Слобода изнад свега, а не роб посла.
Имао сам свој посао и прве године јурио да што више послова узмем, секирао се да ми неки не промакне и много сличних секирација. А онда у разговору са партнером у послу закључимо да се и не морамо обогатити, већ да имамо довољно за пристојан живот. Мало радимо, мало стони тенис, па увек неко наврати. И гле чуда, омилио ми се радни простор, у њему пијем прву кафу, па чак и викендом, исто тако и мој ортак, а посао је одједном почео сам да долази.
Сада пензионишем и радуцкам понешто из навике.