Opet podela na Beograd i bedni ostatak Srbije

Наши стручњаци су у Београду. Отишли јер овде немају са чиме ни у чему да раде. Оставили родитеље, пријатеље, куће и отишли да крену испочетка.
И сада, од свих стручњака којима се Београђани толико поносе, навешћу само неколико сељака из унутрашњости који им држе читава одељења и клинике, а које лично знам.
Начелник нефрологије на ВМА, начелник максилофацијалне хирургије исто на ВМА, начелник Урологије у Клиничком, начелница једног од одељења у Институту за мајку и дете, не могу тренутно свих да се сетим. Можда је неко од њих већ отишао у пензију, неко више није начелник или директор, али доћи ће нови сељаци, јер у свом селу немају услове за рад, а Београд нема стручњаке.
Госпођо, хвала Вам на овим подацима и сматрам да је за сваку похвалу што стручњаци постоје.

Дужан сам само да вам скренем пажњу да Београд "нема" стручњаке, не зато што у Београду нико неће да учи школу, већ зато што нико не може да се запосли. Београд има од свих градова у Србији највише подмлатка. Тај подмладак редовно иде и уписује разне факултете, које у мањој или већој мери завршава. Проблем настаје приликом запослења, када ти исти млади људи не могу да се запосле у свом родном месту, већ морају или да напусте државу или да раде нешто друго. Поред тога, морам да кажем и то да су се неки од тих људи одлучили и да иду у мање градове у Србији, да тамо покушају да се запосле, а да су неки тамо радили до пензије. Истовремено, нико из мањег места не жели да се врати у унутрашњост да ради као лекар, судија, полицајац, фармацеут, инжењер или нешто друго. По сваку цену остају у Београду, након завршених студија и не размишљају о томе да се врате у своје родно место, где ви кажете да нема стручњака.

У селу свакако да не може да постоји кардиохирургија, онкологија, генетски инжењеринг или нешто слично на високом нивоу, али постоје болнице, амбуланте и разни медицински центри свуда по Србији.

Да не буде да је тако само са Београдом, слична ситуација је и у Новом Саду. Свако ко дође у Нови Сад, може да примети да има доста људи на високим положајима у друштву и на најбоље плаћени пословима, који немају везе са Новим Садом.
 
У Врању сигурно нису регистровани, јер су овде порези међу највишима у Србији.
Зато ништа и не може да ради.
О квалитету високообразовних установа се већ писало онолико, не бих трошила речи на Приштину или Нови Пазар, нарочито не бих о приватним.
Коме је само до дипломе може и то, коме је до знања хтео, не хтео мора у Београд, евентуално Нови Сад и Ниш.
Здравство? Шта је то? Врање нема гинекологе, остао само један који је на боловању, нема урологе, остала двојица од којих је један хронични алкохоличар, не могу више да набрајам, фале хирурзи, радиолози...
У Врању не ради више ниједна фабрика, сем ако не рачунате гигантске презадужене Симпо и Јумко.
Где долазе инвеститори?
У централу. У Београд.
А онда Београд одлучује где ће се нека фабрика отворити.
У последњих 15 година у Врање је дошао један једини Геокс, који се презадужио и побегао.
Сад ви мени реците, ако нема фабрика, од чега град да дели ваучере, бесплатне уџбенике и вртиће?
Притом, сврстани смо у категорију средње развијених градова, трансфер је драстично умањен јер нисмо девастирано подручје. А од нас сиромашније само Трговиште и Црна Трава. И не, категоризација није рађена у златно време, рађена је када је наша привреда пала на колена, а 30.000 људи у пар година остало без посла.
Зато погните главе кад причате о унутрашњости, застидите се барем мало речи као што су "џибери", "сељана" и сличних којима сте нас овде почастили.
Ако негде постоји џиберана то је Београд.
Јер, Београд није само Врачар и Кнез Михајлова, већ и разна брда, Железници, баре...
Јесу, регистровани су. Региструју се и по Шумадији, по Рашкој и др. местима и областима. Не региструју седиште у БГ због нижих трошкова.

Не морате да трошите речи о високообразовним установама, али имајте на уму да људи за тим дипломама касније иду за Београд и преузимају челне позиције у разним установама и органима управе. Ти људи руководе Београдом и Србијом, а не Београђани.

Слажем се да фале лекари у мањим срединама, али није проблем у томе што њих физички нема, него што они не желе да живе тамо. Србија школује превише људи са високом стручном спремом и сви ти људи на крају побегну из Србије.

Не знам шта подразумевате под инвеститорима, али ја у то не убрајам људе који зидају зграде и солитере. То није никаква инвестиција у народ и државу. Због тога нико од народа не живи боље. За мене је инвестиција изградња ауто-путева, канала, далековода, колектора и др. инфраструктуре. Поред тога, под инвестицијом подразумевам и изградњу неке озбиљне фабрике, као што је фабрика трамваја у Крагујевцу. У Београду у угашене готово све фабрике, а на њиховом месту се граде станови и тржни центри.

Е сад за крај, наведите реченицу или пасус, односно пост, где сам навео речи "џибер", "сељана" и сличне појмове и да сам их упутио вама.
 
Јесу, регистровани су. Региструју се и по Шумадији, по Рашкој и др. местима и областима. Не региструју седиште у БГ због нижих трошкова.

Не морате да трошите речи о високообразовним установама, али имајте на уму да људи за тим дипломама касније иду за Београд и преузимају челне позиције у разним установама и органима управе. Ти људи руководе Београдом и Србијом, а не Београђани.

Слажем се да фале лекари у мањим срединама, али није проблем у томе што њих физички нема, него што они не желе да живе тамо. Србија школује превише људи са високом стручном спремом и сви ти људи на крају побегну из Србије.

Не знам шта подразумевате под инвеститорима, али ја у то не убрајам људе који зидају зграде и солитере. То није никаква инвестиција у народ и државу. Због тога нико од народа не живи боље. За мене је инвестиција изградња ауто-путева, канала, далековода, колектора и др. инфраструктуре. Поред тога, под инвестицијом подразумевам и изградњу неке озбиљне фабрике, као што је фабрика трамваја у Крагујевцу. У Београду у угашене готово све фабрике, а на њиховом месту се граде станови и тржни центри.

Е сад за крај, наведите реченицу или пасус, односно пост, где сам навео речи "џибер", "сељана" и сличне појмове и да сам их упутио вама.
Под инвеститорима мислим на људе који отварају фабрике, не на мафијаше који сами и граде и купују станове.
Мени лично нисте упутили те појмове, али не бисте ни могли, јер ни по једном основу не спадам у ту категорију.
Али, јасно сте исцртали границе за образовање, културу и здравство.
О свему сам већ писала и нећу понављати, само да се осврнем на редове за представе у којима нема млађих од 60 година...где су онда београдска омладина и средовечни људи који знају шта је "висока култура"?
Узгред буди речено, овај израз толико вришти елитизам, а овде се чак и не може применити јер се заправо односи на објекте, не на културни садржај.
Узела сам нешто из сваког Вашег поста и одговорила најсажетије што сам могла.
Само за крај. Која београдска фирма је регистрована у Врању?
 
Поменули сте образовање. Ја сам навео све везано за образовање, што мислим да је на месту.

Култура је широк појам, а ја сам наводио неке установе, које представљају високу културу. Постоје и друге појаве, попут КУД-ова, разних фестивала грожђа, сланине, купуса и др. јела.

Ако питате људе шта име недостаје, већина неће причати да им треба позориште или да су жељни опере. Сви желе нешто друго. Млађи људи иду за Београд, али тамо не иду због позоришта, биоскопа, опере или балета. Немате особе млађе од 60 година која чекају у реду на представу. Могу да се школују и у свом месту, односно да заврше факултет, без икаквог проблема, а све је им јефтиније и лакше, него да похађају Универзитет у Београду.

Нема стручњака... Има установа које их производе, али нема људи који желе да остану у мањем граду. Ни људи рођени у Београду не желе да остану у њему, него иду на запад. На њихова места, долазе особе из мањих места или из Азије и Африке.

Чак ни паре код људи не би биле толики разлог за селидбу, јер сам већ истакао да професор у селу или у мањем граду, може више да уради са својом платом, него професор и Београду. Поред тога, свако има неку њиву или воћњак или му рођак даје нешто, што овај у Београду мора да купи. На крају и тај поклон од 50 евра, лако може да се надомести ако су вам трошкови нижи.
U Bg imaš 3245 prodavnica sa nižim cenama, u manjim mestima imaš 3, čiji vlasnici sami formiraju cene, tako da jako skupo kupujemo ono što vi možete naći jeftinije. Voćnjaci, njive, gde? Recimo , S. Palanka gradić, žive u zgradi, roditelji u porodičnoj kući. Gde misliš da obrade njivu ili posade voćnjak? To što ljudi iz BG misle da svi mi u malim gradičima imamo silne njive i voćnjake po okolnim selima je takva predrasuda da nemam reči. Naravno da nam izgrade neku fabrikicu, od koje živi taj gradić ali život koji tako žive je daleko od onoga što ti smatraš idilom. Još nešto sam pročitala a to je da mi provincijalci ne volimo operu i pozorište? Još jedna predrasuda, nismo mi baš toliko neobrazovani i isključeni iz kulturnih dešavanja ali za tako nešto nikada nema novca, najmanje su uostalom i izdvaja za kulturu.
Naravno da se fakulteti mogu završiti i po manjim centrima, ali koliko puta sam čula prilikom zaposlenja, jedno od pitanja je gde ste zavrišili fakultet? A Kragujevac, pa šteta mi primamo samo sa PMF Bg...ne iznosim prepričavanja, ovo su zaista činjenice.
 
Под инвеститорима мислим на људе који отварају фабрике, не на мафијаше који сами и граде и купују станове.
Ако је то критеријум, онда морам да вам скренем пажњу да се у Београду не отварају фабрике, већ да се гасе. На месту ИКЛ-а је је подигнут тржни центар. На месту "Рекорда" је подигнут тржни центар. На месту МИНЕЛ-а дижу се станови и постоји тржни центар. Нове фабрике не постоје.
Мени лично нисте упутили те појмове, али не бисте ни могли, јер ни по једном основу не спадам у ту категорију.
Ја не бих могао јер ми чојство то не дозвољава.
Али, јасно сте исцртали границе за образовање, културу и здравство.
Јесам. Потрудио сам се.
О свему сам већ писала и нећу понављати, само да се осврнем на редове за представе у којима нема млађих од 60 година...где су онда београдска омладина и средовечни људи који знају шта је "висока култура"?
Млади и средовечни људи не иду у позориште. Део људи иде у биоскопе, као и у Новом Саду. Младе занима једноставнија забава попут филма, музике, интернета и др. Многи људи се лажно представљају да их занима тзв. култура, а заправо за истом немају потребу. Ја не кријем да не посећујем оперу, позориште или балет и не сматрам себе оштећеним што не конзумирам тај садржај и не бих имао никакав проблем да живим у средини где то не постоји. То није нешто што ја сматрам да омогућава бољи квалитет живота. Много је већи проблем ако не ради канализација, ако се не чисте улице, ако се баца смеће свуда около.
Само за крај. Која београдска фирма је регистрована у Врању?
Не желим да вам то кажем, јер не желим да износим информације. Осим тога, не региструју се само фирме, већ и друге ствари и не само у Врању.

Ништа није онако како изгледа.
 
Ако је то критеријум, онда морам да вам скренем пажњу да се у Београду не отварају фабрике, већ да се гасе. На месту ИКЛ-а је је подигнут тржни центар. На месту "Рекорда" је подигнут тржни центар. На месту МИНЕЛ-а дижу се станови и постоји тржни центар. Нове фабрике не постоје.

Ја не бих могао јер ми чојство то не дозвољава.

Јесам. Потрудио сам се.

Млади и средовечни људи не иду у позориште. Део људи иде у биоскопе, као и у Новом Саду. Младе занима једноставнија забава попут филма, музике, интернета и др. Многи људи се лажно представљају да их занима тзв. култура, а заправо за истом немају потребу. Ја не кријем да не посећујем оперу, позориште или балет и не сматрам себе оштећеним што не конзумирам тај садржај и не бих имао никакав проблем да живим у средини где то не постоји. То није нешто што ја сматрам да омогућава бољи квалитет живота. Много је већи проблем ако не ради канализација, ако се не чисте улице, ако се баца смеће свуда около.

Не желим да вам то кажем, јер не желим да износим информације. Осим тога, не региструју се само фирме, већ и друге ствари и не само у Врању.

Ништа није онако како изгледа.
Инвеститори отварају фабрике по Србији, нисам рекла у Београду. Само сам написала да их у Врању нема. Сем тога, мали број Београђана би пристао да ради за 40.000 месечно, док је у мањим градовима дај шта даш...
Образовање. За знање се студира у Београду, то што свако село има неки факултет, приватни или државни, значи да ће тамо само добити диплому.
И на крају, спочитавали сте унутрашњости да нема жеље ни осећаја за високом културом, па сам се питала где су вам Београђани у редовима. Испаде на крају да за 10 година ни њих неће бити, јер им је просек година сада 60+.
 
U Bg imaš 3245 prodavnica sa nižim cenama, u manjim mestima imaš 3, čiji vlasnici sami formiraju cene, tako da jako skupo kupujemo ono što vi možete naći jeftinije
У мањим местима постоје ланци, који постоје и у Београду. У неким местима тих ланаца нема, али људи нису увек принуђени тамо да купују. Постоји пијаца на којој има мање или нема уопште накупаца.
Voćnjaci, njive, gde? Recimo , S. Palanka gradić, žive u zgradi, roditelji u porodičnoj kući.
Около.
Gde misliš da obrade njivu ili posade voćnjak?
Оду викендом. Имају сви кола. Ако их има у Београду, има их и у другим местима.
To što ljudi iz BG misle da svi mi u malim gradičima imamo silne njive i voćnjake po okolnim selima je takva predrasuda da nemam reči.
Прво, ви не знате где ја живим, нити одакле сам. Друго не мисле сви из Београда да сви у унутрашњости Србије имају њиве и воћњаке. Мораћу да вас ближе упутим у чињеницу да људи из Београда такође имају њиве и воћњаке на ободима града, од којих живе или додају тамо где им затреба. Што се унутрашњости тиче, велики број људи које знам има неку њиву или друго добро које користи за прехрану или привређује помоћу исте.
Naravno da nam izgrade neku fabrikicu, od koje živi taj gradić ali život koji tako žive je daleko od onoga što ti smatraš idilom.
Живот није идличан нигде. Ја не мислим да постоји нпр. новосадска или београдска идила, као ни нишка.
Još nešto sam pročitala a to je da mi provincijalci ne volimo operu i pozorište?
Госпођо, ја нисам рекао да искључиво људи из унутрашњности то воле. Ја сам рекао да људи немају потребу за тиме, чак ни у Београду и да велики број људи глуми како су на вишем нивоу. Ја сам отворено овде у претходном посту навео да ја не посећујем те установе културе и да не конзумирам такав садржај и да се не сматрам ускраћеним. Оно што ја желим да кажем јесте да људи неосновано кукају што немају биоскоп, позориште или оперу, а да исту не би посећивали. Примера ради, у Београду је затворен огроман број биоскопа, а опстају само тзв. синеплекси у тржним центрима и још 5-6 биоскопа у самом граду. Током омражених 90-тих у Београду је било више биоскопа који су радили него после 2000-те када је дошла "култура", као и сада.

Да људи стварно желе да имају позориште у свом месту, имали би га, али људи то не желе. Њих занима други вид забаве, а то у Београду, Новом Саду и др. великим местима опстаје из других разлога.
Još jedna predrasuda, nismo mi baš toliko neobrazovani i isključeni iz kulturnih dešavanja ali za tako nešto nikada nema novca, najmanje su uostalom i izdvaja za kulturu.
Култура кошта и мора да се плати. Требало би да упоредите цене улазница за позориште, биоскоп, балет и оперу у Србији са светом и одмах би схватили шта сам хтео да кажем. Цена "културе" у Србији је јефтина. Сада су биоскопи поскупели у односу на ранији период, али је и то све слабо у поређењу са светом. О опери, балету и позоришту да не говорим. Сви се питају зашто нисмо "културни", а та "елита" не жели да плати више од 300 за улазницу. Подржавам субвенционисање културе, али народ исто мора да покаже свој интерес и да допринесе.
Naravno da se fakulteti mogu završiti i po manjim centrima, ali koliko puta sam čula prilikom zaposlenja, jedno od pitanja je gde ste zavrišili fakultet? A Kragujevac, pa šteta mi primamo samo sa PMF Bg...ne iznosim prepričavanja, ovo su zaista činjenice.
Ја немам разлога да вам не поверујем, али исто тако немам разлога да не верујем својим чулима и да занемарим своје искуство, које ми говори да се запошљавају и са приватним и са факултетима из нпр. БиХ, као и са крагујевачком дипломом.
 
Poslednja izmena:
Сем тога, мали број Београђана би пристао да ради за 40.000 месечно, док је у мањим градовима дај шта даш...
Тако је. Са платом од 40.000,00 динара, не можете да преживите у Београду или Новом Саду. Са друге стране, плата запосленог у државном систему је свуда иста, тако да професор у Врању може више да извуче из своје зараде, него професор у Београду. Ваучер за играчке му није од користи.
За знање се студира у Београду, то што свако село има неки факултет, приватни или државни, значи да ће тамо само добити диплому.
Таквих факултета има и у Београду, а знање је исто дискутабилно. Суштина је да су дипломе формално изједначене и да свако сада има приступ академским титулама.
И на крају, спочитавали сте унутрашњости да нема жеље ни осећаја за високом културом, па сам се питала где су вам Београђани у редовима. Испаде на крају да за 10 година ни њих неће бити, јер им је просек година сада 60+.
Нема Београђана у редовима. Ја то не кријем и за себе сам рекао да ја не посећујем те установе. Позориште, биоскоп и опера опстају у већим местима из неких других разлога, а да је све остало на купцима улазница, давно би било затворено.
 
Прво, ви не знате где ја живим, нити одакле сам.
Nisam ni mislila na vas, već sam pomenula ljude iz BG.
Друго не мисле сви из Београда да сви у унутрашњости Србије имају њиве и воћњаке. Мораћу да вас ближе упутим у чињеницу да људи из Београда такође имају њиве и воћњаке на ободима града, од којих живе или додају тамо где им затреба. Што се унутрашњости тиче, велики број људи које знам има неку њиву или друго добро које користи за прехрану или привређује помоћу исте.
Upravo to, može se reći da pre ljudi iz BG imaju u okolini dodatne prihode nego neki u provinciji.
Живот није идличан нигде. Ја не мислим да постоји нпр. новосадска или београдска идила, као ни нишка.

Госпођо, ја нисам рекао да искључиво људи из унутрашњности то воле. Ја сам рекао да људи немају потребу за тиме, чак ни у Београду и да велики број људи глуми како су на вишем нивоу.
Opet generalizacija, odakle ideja da nemamo potrebu za tim.. oni koji glume nemaju veze sa napisanim.
Ја сам отворено овде у претходном посту навео да ја не посећујем те установе културе и да не конзумирам такав садржај и да се не сматрам ускраћеним. Оно што ја желим да кажем јесте да људи неосновано кукају што немају биоскоп, позориште или оперу, а да исту не би посећивали. Примера ради, у Београду је затворен огроман број биоскопа, а опстају само тзв. синеплекси у тржним центрима и још 5-6 биоскопа у самом граду. Током омражених 90-тих у Београду је било више биоскопа који су радили него после 2000-те када је дошла "култура", као и сада.

Да људи стварно желе да имају позориште у свом месту, имали би га, али људи то не желе. Њих занима други вид забаве, а то у Београду, Новом Саду и др. великим местима опстаје из других разлога.

Култура кошта и мора да се плати. Требало би да упоредите цене улазница за позориште, биоскоп, балет и оперу у Србији са светом и одмах би схватили шта сам хтео да кажем. Цена "културе" у Србији је јефтина. Сада су биоскопи поскупели у односу на ранији период, али је и то све слабо у поређењу са светом. О опери, балету и позоришту да не говорим. Сви се питају зашто нисмо "културни", а та "елита" не жели да плати више од 300 за улазницу. Подржавам субвенционисање културе, али народ исто мора да покаже свој интерес и да допринесе.
A kako merimo to pokazivanje zainteresovnaosti? Recimo, naš Centar za kulturu je uvek prepun kada gostuju razni umetnici, meni je to dovoljan pokazatelj. Priznajem, nisam brojala one koji glume da vole kulturu.
Ја немам разлога да вам не поверујем, али исто тако немам разлога да не верујем својим чулима и да занемарим своје искуство, које ми говори да се запошљавају и са приватним и са факултетима из нпр. БиХ, као и са крагујевачком дипломом.
Naravno, primaju, samo tu ima jedno veliko ali, često. Razlika u funkciji, primanju i td.
 
Nisam ni mislila na vas, već sam pomenula ljude iz BG.
Опроштено.
Upravo to, može se reći da pre ljudi iz BG imaju u okolini dodatne prihode nego neki u provinciji.
Што је неко ближе центру великог града, то је мања вероватноћа да има додатне приходе те врсте.
Opet generalizacija, odakle ideja da nemamo potrebu za tim.. oni koji glume nemaju veze sa napisanim.
Људи који имају потребу за позориштем и балетом су на нивоу статистичке грешке. Тај микрон не може да финансира постојање установа културе који ће да омогућавају ту врсту забаве од продаје улазница. Већина се претвара, ја сам чист.
A kako merimo to pokazivanje zainteresovnaosti? Recimo, naš Centar za kulturu je uvek prepun kada gostuju razni umetnici, meni je to dovoljan pokazatelj. Priznajem, nisam brojala one koji glume da vole kulturu.
Погледајте људе. Цео дан на телефону, серије, филмови, јутјуб, Задруга, Парови,... Тако је било, тако ће и бити. Сада је само огољено, јер је приступ садржају који народ жели постао лакши.
Naravno, primaju, samo tu ima jedno veliko ali, često. Razlika u funkciji, primanju i td.
Чест је случај да директор фирме има приватни факултет...
 
@Lagerta

Питали сте ме како знам да никога не занима опера и позориште.

Одговор је прост:

Свака особа од рецимо 7 година па до неких 90 или већ колико човек може да буде здрав и нормалан, има "паметан" телефон, односно приступ интернету. До сада сте виђали децу, младе, одрасле и старе како гледају цртане филмове, дневник, вести, "Парове", "Задругу", будалаштине, бокс, фудбал, трке, насиље, филмове, серије,...

Да ли сте некада видели некога да гледа снимке из Бољшој театра? Да ли сте видели некога да прати неку оперу?

Ја нисам.

Људи много воле да причају позитивно о себи, да се хвале, да се самоуздижу речима у друштву, како су они културни, паметни, начитани, образовани да се не спуштају на неке нивое. У стварности, само лажу.
 
A je l vam palo na pamet da mi u provinciji, na primer, baš zato što nismo u mogućnosti da imamo raznoliku ponudu kulturnih sadržaja, iz tog razloga više cenimo takve događaje? Nismo baš svi ovisnici pinka i taboloida... a slažem se donekle da da je današnja ponuda šunda mnogo posećeniji sadržaj od klturnih sadržaja.
 
A je l vam palo na pamet da mi u provinciji, na primer, baš zato što nismo u mogućnosti da imamo raznoliku ponudu kulturnih sadržaja, iz tog razloga više cenimo takve događaje?
Не, јер се ја крећем и видим шта људе занима. Вас лично можда занима, али већина нема потребу за тим, као што ни ја немам. Млађи свет нарочито. Ја не кажем да то треба у потпуности запоставити и избацити из система, али реално је да људи траже неке друге ствари.

Лично сматрам да то није ни до наметања. Мени нико не може да наметне одређени вид забаве. Може само да ме ускрати тако што ће да ми онемогући приступ тиме што ће да ме спречи да уђем или тако што ће да повећа цену да не могу то да платим. Ја рецимо немам приступ неким садржајима и то не могу да припишем централизацији. Једноставно за то немам паре, а одређене ствари нису омасовљене у Србији да би биле приступачне и исплативе. Због тога ја не могу да кривим власт или "Београд".

Пазите ово:

Цена карте за позориште је 300 или 500 динара. За те паре можете да купите једно пиће у кафићу. Негде можете да попијете само киселу воду. Људи ће пре дати више новца да би били виђени у кафићу, бару, пабу или клубу, него да плате тих 300 или 500 динара за позориште. Њих нико не тера на силу. Они то желе.

Ја знам за случајеве који путују у Београд, да би дошли у тржни центар "Галерија". То је за њих доживљај и нешто што морају себи да приуште. Не занима их Народно позориште, Атеље 212 или ЈДП. Они желе продавнице, кафиће, провод. Сплавови, журке, музика, гужва,...
 
a slažem se donekle da da je današnja ponuda šunda mnogo posećeniji sadržaj od klturnih sadržaja.
Ви, госпођо, нисте ограничени на "Пинк", "Хепи" или "Информер". То сте могли да будете 1995. године, па чак ни тада јер је постојао и други извор информација. Данас ви имате интернет, на ком тренутно седите и ви можете да гледате нешто што до јуче нисте ни могли да сањате. Опет, људи на интернету иду да гледају "Парове", "Задругу" и да читају таблоиде.
 
Da, sa ovime se moram složiti ali ne odbacujte činjenicu da u provinciji postoji interesovanje i za takvim sadržajima baš iz razloga što su im uskraćeni.
Интересовање постоји. Ја никада нисам у потпуности то искључио. У насељеном месту од 5000 људи, можда њих 20 жели да види неку представу. Већина је на интернету или у кафани. Београд, Нови Сад и друга већа места нису ништа боља. Већина жели провод, кафане, клубове, музику, алкохол, храну,... Желе јаке аутомобиле, гардеробу, летовање.
 
Naravno, ja na interentu mogu pogledati pozorišne predstave, poslušati neki koncert, ali se to ne može porediti sa doživljajem uživo.
Да. Исто тако ја могу да пратим Формулу 1, али то није исто што и доживљај уживо. Могу да пратим и кошарку и фудбал. Ствар је у томе што то уопште не претражујем на интернету, већ гледам нешто друго. Тако и ови људи не претражују "Лабудово језеро", већ траже "Задругу".
 
@Lagerta

Сад да се вратимо на ваучер.

Професор у Београду би требало да прима исту плату као и професор у Прокупљу или Мерошини. Проблем је у томе што овај у Београду плаћа вишу цену за шишање, услуге мајстора, плаћа вишу цену превоза, паркинга, разних услуга. Цене на пијаци су више, а од "црног петка" или неких попуста у самопослузи нема неке користи јер су цене на попусту углавном релане цене производа. Он има само привид да му је боље јер је ту све на дохват руке и делује све да је на месту, али да би платио рачуне и да би имао довољно за себе и своје, мора да створи више од плате које прими. Ваучер му није од неке користи, јер након Нове године иде све по старом, а и цене ће бити више.

Нпр. сада кажу да се у Новом Саду живи боље него у Београду и да је тамо све у експанзији. Све због младих програмера, а наводно Нови Сад постаје IT град. Цена некретнина скаче и тежи да се изједначи са Београдом. Цене у кафанама су готово исте, ако и нису исте. Да ли то значи да тамо људи заправо живе добро? Наравно да не. Део има, део ће имати, али неће сви.
 
Морам само малу дигресију по питању културе и образовања.
Ове две области су инвестирање у народ, ретко су исплативе, али праве добру базу.
Шта се десило када је држава деведесетих престала да улаже у културу и образовање?
Преплавили су нас ријалитији и грандовци.
Народу не треба подилазити, треба га усмеравати и понудити му нешто боље.
Нажалост, тај воз је прошао.
 
@Lagerta

Сад да се вратимо на ваучер.

Професор у Београду би требало да прима исту плату као и професор у Прокупљу или Мерошини. Проблем је у томе што овај у Београду плаћа вишу цену за шишање, услуге мајстора, плаћа вишу цену превоза, паркинга, разних услуга. Цене на пијаци су више, а од "црног петка" или неких попуста у самопослузи нема неке користи јер су цене на попусту углавном релане цене производа. Он има само привид да му је боље јер је ту све на дохват руке и делује све да је на месту, али да би платио рачуне и да би имао довољно за себе и своје, мора да створи више од плате које прими. Ваучер му није од неке користи, јер након Нове године иде све по старом, а и цене ће бити више.

Нпр. сада кажу да се у Новом Саду живи боље него у Београду и да је тамо све у експанзији. Све због младих програмера, а наводно Нови Сад постаје IT град. Цена некретнина скаче и тежи да се изједначи са Београдом. Цене у кафанама су готово исте, ако и нису исте. Да ли то значи да тамо људи заправо живе добро? Наравно да не. Део има, део ће имати, али неће сви.
Ne, profesor u BG ima mnogo više izbora prilikom bilo koje kupovine, veću ponudu i normalno da će u svakom slučaju sa manje novca moći da kupuje, dok u manjim mestima su prinuđeni ili da kupuju u par lokalnih prodavnica ili da plate kartu do BG pa da traže akcije, popuste i slično. Još jedna informacija, dnevnice prosvetnih radnika u nekim školama su značajnije više od dnevnica profesora u provinciji, prilikom izvođenja ekskurzija, rekreativne nastave, maturskih putovanja. Što se tiče cena u restoranima, kafanama, nema razlike u ceni ali ima u kvalitetu, opet je reč o većoj konkurenciji. A što se tiče cena, svuda će biti veće, samo što je za provinciju -6000 za bar neku kupovinu.
 
Морам само малу дигресију по питању културе и образовања.
Ове две области су инвестирање у народ, ретко су исплативе, али праве добру базу.
Шта се десило када је држава деведесетих престала да улаже у културу и образовање?
Преплавили су нас ријалитији и грандовци.
Народу не треба подилазити, треба га усмеравати и понудити му нешто боље.
Нажалост, тај воз је прошао.
Мислим да имате погрешан закључак.

Ријалити програм је дошао са запада. Тамо је настао прво, па се тек онда појавио у Србији. Поједини страни канали су се са музике преоријентисали само на ријалити програме. То је тамо постало свеприсутно.

Ако већ говоримо о "Гранду", мораћу и ту да вас подсетим да су највеће тираже у СФРЈ управо имали народњаци и да већина никада није слушала "Рибљу чорбу", "Прљаво казалиште", "Црвену јабуку" или неки други рок бенд, како то данас покушавају да нам представе и да лажу људе како су некад сви били рокери или панкери итд.

Као што сам већ рекао, погледајте шта људи претражују на интернету. Њима данас нико не брани да гледају или траже оперу.
 
Ne, profesor u BG ima mnogo više izbora prilikom bilo koje kupovine, veću ponudu i normalno da će u svakom slučaju sa manje novca moći da kupuje, dok u manjim mestima su prinuđeni ili da kupuju u par lokalnih prodavnica ili da plate kartu do BG pa da traže akcije, popuste i slično. Još jedna informacija, dnevnice prosvetnih radnika u nekim školama su značajnije više od dnevnica profesora u provinciji, prilikom izvođenja ekskurzija, rekreativne nastave, maturskih putovanja. Što se tiče cena u restoranima, kafanama, nema razlike u ceni ali ima u kvalitetu, opet je reč o većoj konkurenciji. A što se tiče cena, svuda će biti veće, samo što je za provinciju -6000 za bar neku kupovinu.
Морам да вас исправим и да кажем из личног искуства да су цене у кафанама у НС и БГ изједначене, као и да тај ценовни ранг постоји на Златибору и Тари, док остала места у Србији имају ниже цене у угоститељским објектима.

Квалитет је исто упитан и мислим да храна у Београду у кафани није квалитетнија.

У Београду има већи избор, али нема више пара, а трошкови живота су му виши. Шта њему вреди то што има "Галерију", "Ушће", "Делта сити" или "Меркатор", када он нема паре? Може да иде на бувљак или код Кинеза и да тамо покуша да плати нешто мање. Све остало му је скупо.
 
Kako nisu?? Ja sam provincijsko dete koje je odraslo na toj muzici, većina nas je podsmešljivo gledala na one koji slušaju naordnu muziku, ona je tada bila rezervisana za matorce po lokalnim proslavama :D
Та музика је имала највећи тираж. Не заборавите да је Лепа Брена доживела свој врхунац славе и каријере током постојања СФРЈ, а не током 90-тих и касније на "Пинку".
 

Back
Top