Radi se o fotonu kao kvantu elektro-magnetne energije. Foton se ponaša kao čestica i kao talas. Pomešao si svojstva Fotona sa Energijom kao generalnim pojmom. To bi isto bilo da kazeš : žabe su slične ljudima zato što mogu skočiti a da i ne kažu HOP
Ja nisam fizičar i za mene nije bitno kaojim imenom - žaba ili čovek - će fizičari da nazovu to što je nastalo iz nematerijalnog kvantnog vakuuma. Ovde je za filozofiju bitno dati odgovor na pitanje, kako je moguće da iz nematerijalnog Kvantnog vakuuma, koji izgleda kao da je
ništa, mogu da nastane čovek ili žaba, kao
nešto. Dakle, za filouofiju je bitno dati odgovor na pitanje šta je nematerijalni Kvantni vakuum i kako je moguće da iz
ništa nastane
nešto. Fizika ne može dati odgoor na ovo pitanje, jer nematerijalni Kvantni vakuum nije u domeni fizičkih, tj. empirijskih i eksperimentalnih metoda istraživanja.
A filozofija može dati odgovor na to pitanje. Ona kaže, kad odgovorimo na pitanje šat je nastalo iz Kvantnog vakuuma, odgovorićemo i na pitanje šta je Kvantni vakuum, jer logično je da su to dvoje jedno i isto. To što je nastalo iz Kvantnog vakuuma, je i dalje taj isti Kvantni vakuum, samo što on sada ne miruje, već se napreže, kreće i radi.
I ako fizičari kažu da je energija to što je nastalo iz kKvantnog vakuuma, onda je i Kvantni vakuum energija, ali mirukuća i neopažljiva. To i fizičari zajključuju, pa danas uveliko vrše eksperimente kako da pokrenu Kvantni vakuum i iz njeega dobiju neograničine količine besplatne energije.
Ali odgovor da je Kvantni vakuum polje mirijuće energije nije i konačan odgovor na pitanje Šta je Kvantnivakuum, jer ostaje dase odgovori i na pitanje one duhovne komponente, zvane Svest? Oddakle se ona pojavila? Na ovo pitanje nauka još uvek nije dala odgovor i ne može ga dati bez pomoći filozofije, tj. logike.
Naravno, u okviru prirodnih i drugih nauka se odavno zna da se Svest uvek manifestuje kao prihička radnja i proces
opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Ali naučnici još uvek ne umeju da odgovore na pitanje šta je Svest, odnosno, šta je to koje postoji i raspolaže sposobnošću da te psihičke procese vrši. Svi su još uvek ubeđeni da to nema nikakve veze ni sa Kvantnim vakuumom, ni energijom koja nasteje samopokretanjem Kvantnog vakuuma. Svi su ubeđeni da su duh i materija dve posebne i odvojene prirodne pojave. Pa se filozofi idealizma i materijalizma još uvek nisu složoli oko toga, šta je starije, duh ili materija?
Mada i na ovo pitanje u nauci već postoje argumenti pomoću kojih može da se dobije valjan odgovor, koji je čista logika, tj. filozofija. Ali naučnici, fizičari, biolozi, hemičari, psiholozi i neurolozi, još uvek ne mogu da se sete o čemu se tu radi, prosto iz razloga jer nisu dobri logičari, tj. filozofi. Šta je odgovor?
Odgovor je to da taj isti nematerijalni Kvantni vakuum, koji raspolaže fizičkim sposobnostima
naprezanja i kretanja i pomoću njih počinje fizički da se manifestuje kao energija, istovremeno raspolaže i psihičkim sposobnostima
opažanja, tog svog naprezanja i kretanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Bez kojih ne bi mogao da evoluira, tj, od samoga sebe, putem samoorganizovanja svojih delova i čestica, sagradi i čoveka i žabu.
Da energija nije samo fizička radnja naprezanja i kretanja, već istovremeno i psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, u nauci već postoje nebrojeni dokazi. Iz čega sledi zaključak da je Kvantni vakuum polje mirujuće Svesti i da je istovremeno i ceo Svemir i sve ono iz čega se Svemir sastoji, takođe Svest. Zato jer su upravo tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti kojima Kvantni vakuum raspolaže, faktori Svesti. Šta je Svest?
Ispravna definicija Svesti glasi da je Svest ono koje je sposobno da dovede sebe u stanje svesnosti. Da bi u tome uspela, Svest mora da raspolaže psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, pomoću kojih stvara informacije, ideje, tj. znanje o sebi i pomoću tog znanja dovodi sebe u stanje svesnosti. Ali pošto Svest nije materijalna, da bi mogla sebe da dovede u stanje svesnosti, ona mora da raspolaže i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih poproma fizička, materijalna svojstva, jer jedino tako može da postane predmetom svoje svesnosti, tj, predmetom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.
I to je konačan odgovor na sva ona pitanja koja do danas nauka nije dala. Jer činjenica je da fizičari još uvek ne znaju šta je materija. Niti biolozi znaju šta je život. Niti psiholozi i neurolozi znaju šta je Svest. Niti vernici širom sveta znaju šta je Bog. I eto, filozofija je sada dala odgovor na sva ova pitanja. Naravno, ne samostalno, već uz pomoć nauke. Jer niti nauka može bez logike, tj. filčozofije, niti filozoffija bez nauke.
Pa sada onaj konačni odgovor na pitanje šta je materija, odnosno, ebergija, glasi da je energija Svest koja se napreže i kreće.
Život, to su materijalne forme, atomi, nebeska tela, galaksije i tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi, koje su nastele evolucijom Svesti, uz pomoć njenih sedam napred navedenih fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Koje danas postoje kao visoko razvijene i harmonične organizacije kretanja i rada delova i čestica Svesti.
A tu je odgovor i na pitanje šta je Bog. Bog je nematerijalni Kvantni vakuum, kao polje Svesti, za kojeg vernici šitom sveta verujeu da je stvorio svet iz Ništa.
A šta je Svemir? Svemir je takođe taj isti Bog, tj. Svest koja se materijalizovala. Već odavno postoji filozofdki pravac, panteizam, koji stoji na stanovištu da su Bog i Svemir isto. Dakle, sve što postoji je Bog, odnosno, Svest. Čak i čovek i žaba.