Opet podela na Beograd i bedni ostatak Srbije

Око чега да се ујединимо?
Да аплаудирамо београдској деци што имају бесплатне вртиће, уџбенике и ваучере, док се пребиремо по новчанику да својој деци дамо паре за ужину?
Много су почели да боду очи људима, али све има крај.

Na primer oko toga da bude ravnomerno rasporedjeno a ne pausalno.
Oko toga da onaj koji dobija ne puni dzepove tamo nekim strancima nego da novac ostaje kod kuce.
 
Na primer oko toga da bude ravnomerno rasporedjeno a ne pausalno.
Oko toga da onaj koji dobija ne puni dzepove tamo nekim strancima nego da novac ostaje kod kuce.
Мислим да то нико не спори и да смо око тога уједињени.
Али, овакви искораци нас увек и изнова разједињују.
 
Ја радим у свом микрокосмосу. Кад би свако од нас тако, било би боље.
Nije ni cudo, ova drzava je postala po svakom pitanju nenormalna. Prvo treba da se unormali. Da vratimo solidarnost i medjusobnu podrsku, pa da se na tome nadgradjuje. Svadjom to sigurno necemo postici.
 
Brate, da si iscitao ovu prepisku od pocetka video bi da je Lagerta koja je postavila ovu temu napisala da se prica odnosi samo na prosvetare koji imaju decu a ne na svu skolsku decu u BGD, tu informaciju je tek kasnije neko dopunio i obavestio nas da se to odnosi na skolsku decu u BGD. Pa posto ja ne zivim u Srbistanu i ne pratim sve vesti, pogotovo tako nesto (vaucere, cene parizera, koji je lokalni sherif skenjao kog lokalnog sherifa itd) mislio sam da je Lagertina informacija u uvodnom tekstu istinita. Nauk, kad neko postavi temu treba prvo proveriti da li je to istina.

Не живиш у Србистану??! Пропус' брате, пропус'!
 
Ако Београд то плаћа из свог буџета, онда нема разлога за бес и поделе. Ако то плаћа Република, онда можемо да говоримо о поделама и давању неоправдане предности.

Београд има новца да то плати, јер се у њему налази највише људи, који плаћају неке порезе и таксе и налази се административни центар. Администрација и бизнис су две једине ствари које у Београд постоје. Да су опстале фабрике и предузећа по унутрашњости, онда би и та места могла да деле нешто бесплатно. Чајетина има Златибор, Јагодина не знам шта има, али има нешто чим организује летовања и поклоне за своје људе. Да су у Нишу опстале све фабрике које су постојале, било би пара. Да су опстале у Крагујевцу, било би и тамо.

Људи нису задовољни, али нисам ни ја задовољан неким другим стварима.
Kako nema? Beograd ima toliki budzet jer je uzurpirao sve . Zdravstvo, skolstvo, umetnost ... sve je u Bg.
I sta god ti treba MORAS da ides u BG.Takodje, posto upravlja i novcanim tokovima, ima vece zarade.
Viskove iz budzeta, po sadasnjem sistemu, treba usmeravati, recimo, na kupovinu skenera za gradove u unutrasnjosti.
Pa da Vranjanac ne mora da dolazi u Bg nego da moze da se leci u Vranju.
DECENTRALIZACIJA ako zelite da Srbija postoji za 100 god.
 
Evo da kažem još jednu stvar ili usporedbu sa nama. Kod nas postoji u poreznom sustavu, nešto što se zove prirez. Prirez je gradski porez. Kod nas najveći prirez je u Zagrebu, 18%. Znači ako u Zagrebu netko plaća porez 100€, a to će platiti još 18€ prireza. Znači ukupno 118€ će platiti poreza i prireza. Stanovnici Zagreba imaju neke određene pogodnosti na ostatak države, ali plaćaju i veći prirez, veće komunalije, cijenu kvadrata stana (osim na moru, ali i to kako gdje)... Sve ima svojih pluseva i minusa.
 
Kako nema? Beograd ima toliki budzet jer je uzurpirao sve . Zdravstvo, skolstvo, umetnost ... sve je u Bg.
I sta god ti treba MORAS da ides u BG.Takodje, posto upravlja i novcanim tokovima, ima vece zarade.
Viskove iz budzeta, po sadasnjem sistemu, treba usmeravati, recimo, na kupovinu skenera za gradove u unutrasnjosti.
Pa da Vranjanac ne mora da dolazi u Bg nego da moze da se leci u Vranju.
DECENTRALIZACIJA ako zelite da Srbija postoji za 100 god.
Позоришта су постојала у осталим градовима. Биоскопи су постојали у осталим градовима. Постоје и разни фестивали (Нишвил, Арсенал фест, Егзит итд.). Е сад, то што се људи праве да су "културни", а заправо их не занима та иста култура, већ нешто друго, на то не могу да утичем, нити је захвално да претерано коментаришем. Да људи у Кикинди, Руми, Шапцу, Пожеги или Неготину стварно желе да гледају представе, тамо би било позоришта и опере, али је стварност мало другачија.

Школство је децентрализовано. Након Другог светског рата, држава је отворила универзитете у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Приштини, Новом Пазару. Сваки град има свој приватан факултет. О критеријумима који важе на овим установама нека прича члан форума @Lagerta јер се бави просветом. Сваки град има једну или више средњих школа или гимназија. Одржавају се школе са по једним учеником иако је то крајње финансијски и организационо несврсисходно. Дакле, свако ко жели да се школује ван Београда, може то да ради и у Сомбору и у Прокупљу и у Ужицу и у Краљеву. Да не заборавим и да поједини државни универзитети имају своја истурена одељења у мањим градовима, попут Чачка и Краљева. Србија образује далеко више људи са високом стручном спремом, него што јој то стварно треба. Свако ко не може да упише неки од факултета на Универзитету у Београду, то може да уради у свом месту и да брже и лакше заврши.

Здравство.. Колико ме сећање служи, постоји КЦ у Новом Саду, постоји КЦ у Нишу, постоји КЦ у Крагујевцу... То што лекар у Смедереву не жели да преузме одговорност и онда тражи санитет и шаље пацијента за Београд, није проблем централизације, већ нечег другог.

Ја не знам одакле сада вишкови, када је Србија редовно у дефициту.
 
Evo da kažem još jednu stvar ili usporedbu sa nama. Kod nas postoji u poreznom sustavu, nešto što se zove prirez. Prirez je gradski porez. Kod nas najveći prirez je u Zagrebu, 18%. Znači ako u Zagrebu netko plaća porez 100€, a to će platiti još 18€ prireza. Znači ukupno 118€ će platiti poreza i prireza. Stanovnici Zagreba imaju neke određene pogodnosti na ostatak države, ali plaćaju i veći prirez, veće komunalije, cijenu kvadrata stana (osim na moru, ali i to kako gdje)... Sve ima svojih pluseva i minusa.
Тако је. Таксе и порези су виши у Београду, него у мањим срединама. Зато постоје лица која послују у Београду, а седиште фирме, канцеларије или радње им је регистровано нпр. у Врању.

Хвала што сте ме подсетили на ово.
 
Тако је. Таксе и порези су виши у Београду, него у мањим срединама. Зато постоје лица која послују у Београду, а седиште фирме, канцеларије или радње им је регистровано нпр. у Врању.

Хвала што сте ме подсетили на ово.
Kažem ja ne znam, kakav je porezni sustav kod vas. Ja sam rekao kako je kod nas i da Zagreb ima najveće prihode (prirez, komunalije).... Ako to Beograd daje iz svog proračuna, ja ne vidim tu problem. Problem bi (po meni) bio ako bi taj novac davala država Srbija samo djeci iz Beograda.
 
Kažem ja ne znam, kakav je porezni sustav kod vas. Ja sam rekao kako je kod nas i da Zagreb ima najveće prihode (prirez, komunalije).... Ako to Beograd daje iz svog proračuna, ja ne vidim tu problem. Problem bi (po meni) bio ako bi taj novac davala država Srbija samo djeci iz Beograda.
Не видим ни ја проблем, ако Београд даје из свог буџета. У Београду су порези и таксе скупљи него у другим градовима. Трошкови су виши, услуге коштају више. Све је скупље, осим ствари чија је цена прописана на републичком нивоу, попут горива нпр.

Ако радите у државној управи или државној служби, ви примате исту плату без обзира да ли живите на Врачару или у Мерошини или Ћићевцу. Државни службеник са том истом платом у Београду може мање него у Косјерићу или Пријепољу. Исто то важи и за просветне раднике.
 
Тако је. Таксе и порези су виши у Београду, него у мањим срединама. Зато постоје лица која послују у Београду, а седиште фирме, канцеларије или радње им је регистровано нпр. у Врању.

Хвала што сте ме подсетили на ово.
У Врању сигурно нису регистровани, јер су овде порези међу највишима у Србији.
Зато ништа и не може да ради.
О квалитету високообразовних установа се већ писало онолико, не бих трошила речи на Приштину или Нови Пазар, нарочито не бих о приватним.
Коме је само до дипломе може и то, коме је до знања хтео, не хтео мора у Београд, евентуално Нови Сад и Ниш.
Здравство? Шта је то? Врање нема гинекологе, остао само један који је на боловању, нема урологе, остала двојица од којих је један хронични алкохоличар, не могу више да набрајам, фале хирурзи, радиолози...
У Врању не ради више ниједна фабрика, сем ако не рачунате гигантске презадужене Симпо и Јумко.
Где долазе инвеститори?
У централу. У Београд.
А онда Београд одлучује где ће се нека фабрика отворити.
У последњих 15 година у Врање је дошао један једини Геокс, који се презадужио и побегао.
Сад ви мени реците, ако нема фабрика, од чега град да дели ваучере, бесплатне уџбенике и вртиће?
Притом, сврстани смо у категорију средње развијених градова, трансфер је драстично умањен јер нисмо девастирано подручје. А од нас сиромашније само Трговиште и Црна Трава. И не, категоризација није рађена у златно време, рађена је када је наша привреда пала на колена, а 30.000 људи у пар година остало без посла.
Зато погните главе кад причате о унутрашњости, застидите се барем мало речи као што су "џибери", "сељана" и сличних којима сте нас овде почастили.
Ако негде постоји џиберана то је Београд.
Јер, Београд није само Врачар и Кнез Михајлова, већ и разна брда, Железници, баре...
 
Не видим ни ја проблем, ако Београд даје из свог буџета. У Београду су порези и таксе скупљи него у другим градовима. Трошкови су виши, услуге коштају више. Све је скупље, осим ствари чија је цена прописана на републичком нивоу, попут горива нпр.

Ако радите у државној управи или државној служби, ви примате исту плату без обзира да ли живите на Врачару или у Мерошини или Ћићевцу. Државни службеник са том истом платом у Београду може мање него у Косјерићу или Пријепољу. Исто то важи и за просветне раднике.
Evo baš gledam, proračun Zagreba za iduću godinu iznosi više od 2.5 milijarde eura. Od toga prihodi od poslovanja i prodaje imovine su 1.4 milijarde eura. Split, kao drugi najveći grad u državi ima proračun za iduću godinu od 335 milijuna eura.
Znači sve zavisi, prihoda i raspodjele sredstava.
 
Evo baš gledam, proračun Zagreba za iduću godinu iznosi više od 2.5 milijarde eura. Od toga prihodi od poslovanja i prodaje imovine su 1.4 milijarde eura. Split, kao drugi najveći grad u državi ima proračun za iduću godinu od 335 milijuna eura.
Znači sve zavisi, prihoda i raspodjele sredstava.
Код нас Београд, као престоница, има вишеструко већа захватања из буџета државе, радио, не радио, и то је посебним законом регулисано.
Е, мимо тога увек од државе добија посебна подстицајна средства, па ће тако Србија (читај ови сељаци из унутрашњости) уложити 2.000.000 еура у степениште код Вука.
Наравно да ће им онда остати и паре да се бахате.
 
Позоришта су постојала у осталим градовима. Биоскопи су постојали у осталим градовима. Постоје и разни фестивали (Нишвил, Арсенал фест, Егзит итд.). Е сад, то што се људи праве да су "културни", а заправо их не занима та иста култура, већ нешто друго, на то не могу да утичем, нити је захвално да претерано коментаришем. Да људи у Кикинди, Руми, Шапцу, Пожеги или Неготину стварно желе да гледају представе, тамо би било позоришта и опере, али је стварност мало другачија.

Школство је децентрализовано. Након Другог светског рата, држава је отворила универзитете у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Приштини, Новом Пазару. Сваки град има свој приватан факултет. О критеријумима који важе на овим установама нека прича члан форума @Lagerta јер се бави просветом. Сваки град има једну или више средњих школа или гимназија. Одржавају се школе са по једним учеником иако је то крајње финансијски и организационо несврсисходно. Дакле, свако ко жели да се школује ван Београда, може то да ради и у Сомбору и у Прокупљу и у Ужицу и у Краљеву. Да не заборавим и да поједини државни универзитети имају своја истурена одељења у мањим градовима, попут Чачка и Краљева. Србија образује далеко више људи са високом стручном спремом, него што јој то стварно треба. Свако ко не може да упише неки од факултета на Универзитету у Београду, то може да уради у свом месту и да брже и лакше заврши.

Здравство.. Колико ме сећање служи, постоји КЦ у Новом Саду, постоји КЦ у Нишу, постоји КЦ у Крагујевцу... То што лекар у Смедереву не жели да преузме одговорност и онда тражи санитет и шаље пацијента за Београд, није проблем централизације, већ нечег другог.

Ја не знам одакле сада вишкови, када је Србија редовно у дефициту.
Nisam pomenuo skolstvo( mada evo tema o razlikama) jer je uglavnom isto.
Pozorista ok , po Srbiji su ljudi na nizem kulturnom nivou, nije sporno, pozoriste na 50 hilj ljudi je u skladu sa potrebama.
Mada Nis ima samo 3 pozorista sa 200 hilj dok Novi Sad ima 6 sa 300 hilj.
Takodje je kvalitet pozorista u manjim mestima upitan.

Ali zdravstvo nije , ne samo zbog aparata nego i zbog strucnjaka.
 
Код нас Београд, као престоница, има вишеструко већа захватања из буџета државе, радио, не радио, и то је посебним законом регулисано.
Е, мимо тога увек од државе добија посебна подстицајна средства, па ће тако Србија (читај ови сељаци из унутрашњости) уложити 2.000.000 еура у степениште код Вука.
Наравно да ће им онда остати и паре да се бахате.
Kod nas je teritorijalni ustroj drukčiji. Mi imamo županije i gradove. Država daje novce županijama, županije daju novce gradovima, osim Zagreba koji je grad i županija u jednom.
A evo ovdje nešto prigodno na temu o potporama gradova školarcima.
https://gradonacelnik.hr/10-najbolj...ima-skolaraca-na-pocetku-nove-skolske-godine/
 
Nisam pomenuo skolstvo( mada evo tema o razlikama) jer je uglavnom isto.
Pozorista ok , po Srbiji su ljudi na nizem kulturnom nivou, nije sporno, pozoriste na 50 hilj ljudi je u skladu sa potrebama.
Mada Nis ima samo 3 pozorista sa 200 hilj dok Novi Sad ima 6 sa 300 hilj.
Takodje je kvalitet pozorista u manjim mestima upitan.

Ali zdravstvo nije , ne samo zbog aparata nego i zbog strucnjaka.
Наши стручњаци су у Београду. Отишли јер овде немају са чиме ни у чему да раде. Оставили родитеље, пријатеље, куће и отишли да крену испочетка.
И сада, од свих стручњака којима се Београђани толико поносе, навешћу само неколико сељака из унутрашњости који им држе читава одељења и клинике, а које лично знам.
Начелник нефрологије на ВМА, начелник максилофацијалне хирургије исто на ВМА, начелник Урологије у Клиничком, начелница једног од одељења у Институту за мајку и дете, не могу тренутно свих да се сетим. Можда је неко од њих већ отишао у пензију, неко више није начелник или директор, али доћи ће нови сељаци, јер у свом селу немају услове за рад, а Београд нема стручњаке.
 
Kod nas je teritorijalni ustroj drukčiji. Mi imamo županije i gradove. Država daje novce županijama, županije daju novce gradovima, osim Zagreba koji je grad i županija u jednom.
A evo ovdje nešto prigodno na temu o potporama gradova školarcima.
https://gradonacelnik.hr/10-najbolj...ima-skolaraca-na-pocetku-nove-skolske-godine/
Уместо жупанија ми имамо округе, али они су само икебане. Све иде из државе, коме и колико хоће.
 
Уместо жупанија ми имамо округе, али они су само икебане. Све иде из државе, коме и колико хоће.
Pa sad baš, kome i koliko hoće, nadam se da to ne misliš baš doslovno. Ne znam, kod nas imaju nekakvi kriteriji poput veličine, broja stanovnika, stupnja razvijenosti, i tak neke stvari.
Ali nije ni tu baš sve kak treba
https://www.telegram.hr/politika-kr...kalni-celnici-uzalud-preklinju-da-se-urazume/
 
Nisam pomenuo skolstvo( mada evo tema o razlikama) jer je uglavnom isto.
Pozorista ok , po Srbiji su ljudi na nizem kulturnom nivou, nije sporno, pozoriste na 50 hilj ljudi je u skladu sa potrebama.
Mada Nis ima samo 3 pozorista sa 200 hilj dok Novi Sad ima 6 sa 300 hilj.
Takodje je kvalitet pozorista u manjim mestima upitan.

Ali zdravstvo nije , ne samo zbog aparata nego i zbog strucnjaka.
Поменули сте образовање. Ја сам навео све везано за образовање, што мислим да је на месту.

Култура је широк појам, а ја сам наводио неке установе, које представљају високу културу. Постоје и друге појаве, попут КУД-ова, разних фестивала грожђа, сланине, купуса и др. јела.

Ако питате људе шта име недостаје, већина неће причати да им треба позориште или да су жељни опере. Сви желе нешто друго. Млађи људи иду за Београд, али тамо не иду због позоришта, биоскопа, опере или балета. Немате особе млађе од 60 година која чекају у реду на представу. Могу да се школују и у свом месту, односно да заврше факултет, без икаквог проблема, а све је им јефтиније и лакше, него да похађају Универзитет у Београду.

Нема стручњака... Има установа које их производе, али нема људи који желе да остану у мањем граду. Ни људи рођени у Београду не желе да остану у њему, него иду на запад. На њихова места, долазе особе из мањих места или из Азије и Африке.

Чак ни паре код људи не би биле толики разлог за селидбу, јер сам већ истакао да професор у селу или у мањем граду, може више да уради са својом платом, него професор и Београду. Поред тога, свако има неку њиву или воћњак или му рођак даје нешто, што овај у Београду мора да купи. На крају и тај поклон од 50 евра, лако може да се надомести ако су вам трошкови нижи.
 

Back
Top