Ono što nauka ne može, a filozofija može

Ljubo2

Domaćin
Poruka
4.892
https://drive.google.com/file/d/1ZjD0v2SyQk23y1Lv1USh5QPmPJY-pJwo/view

Pogledajte pažljivo ovaj skraćeni sanimak predvanja Mladena Martinisaa, fizicara sa instituta za fiziku "Ruđer Bošković" iz Zagreba, na temu "Energija nulte tačke". U kojem je Martinis jasno opisao i objasnio područje stvarnosti, zvano "kvantni vakuum", iz kojeg nastajeu materija, život i Svemir, o kojem fizičari ne znaju ništa, jer ono nije u domeni empitijskih, tj. čulnih i eksperimentalnih metoda istraživanja. Izrazivši svoje mišljenje da to podrućje stvarnosti može da bude samo u domeni filozofije i religije, sa njegovom ličnom pretpostavkom da je reč o području duha, odnosno, Svesti.

Pitanje je šta podetioci ovog foruma filozofije misle o tome i da li neko od njih uma neko filozoffsko, odnosno, logičko rešenje u vezi tog do danas nerešenog problema u vezi postojanja duha, odnos, Svesti?
 
Ljubo i filozofija je nauka. Ovde misliš na prirodne nauke..
Tamo gde je moguće nauke trebaju da saradjuju medjusobno.
Osnovna filozofska disciplin, tj. metosa, je logika. Dakle, filozofija nije nauka, koja je ograničena samo na empirijsko, tj. čulno istraživanje i dokazivanje. Međutim, filozofija je tesno povezana sa naukom, jer ona je sa svojom logičkom metodom dodatn, pomoćno sredstvo nauke, jer ono što nauka ne može da da reši metodom merenja i eksperomentisanja, folozofija može izvođenjem logičkih zaključaka iz činjenica u veti postojanja stvarnosti koje se utvrđuju putem nauke.

Posebno u ovom slučaju kada nauka utvrđuje da materija, život i Svemir nastaju iz nematerijalnog kvantnog vakuuma, koji je sa stanovišta fizike isto što i ništa, i o kojem nauka ne može reći ništa, a filozofija, tj. logika, itekako, može reči sve što je potrebno da se sazna Istina o postojanju i nematerijalnog kvantnog vakuuma i materije, života i Svemira koji nastaju samopokretanjem kvantnog vakuuma. A da to ipak bude i iskustveno proverljivo, objašnjivo i razumljivo do kraja i da nema značenje nrkakve nove nedokazane naučne teorije, dogme ili vere.
 
Zanimlmljivo iako vrlo netačno. Filozofija i nauka se dopunjavaju jer premise su u domenu filozofije a realnost u domenu nauke i obrnuto iz nauke se nastavljaju filozofske istine a sve je u domenu praktične filozofije i nastavlja kao fenomenološka i još dalje metafizička. Dok nauka nije ograničena empirijskim već se prostire i kroz matematičko dokazivanje stvarnosti. Stvarne filozofske istine su nabildovane kao što su i naučne istine nabildovane pogrešnim zaključcima iz pogrešnih pretpostavki do pogrešnjih merenja i navučenih matematičkih rezultata....
 
Наука не може ништа пред питањима суштине света и живота. Научни метод има посла једино са индукцијом и самим тим са проблематичним судовима. Ево један пример закључивања на темељу индукције при чему је донесени суд проблематичан:

Ако видимо да јабука пада са гране данас а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али, само претпостављамо, не можемо бити сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.

Наравно, то нас не спречава да градимо машине, да предвиђамо догађаје, то је посао науке и технолошко доба потврђује да је она добра у томе.
Али посао науке никако није да се бави суштинским питањима, да одређује да ли је рецимо свет идеалан или реалан, шта је ствар по себи и слично. То су питања којима се бави филозофија.
И то је заправо и званичан став науке. Питајте рецимо неки научни институт да ли је свет реалан или не и видећете шта ће вам рећи, да одговарати на таква питања није њихов посао.
Друга је ствар што гомила то не схвата па мисле да ће им научници дати одговоре на суштинска питања.
 
Друга је ствар што гомила то не схвата па мисле да ће им научници дати одговоре на суштинска питања.
Reče čovek i ostade živ...

Наука не може ништа пред питањима суштине света и живота. Научни метод има посла једино са индукцијом
Ozimane ne petljaj se u ono što nemaš pojma....

Zdravim razumom bi shvatio da nauka ima stabilnije metode dokazivanja nego filozofija da podjemo od indukcije koja traži eksperimentalno fizičko dokazivanje da neka istina važi za sve, znači neupitno dokazivanje gde je druga stvar što kao i u filozofiji neki autoriteti natežu dokaze do potrebnih, što nije nauka nego sociopatija..opet nauka:) kao
Problem je što kod filozofije lakše prolazi natezanje i zatezanje, jer se dokazuje kroz smisao rečenica, što je individualno..čovek dokazao...pa nije postao filozof...:)
 
Zdravim razumom bi shvatio da nauka ima stabilnije metode dokazivanja nego filozofija da podjemo od indukcije koja traži eksperimentalno fizičko dokazivanje da neka istina važi za sve, znači neupitno dokazivanje

Јеси ли прочитао пост на који одговараш, или ти он очито руши илузије па и не видиш шта сам тамо написао.

aW3g7Q22_700w_0.jpg
 
Postavljajući ovu temu, nije mi bila namera da uporeeđujemo i vrednujemo nauku i filozofiju kakve one danas jesu u pogledu istina do kojih su došle u vezi postojanju stvarnosti. Več da razmotrimo mogućnost da li filozofija može da ode dalje od tačke do koje je nauka stigla. Onako kako je to sugerisao Mladen Martinis u asvom predavanju na temu "Enrgija nulte tačke", kada je rekao da je fizika otkrla da energija nastaje iz nematerijalnog Kvantnog vakuuma, o kojem fizika ne zna ništa, jer tu fizičke metode merenja i eksperimentaisanja prestaju da važe. Posebno kada je postavio pitanje postojanja duha, čudeći se odakle se on pojavio? I kada je na kraju izveo zaključak - kada je u pitanju misterija nastajanja nečeg materijalnog, a to je energija, iz nečeg koje nije materijalno i koje izgleda kao ništa - da fizika taj problem ne može rešiti i da je dalje reševanje tog problema u nadkežnosti filozofije i religije.

Pa moje pitanje sada, vama filozofima, glasu, šta mislite moželi li filozofija i kako može, rešiti misteriju nematerijalnog Kvantnog vakuuma. Da li može da odgovori na pitanja šta je Kvantni vakuum i kako je bilo moguće da iz samoga sebe, koji nije materijalan, iznedri ceo materijalni Svemir i život u njem? Šta mislite da li postoji tu neka logika po kojoj to čudo može da se objasni i razume? Čak da se ta logika i iskustveno proveri i naučno dokaže kao ispravna?

Napomenuo bih samo da je filozofija več dala ključni odgovor na ključno pitanje šta je kvantni vakuum, ali je on do danas ostao neprimenjen i neprimenjen prilikom traženja odgovora na ovo ključno pitanje sveukupne egzistencije. I napomenuo buh da ebz tog odgovora nije moguće znati Istinu o postojanju bilo čega. Ja sam taj odgovor više puta ovde navodio, ali izgleda da toniko nije razumeo i nije obratio pažnju na to. I dalje svi miljaju po postojećom naučnim teorijama, filozofijama i religijama unutar kojih tog odgovora nema.
 
Ако видимо да јабука пада са гране данас а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али, само претпостављамо, не можемо бити сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо када падну са гране. Не можемо имати апсолутну сигурност да ако се нешто дешавало јуче, дешаваће се тако и сутра. Да ће бити тако, само претпостављамо, или боље рећи верујемо.
A vidim da vredno ispustas kamen svakog dana...... :per:
 
Metode su različite u oba pristupa, ali to ne znači da jedno treba isključiti drugo, filozofija i nauka imaju svoja aktivna polja gde je jedno superiornije u odnosu na drugo, ali opet kažem potrebna je saradnja, npr. nauka se oslanja na filozofiju u smislu logike, filozofija treba da se oslanja na nauku u smislu naučnih otkrića.
 
A vidim prihvatio si sugestiju. Nema vise "nematerijalni.....".
Nisi me dobro razumeo. Naravno da knamtni vakuum nije ni materija, n energija. Kvantni vakuum, dakle, nije materijalan. Niti je materijalno ono što iz kvantnog vakuuma nastaje, a to je ono što zovemo imenom "energija", "život" i "Svemir"... Fizičari su se već složoli da materija ne postoji, a sada treba da se slože i sa logikom da ni energija ne postoji, kao ni bilo šta drugi što je od energije napravljeno. Sve to, sa stanovišta fizike, možemo da svrstimo pod pojam "ništa" A samo sa stanovišta logike, pod pojam "nešto". I to "nešto nematerijalno", a posle ćemo videti, šta je ono.

Logika pomoću koje se dolazi do ovakvog zaključka je prosta. Ona kaže. ako od nešto koje postoji kao Prvo, a to je nematerijalni kvantni vakuumn, nastaje nešto Drugo, a to su energija, život i Svemir, tada to Drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je prmenilo svoje stanje ili oblik, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo. To podrazumeva, ako kvantni vakuum nije materijalan, da tada ni Svemir i život, koji nastaju iz kvantnog vakuum, nisu materijalni.

Ovo je Hegelova lofika. Pre nego sam pročitao ovaj Hegelov stav, ja sam i sam već bio došao do istog logičkog zaključka i upitao se, zašto je Hegel morao toliko mnogo da filozofira i palamudi? Dovoljno mu je bilo da je samo publikovao taj svoj logički zaključak, pa da bude isto toliko slavan koliko i jeste. Prosto iz razloga što je taj njegov logički zaključak prva i najviša Istina, koja se podrazumeva sama p sebi, koja može da posluži kao premisa za nepogrešivo izvođenje svih drugih istina. Podrazumevajući i istine o kvantnom vakuum i Svemiru i životu u Svemirui. Za koje empirijska nauka, kako fizzičar Mladem Martinis u svom predavanju, reče, ne može naći odgovor. Prepuštajući filoziofiji i religiji da se tim pitanjima bave.

Po ovoj Hegelovoj logici, lako je odgovoriti na pitanje na koje empirijska kaže ne može, koje glasi: šta je kvantni vakuum? Naaravno, opet uz pomoć nauke, ali na taj način što se ona sada neće bavi istraživanjem nematerijalnog kvantnog bakuuma, već Svemira i života u Svemiru koji su nastali iz hvantnog vakuuma. Pa kad se do karja sazna istina o Svemiru i životu, istovremeno će se saznati i istina o kvantnom vakuumu, jer to dvoje, po Hegelovoj loguci, je jedno i isto. Kao što bi, na primer, mogli o vodi sve da saznammo izučavajući led, jer led i voda su jedno i isto. Drugi način da filozofija reši ono što nauka ne može, a to je problem postojanja kvantnog vakuuma, ne postoji, već da usmeri nauku da dalje istražuje Svemir i život u njemu.

Ja ću u narednim mojim postovima, držrći se strogo ove Hegelove logike, pokušati da izvedem zaključke koji će da imaju značenje Konačne Istine o postojanju sveukupne stvarnosti, a time ujedno i Konačne istine o kvantnom vakuumu. Ali pre toga voleo bih da čujem ako neko od vas ima nešto da kaže u vezi sa ovakvom Hegelovom logikom i ovakvim načinom rešavanja tajne u vezi postojanja sveukupne stvarnosti.?
 
Metode su različite u oba pristupa, ali to ne znači da jedno treba isključiti drugo, filozofija i nauka imaju svoja aktivna polja gde je jedno superiornije u odnosu na drugo, ali opet kažem potrebna je saradnja, npr. nauka se oslanja na filozofiju u smislu logike, filozofija treba da se oslanja na nauku u smislu naučnih otkrića.
Potpuno si u pravu. Filozofija koja izmišlja premise koje se ne temelje na nauci i iskustvu, nije filozofija, već vera. Kao što ni nauka nije nauka, ako pokušava da dokaže nešto što samo po sebi nema nikakve veze sa logikom. Jedina je razlika što su metode različite. Nauka hoće sve da vidi, premeri i dokaže, a filozofija to što nauka dokazuje, želi logički da poveže, objasni i razume. Ovo je razlog zbog kojeg nauka i filozofija ne mogu jedna bez druge. Odnosno, razlog što postoji dosta toga što nauka može, a filozofija ne može, kao i dosta toga što filozofija može, a nauka ne može.
 
Spominješ veru...ako izuzmemo religijski aspekt vera i filozofija
imaju dosta sličnosti.
Razlika je samo u tome što se vera izražava sa -I believe a filozofija sa -I think...
Da ostavimo sada veru po strani. Verske dogme o Bogu koji je stvorio svet iz ništa, zatim dogma o Božijoj trojednosti, kao i dogma o večnom životu, imaju svoj temelj u stvarnosti. Zato jer su ta verovanja preuzeta iz starih spisa ranijih naprednih civilizacija, koje su živele pre naše, koje su znale istinu o postojanju stvarnosti. Koju mi tek sada možemo da izvedemo u vidu logičkih zaključaka iz naučnog otkrića da je Svemir nastao iz nematerijalnog kvantnog vakuuma, koji izgleda kao ništa.

Naravno, uz pomoć Hegelove ligike da Svemir ne postoji, već da i dalje postoji nematerijalni Kvantni vakuum iz kojeg je svemir nastao. Jer Kvantni vakuum i Svemir su samo dva različuta stanja - mirujuće i pokretno -jedne i iste pojave. Uz napomenu da i filozofski pravac panteizam stoji na stanovištu da su Kvantni vakuum, tj. Bog i Svemir, jedno i isto. Pa će u tom slučaju religijsko i logičko, tj. filozofdko rešenje da budu podudarni. I tako će na neki način misao fizičara Mladena Martinisa, da nauka ne može rešiti problem Kvantnog vakuuma i da to eventualno treba prepustiti filozofiji i religiji, poprimiti šire značenja,

Naravno, mi još nismo došli do takvog logičkog rešenja, ali valjane premise za njegovo izvođenje su tu. Prva premisa je da i dalje postoji kvantni vakum i kad se on pokrene i svojim kretanje napravi Svemir, a da Svemir i nema značenje postojanja. A druga valjana premisa je upravo čonjenica da ono što fizičari zovu imenom "energija", od koje je sagrađen Svemir, nema značenje postojanja, s obzirom da se energija fizički manifestuje kao kretanje. I s obzirom da je logično da kretanje nije egzistencija, tj, ni postojanje. Postojanje je uvek Kretač koji se kreće, bez kojeg nikakvo kretanje nije moguće. A taj kretač je uvek nematerijalni Kvantni vakuum. Koji i dalje ostaje da postoji kao nešto nematerijalno i kad kretanje prestame. A koje ipak nije ništa, jer kad mu se, sem fizičkih sposobnosti naprezanja i kretabnja oda i duhovna dimenzija, tj. kad mu dodamo i psihičke sposobnosti opažanja, osećanja, pamćenja, miščkenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretnja, pomoću kojih dovodi sebe u stanje svesnosti i tako uzrokuje sebe kao Svest, tada sve postaje kristalno jasno.

Ja sam sada samo nabacao one glavne naučne i logičke, tj filozofske činjenice, pomoću kojih se mogu ivvesti valajni logički zaključci. O tome sam i do sada govorio, ali niko ništa nije razumeo. Sada sam to malo osvežio argumentima i mišljenjem fizičara Mladena Martinisaa, pa sada, ko želi, može da iznese svoje mišljenje. Da bi na kraju shvatili da konačma istina o postojanju stvarnosti ipak za čoveka nije nedostižna, več da se ona do kraja može i iskustveno i naučno spoznati i logički u potpunosti objasniti i razumeti.
 
Nisi me dobro razumeo. Naravno da knamtni vakuum nije ni materija, n energija. Kvantni vakuum, dakle, nije materijalan. Niti je materijalno ono što iz kvantnog vakuuma nastaje, a to je ono što zovemo imenom "energija", "život" i "Svemir"... Fizičari su se već složoli da materija ne postoji, a sada treba da se slože i sa logikom da ni energija ne postoji, kao ni bilo šta drugi što je od energije napravljeno
Sta je kvanti vakuum?
Koji fizicari su se slozili...........?
 
Sta je kvanti vakuum?
Sa staovišta fizike Kvantni vakuum je ništa. Zato jer u njemu nema ničega što bi moglo da postane predmetom naučnog istraživanja i eksperimentisanja.

Ioak, fizičari uzvode zaključak da Kvantni vakuum nije ništa, jer i za fizičare je logično da iz ništa ne može nastati nešto. Pa kao i Hegel, izvode logički zaključak i kažu - ako energija nastaje iz Kvantnog vakuuma, onda je i Kvantni vakuum energija, ali mnogo finija, čije su čestice tako male da ne mogu da budu registrovane mernim instrumentima kojima fizika raspolaže. I sa tim uverenjem da je i Kvantni vakuum energija, već uveliko vrše eksperimente sa namerom da veštački pokrenu Kvantni vakuum i iz njega dobiju neograničene količine besplatne energije.

Međutim, fizičari greše kada ono što nastaje samopokretanjem Kvantnog vakuuma zovu imenom energija. Zapravo, greše u tome što smatraju da je energija nešto što postoji. Energoja nije postojanje, prosto iz razloga što se ona manifestuje kao fizički proces kretanja i rada. Fizičari tako i definišu energiju, kao sposobnost kretanja i rada. Međutim, logočno je da kretanje kao fizička radnja ne može postojati samo po sebi bez kretača koji se kreće i samo taj kretač može da ima značenje postojanja, a ne njegovo kretanje. Uzmimo kao analogan primer čpveka koji se kreće. Ne možemo tvrditi da čovekovokretanje postoji. Mogli bi tvrditi kad bi mogli istovremeno posebno da opazimo čoveka da sedi na stolici, a posebno i odvojeno od njega njegovo kretanje koje se samo, bez ćoveka kreće. Što naravno, ni u snu nije moguće. Možemo opaziti samo ćoveka koji se kreće, a nikako njegovo kretanje. Isto je tako i sa energijom koja nastaje iz kvantnog vakuuma, koju fizičari opažaju i definišu kao kretanje.

Međutim, kad je energija u pitanju, problem je što fizičari ne mogu da registruju nikakvog kretača koji se kreće, jer kad kretanje prestane, ne ostaje ništa što bi oni mogli da registruju i identifikuju kao kretača koji se kretao. Nije to kao čovek kad se kreće, pa on ostaje da postoji i kad prestane da se kreće. Kad kretanje energije u Svemiru prestane, tada ne ostaje ništa. Ostaje i dalje samo nematerijalni kvantni vakuum, kao kretač koji se kretao, o kojem fizičari i dalje ne znaju ništa. To i jeste razlog što fizičari ni o o energiji celog Svemira ne znanju ništa, kao ni o celom Svemiru koji je sačinjen od energije, tj. od nečega što je opažljivo samo dok se kreće, a pretvara se u ništa i postaje neopažljivo kad prestane da se kreće.

Sve ovo napred što sam rekao su problemi sa kojima se samo fizika suočava, čije metode istraživanja su ograničene samo na ono što može čulno da se opazi i izmeri. Ali i to od fizike je dovoljno, jer jedno od vrlo važnih njenih otkrića, kada je u pitanju fenomen postojanja nematerijalnog Kvantnog vakuuma, jeste da je Kvantni vakuum nešto koje rasplaže fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja. Pomoću kojih taj isti Kvantni vakuum dobija fizička svojstva sile i mase i tako može fizički da se manifestuje kao energija, tj. kao nešto što je opažljivo, merljivo i eksperimentom dokažljivo.

Ali to ipak nije sve što treba znati o Kvantnom vakuumu, da bi saznali celu istinu o njemu. Postoji tu još i ona "duhovna" njegova komponenta, koju je fizičar Mladen Martinis pomenuo na svom predavanju, o kojoj fizika ne može reći ništa. Ali jedna druga nauka, psihologija, može, kao i logika, tj. filozofija. O tome možemo da diskutujemo u nastavku razgovora u ovoj temi.
Koji fizicari su se slozili...........?
Svi fizičari se slažu u tome da materija ne postoji, već samo energija, koja fizički može da se manifestuje dvojako - kao čestica i kao talas. I da je talas primarno stanje energije, jer i čestica može da se raširi u prostoru i fizički se manifestuje kao talas.

Ja sam za primer šta fizičari znaju o energiji i kvantnom vakuumu, gore naveo predavanje fizičara Mladena Martinisa sa instituta za fizilu "Ruđer Bošković" iz Zagreba. Mislim da je on dovoljan poznavačac i autoritet iz oblasti fizike i da njegove stavove iz te oblasti nauke možemo smatrati vrhunskim znanjem. Ovo dole je link u kojem stoje informacije o delatnostima Mladena Martinisa, ne samo u institutu fizike u Zagrebu, već i šire u svetu.

https://www.enciklopedija.hr/clanak/martinis-mladen
 
Interesantno, niko nije komentarisao moj gornji post, a koliko vidim, pregleda posta je bilo.A bolje bi bilo da je neko nešto kmentarisao, jer bih sada znao ako nešto nije bilo jasno, pa sada da objasnim. Ali i bez toga, idem dalje, jer još uvek nisam dao kompletan odgovor na pitanje šta je kvantni vakuum, s obzirom da on ne raspolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih se fizički manifestuje kao energoja, već je tu plus i njegova duhovna komponenta zvana "Svest", o kojoj naučnici takođe ne znaju ništa. Šta je Svest*?

Postojanje duhovne komponente zvane "Svest" je mnogo veći problem za naučnike, nego fizičke, tj. energetske komponente, zato jer su tu naučne, empirijske metode potpuno neupotrebljive, jer kad je o svesti reč, tu ne postoji ništa što bi čulno i eksperimentalno moglo da se registruje i istražuje. Tu, pod uticajem Svesti, čulno može da se registruje i istražuje samo neobično ponašanje energije, kao na primer, kada je u pitanju fenomen zvani "evolucija energije Svemira", tj. njen postepeni prelazak iz početnog, haotičnog kretanja i rada u organizovano, kojom prilikom se stvaraju materijalne forme - atomi, nebeska tela, galaksije i tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi - što bez duhovne komponente, tj. bez Svesti, ne bi bilo mguće.

Postojanje ove duhovne komponente ljudi su primetili mnogo kasnije nego energetske, i to ne čulno izvan sebe, već vančulno u sebi, zbog čega su i izveli pogrešan zaključak da se duh, tj. Svest, pojavljuje mnogo kasnije, na višem stupnju evolicije, kao rezultat visoke organizacije kretanja i rada energije, kao što je, na primer, ljudski organizam. Tako da i danas u nauci vlada ubeđenje da ljudski organizam i njegov mozak stvaraju Svest i još uvek ulažu velike napore da to i dokažu, ali uspeha još uvek nema.

Što je i razumljivo, zbog zablude naučnika da su psihički procesi opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, Svest. Koje ljudi mogu da opaze isključivo vančulno u sebi i nigde drugde. I mi danas imamo psihologiju i neurologiju koje se bave istraživanjem tih psihičkih radnji i procesa, sa ubeđenjem da su ti procesi Svest i.

Ali to je velika logička greška naučnika. Kao i to da psihički procesi imaju značenje postojanja. A nemaju, isto kao što ni fizičke, energetske radnje i procesi, nemaju značenje postojanja. Naime, logično je da sve što se manifestuje kao radnja, pa bila ona fizička ili psihička, ne može da ima značenje postojanja, već značenje postojanja ima uvek i samo ono koje raspolaže sposobnostima da vrši fizičke i psihičke radnje. A to su opet čestice i delovi nematerijalnog kvantnog vakuuma, jer sem njih ničeg drugog nema za šta bi se logički moglo smatrati da postoji, koje bi bilo sposobno da vrši bilo kakve fizičke ili psihičke rarnje. Čak i kada je u pitanju ljudski organizam i njegov mozak. Koji se fizički manifestuju kao visoka organizacija kretanja i rada one iste energije od koje je sagrađen i ceo Svemir. Odnosno, koji se fizički manifestuje kao visoka organizacija kretanja i rada čestica i delova Kvantnog vakuuma, koje fizičari zovu imenom "energija".

I naravno, kad krenemo od logičnosti da čovek i njegov mozak ne mogu da proizvode nikakve fizičke i psihičke radnje i procese, već samo napregnute i pokrenute čestice i delovi nematerijalnog kvantnog vakuma, od koji su sagrađeni ljudsko telo i mozak, tada iz toga sledi zaključak da su upravo te čestice i delovi Kvantnog vakuuma, Svest. Odnosno, da je ceo nematerijalni kvantni vakuum polje mirujuće nematerijalne svesti, koja raspolaže sa fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretanja. Pa zbpg toga, naučnici koji se bave problemom postojanja Svesti, da bi ga rešili, ne trebe da se trude i muće da dokažu da ljudski mozak proizvodi Svest, jer u tome neće nikad uspeti, vać da se potrude da dokažu da čestice i delovi Kvantnog vakuuma, koje od sebe samih grade ceo Svemir i, raspolažu, kako fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, tako i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog napretanja i kretanja. Bez kojih, ne samo da ne bi mogle od sebe, putem samoorganizovanja da sagrade Svemir, već ne bi mogle ni da postoje.

Uz napomenu, što se tiče mogućnosti da se to iskustveno i naučno dokaže, to je već gotova stvar. U prirodnim naukama, fizici, hemiji i biologiji, kao i psihologoji, već postoje nebrojeni dokazi da je tako. Odnosno postoje nebrojeni dokazi da ljudsko telo i mozak ne proitvode Svest, već da proizvode samo fizičke i psihičke radnje i procese i pomoću njih dovode sebe u stanje svesnosti. A da je Svest sve ono što ljudski organizam i njegov mozak gradi, a to su nematerijalne čestice i delovi Kvantnog vakuuma, koje od sebe samih, uz pomoć tih svojih sedam sposobnosti i radnji grade ne samo ljudski organiza i njegov mozak, već i ceo Svemir.

I ako neko od vas, koji ova moja predavanja o postojanju materije, života, Svesti, Boga i Svemira, čita i dolazi u kontakt sa onioma koji se istim ovim problemima bave - naučnicima, filozofima, teolozima i svim ostalim - neka im poruči da se ne muče dalje, jer je tajna o postojanju svega toga već rešena i da treba samo da pročitaju ovo što ja pišem i samo se potrude da to razmeju. Mogu da pokušaju to i da obore, ako im se ne dopada, ali to im nikad neće poći za rukom. Jer to je kraj onog dela nauke koja se tim problemima bavi, lao i kraj svetske filozofije i svih svetskih religija. Kao i svih svetskih politika, jer već je odavno poznat univerzalni prirodn izakon Svesti - to je Zakon dobra i zla - pomoću kojega se najlakše izbegava haos i zlo, a ostvarije harmonija i dobrp. Pa političari treba da odu sa svetske scene i prestanu po svojim izmišljenim zakonima da i dalje prave haos i zlo u ljudskom društvu i tako ga vode svet u propast.

Uz napomenu da sve ovo o čemi ja pričam, je upravo sve ono što empirijska nauka do danas nije uspela i ne može da reši, a filozofija može. Zapravo, može i nauka, pod uslovom da je dobar naučnik istovremeno i dobar logičar. tj. filozof.
 
Poslednja izmena:
taj i ovaj tvoj komentar su samo tvoja propoved, tvoja vera.
Ni slučajno. Svaki moj stav je logičan. Upravo je ogika ono na šta najviše pazim, baš zbog toga što logika, tj. filozofija može, ono što nauka ne može, Pri tome uvek vodeći računa da premise za izvođenje zaključaka budu iskustvene ili naučne činjenice. Prema tome, ako tvrdiš da su moji logučki zaključci vera, moraš da me i to ubefiš konkretnim primerom i svojom logikom.
U principu besmisleno je komentarisati neciju veru.
Slobodno komentariši moju "veru", ja to i želim. Ali samo pazi da tvoji komentari ne budu tvoja vera.
Uglavnom sam ranije reagovao na grube netacnosti.
Ne sećam se. Potseti me, da ne pričamo uprazno.
Veruj u sta hoces i koliko hoces ali ako moze bez ociglednih netacnih stvari.
To je prazna tvrdnja. Molim da budeš konkretan. Izvoli! Moji postovi su opširni. Tu ima mnogo mojih stavova koje možeš da kritikuješ. Jedva čekam.
 
ako tvrdiš da su moji logučki zaključci vera, moraš da me i to ubefiš konkretnim primerom i svojom logikom.
Ono od cega kreces je tvoja vera. Zakljucci ne mogu biti vera.
Kao sto nema smisla vernika ubedjivati da bog (bogovi) ne postoje tako i tebe.

Slobodno komentariši moju "veru", ja to i želim. Ali samo pazi da tvoji komentari ne budu tvoja vera.
Nema smisla komentarisati niciju veru. Ti naprosto samo verujes da je to tako i sta tu ima da komentarisem.

Ne sećam se. Potseti me, da ne pričamo uprazno.
Gotovo sve sto pricas o savremenoj fizi je pogresno.

o je prazna tvrdnja. Molim da budeš konkretan. Izvoli! Moji postovi su opširni. Tu ima mnogo mojih stavova koje možeš da kritikuješ. Jedva čekam.
Ne mogu da kritikujem neciju veru. Ne zasniva se ni na cemu osim sto ti verujes da je tako, a svako je slobodan da veruje u sta god hoce.
 
Ono od cega kreces je tvoja vera.
Ja krećem od nematerijalnog Kvantnog vakuuma. Kvantni vakuum nije moja vera, već naučni argument. Fizičari su dokazali da energija, od koje su sagrađeni Svemir i život, nastsaje samopokretanjam nematerijalnog Kvantnog vakuuma - teorija "Big-bang".

Dakle, neosnovano pokušavaš da jedan veoma važan naučni argument, koji ja koristim kao premisu za izviđenje logičkih zaključaka, proglasiš verom. Na taj način nisi dkazao da su moji logučki zaključci vera, već da ti nisi filozof, tj. da ne umeš logički da razmišljaš-
Zakljucci ne mogu biti vera.
Moji zaključci ne mogu da budu vera, jer premise koje koristim za izvođenje zaključaka su naučni argumenti.

Zaključci mogu da budu vera i uvek su vera, ako se izvode iz nedokazanih i neproverenih pretpostavki. Kao tvoji, zaključci, na primer.
Kao sto nema smisla vernika ubedjivati da bog (bogovi) ne postoje tako i tebe.
A gde i kad sam ja to tvrdio da bog ili bogovi postoje? Jedino što ja tvrdim, jeste da postoji samo nematerijalna Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih je od sebe same sagradila ceo Svemir i život u njemu. I da sem Svesti i tih njenih sedam sposobnosti nikakvog drugog Boga, stvoritelja Neba i Zemlje, nema.Ovaj zaključak sam izveo iz naučnog argumenta da je energija, zapravo, fizička radnja samopokrenutuh čestica i delova nematerijalnogKvantnog vakuuma, kojje, sem fizičkih sposobnosti naprezanja i kretanja, raspolažu i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja mišljenja i razumevanja, koje su osnovni faktori Svesti. Bez kojih njihova evolucija ne bi bila moguća. Da te energetske čestice Kvantnog vakuuma raspolažu i sa navedenim psihičkim sposobnostima, u nauci takođe postoje nebrojeni dokazi.

Dakle, ni govora nema da ja pokušavam da propagiram neku novu veru, već je stvar samo u tome da ti i svi oni koji ne razumeju šta pričam, Nemate razvijenu sposobnost logičkog mišljenja, tj da ste slabi filozofi.
Nema smisla komentarisati niciju veru. Ti naprosto samo verujes da je to tako i sta tu ima da komentarisem.
Ti ne komentarišeš moju veru, već svoju. Zbog svoje nerazvijene sposobnosti logičkog zaključivanja, ti samo veruješ da su moji logički zakljućci vera. I u tome ti niko ne može pomoći.
Gotovo sve sto pricas o savremenoj fizi je pogresno.
Sa ovom tvrdnjom dokazuješ da ni o fizici ništa ne znaš. Zar nisi primetio da sve argumente koje navodim iz oblasti fizike, nisam ja izmislio, već sam ih uzeo iz predavanja poznatog hrvatskog fizičara, Mladena Martinisa, koje sam priložio u uvodnom tekstu ove teme.
Ne mogu da kritikujem neciju veru.
Da bi mogao da kritikuješ nečiju veru, moraš raspolagati znanjem i razumevanjem u vezi postojanja stvarnosti, kojeg ti nema. Niti šta znaš, niti išta razumeš. Ne razumeš ćak ni to da je i tvoj ateizam, vera, kao i svaka druga vera. Svi koji ne znaju i ne razumeju istinu o postojanju stvarnosti, u koje spadaju i ateisti, vernici su.
Ne zasniva se ni na cemu osim sto ti verujes da je tako, a svako je slobodan da veruje u sta god hoce.
Nisam ja taj koji verujem u ono što pričam, jer svi moji zaključci su i argumentovani i logični. Ti su taj koji moje zaključke i logiku proglašavaš verom, jer nisi u stanju ni da proveriš to što pričam, ni razumeš.
 

Back
Top