je malo verovatno, da kažem to onako malo eufemistički, jako je malo verovatno da je njegov rejting ostao isti. Koliko je on opao, ne znam, ali da može biti isti, to je nemoguće“, kaže on.

 

[anajade]

postavila si temu i napomenula da je opozicija ubacila da izmene zakona nisu trajne, sto bi znacilo da se moze kopati kad dodju na vlast jel...
tvrdila si da su to ubacili.

zamolicu te tekst tih izmena da ovde pokazes kada vec tako nesto tvrdis.

Nisam ja to izmislila.
Imas u tekstu video gde novinar petar komentarise te izmene.
A i ova danijela nestorovic iz opozicije kaze ovako.
Nestorović je takođe dodala da nigde u predlogu opozicije ne postoji odrednica “trajne” zabrane iskopavanja i da se opozicija ne protivi napretku Srbije već da se o tome može razgovarati kada institucije budu radile svoj posao i bude uspostavljen sistem koji će garantovati da će se ovakav projekat raditi po najvišim ekološkim standardima, ali da do tad mora biti obustavljen.
Ako nema trajne zabrane znaci bice nekad i kopanja litijuma.Nije samo dodala kad mi didjemo na vlast kopace se sve u 16.

 

[DarkMoon]

Zašto onda AV priča da će RT da tuži Srbiju i traži nadoknadu u milijardama ako mu se ne dozvoli da kopa?

Rio Kinto moze da tuzi avtihrista jer je on ugovarao posao i uzeo pare.

 

[Straks92]

Nisam ja to izmislila.
Imas u tekstu video gde novinar petar komentarise te izmene.
A i ova danijela nestorovic iz opozicije kaze ovako.
Nestorović je takođe dodala da nigde u predlogu opozicije ne postoji odrednica “trajne” zabrane iskopavanja i da se opozicija ne protivi napretku Srbije već da se o tome može razgovarati kada institucije budu radile svoj posao i bude uspostavljen sistem koji će garantovati da će se ovakav projekat raditi po najvišim ekološkim standardima, ali da do tad mora biti obustavljen.
Ako nema trajne zabrane znaci bice nekad i kopanja litijuma.Nije samo dodala kad mi didjemo na vlast kopace se sve u 16.

Samo što još niko nije kopao litijum ekološki i to verovatno nije moguće. Tako da piši propalo.

 

[DarkMoon]

Ala će da bude veselo kad sudija bude rekao ''Kazna koju Republika Srbija treba da plati iznosi tri milijarde dolara''.

Sto Srbija da placa vuciceva sranja?

 

[anajade]

Samo što još niko nije kopao litijum ekološki i to verovatno nije moguće. Tako da piši propalo.

S jedne strane zna se da je potreban litijum u 21 veku s druge ovo je bar za sad nemoguca misija
Resenje je naci nacin da ovo rudarenje bude odrzivo.
E sad veze ti ja ovo nemam da li je moguce.

 

[anajade]

I sad sta bude to je pitanje kad zakon ne bude bii izglasan.
Posteno bi bilo da kaxu predlagaci zakona.
Znamo da ovoga nema nista ali cim dodjemo na vlast na sledecim.izborima sve zaustavljamo.I da se drze obecanja.
Pobeda zagarantivana

 

[kapetanmark]

Samo što još niko nije kopao litijum ekološki i to verovatno nije moguće. Tako da piši propalo.

danska ili finska gde vec, ne kopa po najsigurnijim standardima ?

 

[Straks92]

danska ili finska gde vec, ne kopa po najsigurnijim standardima ?

Nadji linkove pa postavi ovde. Jednostavno nema ekološkog kopanja nigde.

 

[kapetanmark]

Nadji linkove pa postavi ovde. Jednostavno nema ekološkog kopanja nigde.

ali pricalo se ovde pogotovo, kako u danskoj su se vodila temeljlna istrazivanja procene, dryava uloyila velike pare , ali ce imati i korist... i kao svi ti standardi koji ne bi bili primenjeni kod nas...

dakle ni to kod njih nije ekoloski stopostotno bezbedno po tebi ?

 

[Straks92]

Gde se litijum najviše rudari?​

Ova sirovina ubedljivo najviše se proizvodi u Australiji. Pored nje, sledeća zemlja je Čile, a nakon nje i Kina.

Australijski litijum dobija se iz rudnika tvrdih stena, kao što se planira i u Srbiji, dok se u Čileu litijum dobija iz slanih rastvora, što je slučaj i u Kini.
Prema podacima portala Elements za 2023. godinu, ove tri zemlje činile su 88 odsto svetske proizvodnje litijuma.
Australija je zabeležila veliki skok proizvodnje od 2013. godine, kada je proizvela 13.000 metričkih tona litijuma, do 2023. godine kada je proizvela 86.000 tona.Čile, iako druga zemlja po proizvodnji, iskopala je gotovo upola manje litijuma.

Međutim, proizvodnja i u ovoj zemlji skočila je sa 13.500 metričkih tona litijuma u 2013. godini na 44.000 metričkih tona u prošloj godini.
Kina se poslednjih godina približava Čileu, iako je njihova proizvodnja još uvek niža.
U 2013. godini, ova zemlja proizvela je 4.000 metričkih tona, a prošle godine 33.000 tona.
Prema listi istog ovog sajta, posle ove tri zemlje sledeća na listi je Argentina sa 9.600 metričkih tona litijuma. Zatim slede Brazil sa 4.900, kao i Kanada i Zimbabve sa po 3.400.

Poslednja na listi najvećih proizvođača, a ujedno i jedina zemlja sa tla Evrope jeste Portugalija. Međutim, ova zemlja je proizvela svega 380 metričkih tona litijuma prošle godine.
Prema pisanju svetskih medija, svi najveći proizvođači značajno su uvećali proizvodnju u poslednjoj deceniji, pa je to dovelo do pada cene ove sirovine prošle godine i to za čak više od 80 odsto.

Kakva je situacija u Evropi?​

U Evropi je trenutno, u različitim fazama razvoja, više od 15 projekata koji se tiču eksploatacije litijuma u preko deset zemalja, pisao je Demostat.
Ti projekti predviđeni su u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i još nekim zemljama.
Iako je Evropa među najvećim potrošačima litijuma, ne proizvodi ga puno.
Prema pisanju Juronjuza, Brisel planira da do kraja 2030. godine 10 odsto ne samo ove, već i drugih ključnih sirovina proizvodi u Evropi.

 

[anajade]

Nadji linkove pa postavi ovde. Jednostavno nema ekološkog kopanja nigde.

A koje kopanje rude je pa ekolosko.
Jare i pare ne mogu nikako zajedno.

 

[Straks92]

Rudnici litijuma u Evropi - ne postoje, zajedničko im je često odlaganje potencijalnog otvaranja, a javnosti nisu prezentovane ekološke studije.

Rudnika nema, a razlog tome je uticaj na životnu sredinu.
Istraživanja ima, kao i ideja, planova, ali nigde nije započeto sa kopanjem ili isparavanjem voda. Javnosti nije prezentovana ni jedna ekološka studija o održivosti rudnika.

Ono što se dešava, preciznije se može opisati kao ponavljanje izrečenog par godina ranije, a to je nada da će rudnik početi sa radom za par godina.
Poput „za dve, najviše tri godine“ kako su naše vlasti jedno vreme najavljivale bolje sutra. To je utisak i kada se pogleda tekst N1 na ovu temu iz 2022. godine. Stanje je isto, želje postoje, ali rudnika nema nigde, a ponajmanje na poljoprivrednom tlu ili tamo gde je ima puno vode oko nalazišta.

U Nemačkoj – nema​

U Nemačkoj se razvija Vulkan projekat, odnosno vađenje litijuma iz geotermlanih izvora. Iako je vađenje litijuma iz vode znatno manje ugrožava životnu sredinu od dobijanja ove rude iz kamena i daljom hemijskom obradom kiselinama, postoje problemi zbog kojih se još ova retka ruda ne vadi na ovaj način, niti se zna kada će početi.

Međutim, i pored višegodišnjih istraživanja sa dobijanjem litijuma iz vode se nije započelo.
Nemačka vlada je zelenu tranziciju proglasila političkim ciljem, ali ne postoji vremenski raspored, odnosno početak ekspolatacije u svojoj zemlji.
Primera radi, 2021. godine kompanija Vulkan koja radi na istraživanjima u Gornjoj Rajni, imala je za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj sredinom 2024. a da od 2025. ukupno pet fabrika proizvodi ko 40.000 tona litijuma godišnje, odnosno oko milion vozila.
Iako se kompanije i istraživači slažu da bi dolina Gornje Rajne mogla da postane važan izvor litijuma, ne slažu oko toga koliko brzo može da počne eksploatacija u industrijskim razmerama i koliko će to biti ekonomski održivo. Prema istraživanju Instituta za tehnologiju u Karlsrueu (Karlsruher institut für Technologie KIT) postoje dva velika problema.

Kao jedan od problema se navode tektonski poremećaji, odnosno zemljotresi koji bi mogli da izazovu pucanja kuća, zgrada. S druge, postavlja se pitanje koncentracije litijuma, jer bi je voda posle povratka u geotermalne izvore umanjila. Od 400 tona litijuma koji bi protekao mogli bi da se izdvoji između 180 i 320 tona. Dalja smanjenja koja bi mogla nastati tokom vremena zbog razblaženja litijuma u rezervoaru.
Kada je kopanje litijuma u pitanju u Nemačkoj se radi na projektu Zinvald, drugi najveći projekat kopanja litijuma u EU. Nalazi se u rejonu Saksonije, na granici sa Češkom gde se nalazi i najveći rudarski litijumki prijekt u EU – Cinovec.
Prema trenutnim projekcijama, postoji nada da bi rudnbik mogao da bude otvoren 2028. godine. Projektovana proizvodnja je 12.000 tona godišnje, a za 2025. godine najavljena je predstudija izvodljivosti.

Cinovec, najveći projekat u EU​

Cinovec je trenutni najveći projekat kopanja litijuma u Evropskoj uniji. Prema studiji izvodljivosti Juropijen metalsa (European Metals) iz 2022. godine, Cinovec ima potencijal da postane proizvođač najjeftinijeg litijuma iz stene na svetu. Ruda bi mogla da proizvodi po ceni od 5.000 do 6.000 dolara po metričkoj toni.

Završetkom investicije u aprilu 2020. godine, projekat je započeo program rada, ali ne i proizvodnje. Krajem prošle godine je za prva tri meseca 2024. godine najavljena konačna studija izvodljivosti, zatim je rečeno da će je biti do kraja aprila, ali to se do danas nije desilo. Investitor je Juropijen metals (European metals).
U Finskoj i dalje nema rudnika. Novih informacija o projektu Keliber nema. Tamo je planirano da 2025. godine počne kopanje, ali potvrde da postoje naznake o izdavanju dozvole nema. Petina ovog potencijalnog rudnika je u vlasništvu države Finske.

Baroso, bitka na periferiji Evrope​

Na periferiji Evropske unije traje višegodiišnja borba centrale u Briselu protiv lokalnog stanovništva koje je protiv Brasos projekta, odnosno otvaranja rudnika litijuma pored istoimenog sela u Portugalu. Planirana je proizvodnja litijuma za približno pola miliona vozila godišnje.

Iako je godinama viđen kao prvi rudnik litijuma u Evropi ili makar EU, projekat Baroso i dalje to nije. Pre dve godine optimisti po pitanju otvaranja rudnika smatrali da bi mogao početi sa radom 2023. godine. Međutim, to se nije desilo iako je vlada dala zeleno svetlo, ali nije se išlo preko volje građana i stavova organizacija koje se bave ekologijom. Lokalno stanovništvo je protiv uništavanja prirodne sredine. Poručuju da imaju svoju zemlju i svoje poslove i da im nisu potrebni o rudarski.
„Otvoreni kopovi, teška mehanizacija na fosilna goriva, stotine kamiona na putevima. Kako se bilo šta od ovoga može nazvati zelenim? Zeleno je ono što imamo: naše šume i naši pejzaži koji će biti uništeni ovim projektom. Već imamo posao“, rekao je Alfredo Kadime, proizvođač govedine Barosa, cenjene rase domaćih goveda.
„Imamo čist vazduh, čistu vodu, kvalitetne proizvode. To je ono u šta treba da ulažemo“, smatra Kadime.
Novembra 2023. godine došlo je do pada vlade i novih izbora zbog istrage o korupciji u vezi sa rudnikom litijuma. Bivši državni sekretar za energetiku i predsednik portugalske agencije za zaštitu životne sredine imenovani su za osumnjičene.

N1 je snimio dokumentarni film o Barosu koji je nedavno emitovan.

Volfsberg projekat: Od korone ništa novo​

Projekat Volfsberg u Koruškoj, 270 kilometara jugozapadno od Beča, takođe je više puta odlagan.
Ovim će se opremiti baterije oko 200.000 električnih vozila. Nadaju se da će postići radnu stopu od 800.000 metričkih tona godišnje sa životnim vekom rudnika od preko 10 godina. Kompanija očekuje da počne proizvodnju 2025. godine.
Kompanija je uspešno završila pozitivnu predstudiju studiju izvodljivosti (PFS) u drugom kvartalu 2018. godine. Na internet stranici ovog projekta nalazi se isti tekst kao i 2022. godine kompanija ima za cilj da započne proizvodnju litijum hidroksida na projektu u prvom kvartalu 2025. godine. Da se radi o starom tekstu potvrđuje i napomena koja se odnosni na igraničenja usled korona virusa. Ranije procene su bile da bi rudnik mogao da bude otvoren 2021. godine.

Kaseres: Sukobi i nova odlaganja​

Drugo najveće nalazište tvrdog kamena u Evropi za litijum miruje u napuštenom rudniku kalaja na kapiji grada Kaseresa. Od 2016. godine australijska kompanija Infinity Lithium pokušava da dobije dozvolu za rudarenje. Prvobitno planiran kao površinski kop, projekat je izazvao veliki otpor među stanovništvom zbog blizine starog grada, koji je na Uneskovoj listi svetske baštine.
Rudnik San Hose de Valdeflores jedno je od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Smešten u Sijera de la Moska, samo 800 metara od centra grada Kaseresa. Rudnik je epicentar sukoba koji je počeo 2017. godine i ne pokazuje znake da će uskoro biti razrešen.
Vlasti su poništile dozvolu za istraživanje 2021. U septembru 2022. kompanija je podnela zahtev za dobijanje dozvole za eksploataciju, ovog puta za podzemni rudnik. U projekat San Hoze Valdeflores uključena je i španska kompanija Ekstremadura nju enerdžis (New Energies). Operateri se nadaju da bi izgradnja rudnika mogla da počne 2025. godine a eksploatacija dve godine kasnije. Pre dve godine plan je bio da eksploatacija krenreu 2025. godine.
Francuska kompanija Imeris je objavila da će 2028. godine početi da iskopava nalazište litijuma u Centralnom masivu koje bi rebalo da traje 25 godina. Projekat pod nazivom Emili ima za cilj da od 2028. proizvede litijum neophodan za proizvodnju baterija za više od 700.000 vozila tokom dvadeset pet godina. Najave da bi rudnik mogao da krene 2025. godine nema.

Litijuma ima i u Kornvolu u Velikoj Britaniji​

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson nedavno je rekao da je litijum u Srbiji odličnog kvalieta, a da je kopanje izvanredna prilika.
U njegovoj domovini rudnika litijuma nema. U blizini Redruta, u Kornvolu, britanska kompanija Korniš litijum (Cornish Lithium) radi na vađenju litijuma iz slane vode. Iako je ova metoda ekološki prihvatljiva, o datumima počinjanja ekstrakcije se ne priča. U drugom projektu, planiraju da iskopaju oko 15.000 tona litijuma godišnje od 2026. godine u površinskom kopu kaolina u blizini Sen Ostela.

​

 

[anajade]

A najveca foraa briga za zivotnu sredinu.
A bombe u sred evrope samo padaju ko kryske.

 

[Straks92]

A koje kopanje rude je pa ekolosko.
Jare i pare ne mogu nikako zajedno.

Zato i pišem da je ta priča vlasti i opozicije kopaćemo kada se nadje ekološki način prazna. Valjda bi do sada neko našao način da se to ekološki kopa. Imamo samo primere po Australiji, Kini i Čileu u nedodjijama pa je prljavo.

 

[miso6207]

Samo što još niko nije kopao litijum ekološki i to verovatno nije moguće. Tako da piši propalo.

A koje rudarenje je ekološko? Ni bavljenje poljoprivredom nije ekološko. Voćarstvo ubije više pčela od zaraza koje se povremeno javljaju.

 

[anajade]

Zato i pišem da je ta priča vlasti i opozicije kopaćemo kada se nadje ekološki način prazna. Valjda bi do sada neko našao način da se to ekološki kopa. Imamo samo primere po Australiji, Kini i Čileu u nedodjijama pa je prljavo.

Naravno da je prazna.
I tako dok se glodjemo oko.litijuma kojeg nece biti cap nuklearna elektrana u sred srbije evo pred nosem.