Оnkologija 1

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Tek sam se uclanira i sa radoscu iscitavala vase postove, duhovite, optimisticne, hrabre...sve se nadajuci da cu i sama nesto tako uspeti da napisem. Ali... ne dade mi se.
Malopre se vratih sa najnovijim snimcima (rengen i CT pluca).
Inace, ne prestavih se na ovoj temi (kako nekulturno). Ime mi je Snezana, 56 godina.
U oktobru 2011.g. na slucajnom pregledu, dijagnostifikovan mi je adenokarcinom pluca, i da zlo bude vece – IV stadijum. O tome kako sam se osecala nema potrebe a pisem ( svi ste to iskusili). Ipak najgore od svega, bilo mi je kako to saopstiti deci, sinu od 27.g. i cerki od 26.g. Muza sam izgubila 2007.g. Umro je od raka pluca sa isto ovoliko godina kolika ja sada imam.
Prosla sam 4 ciklusa hemotrepije ( 2 po jednom i dva po drugom protokolu). Neuspesna.
Posle prva dva ciklusa rezultati su pokazivali da bolest nije u progresiji, da bi danas isti pokazali znacajnu progresiju, kako primarnog tumora, tako i metastaza (na jetri, oba plucna krila i limfnom cvoru na vratu)
I opet ne bih o svojim osecanjima,( samo malo: imam unucicu od cerke, preslatkog andjela od nepune dve godine koju obozavam i zelim da je gledam kako raste) ali ponovo isto pitanje – sta reci deci. Znam kako im je bilo kada su isti pakao prezivljavali zbog oca...
A osecala sam se sasvim OK, bez nekih nesnosnih bolova, vracala mi se kondicija posle Ht.
Veliki sam optimista i nadala sam se bar nekom poboljsanju, mada bih realno bila zadovoljna i stagnacijom bolest.
Sutra idem na Konzilijum, pa cemo videti sta dalje...
Eto, izjadah vam se, ne zamerite – cini mi se a mi je malcice lakse trenutno....
Svima svu srecu ovog sveta zelim.
 
snovak-zao mi je sto ti tako ide...Ja sam isto uvek imala brugu sta i koliko reci deci.Kazem im istinu i uvek je obojim u optimizam."Tako je,ali evo ima jos raznih terapija,ja cu se boriti kao i uvek..".valjda im smanjim sekiraciju.Dvoje starijih koji su u Bgd.zadrze tu sliku,kad se cujemo delujem vedro,malo muka pomenem,vise ne...najzalije mi je za ovu malu kod kuce-ona ipak snimi sve-kad me boli,kad crvenih ociju izadjem iz kupatila.prisustvovala je svemu..trudim se ja i zbog nje da sve bude blaze nego sto jeste..ipak vidi ona da to vise nije ona mama od pre,puna energije,koja za tili cas pristane da je vodi na bazen,u skitnju..Na zalost,i oni moraju osetiti svoj deo.
Ponovicu i zbog tebe-moj kolega je dobio dg.pre 3-4 meseca-rak pluca sa metastazama na prsljenovima.Dali su mu zracenje i neke tablete IRESA koje su skoro registrovane kod nas.On nema nikakave nezeljene reakcije od njih,a MR pokazuje da su promene na plucima mnogo manje,a na kostima za sada nista(pije 3 meseca)Pitaj na konzilijumu za njih!
 
snovak:
Tek sam se uclanira i sa radoscu iscitavala vase postove, duhovite, optimisticne, hrabre...sve se nadajuci da cu i sama nesto tako uspeti da napisem. Ali... ne dade mi se.
Malopre se vratih sa najnovijim snimcima (rengen i CT pluca).
Inace, ne prestavih se na ovoj temi (kako nekulturno). Ime mi je Snezana, 56 godina.
U oktobru 2011.g. na slucajnom pregledu, dijagnostifikovan mi je adenokarcinom pluca, i da zlo bude vece – IV stadijum. O tome kako sam se osecala nema potrebe a pisem ( svi ste to iskusili). Ipak najgore od svega, bilo mi je kako to saopstiti deci, sinu od 27.g. i cerki od 26.g. Muza sam izgubila 2007.g. Umro je od raka pluca sa isto ovoliko godina kolika ja sada imam.
Prosla sam 4 ciklusa hemotrepije ( 2 po jednom i dva po drugom protokolu). Neuspesna.
Posle prva dva ciklusa rezultati su pokazivali da bolest nije u progresiji, da bi danas isti pokazali znacajnu progresiju, kako primarnog tumora, tako i metastaza (na jetri, oba plucna krila i limfnom cvoru na vratu)
I opet ne bih o svojim osecanjima,( samo malo: imam unucicu od cerke, preslatkog andjela od nepune dve godine koju obozavam i zelim da je gledam kako raste) ali ponovo isto pitanje – sta reci deci. Znam kako im je bilo kada su isti pakao prezivljavali zbog oca...
A osecala sam se sasvim OK, bez nekih nesnosnih bolova, vracala mi se kondicija posle Ht.
Veliki sam optimista i nadala sam se bar nekom poboljsanju, mada bih realno bila zadovoljna i stagnacijom bolest.
Sutra idem na Konzilijum, pa cemo videti sta dalje...
Eto, izjadah vam se, ne zamerite – cini mi se a mi je malcice lakse trenutno....
Svima svu srecu ovog sveta zelim.
Kliknite za proširenje...
Neka si se izjadala,tome ova tema izmedju ostalog i sluzi:)
Samo hrabro i nikako se ne predaj,naci ce se neko resenje i za tebe,verujem da ce se
potruditi oko tebe,mlada si zena i optimista pre svega,pitaj sutra i za tu vakcinu kako,sta...
ako se budes setila svega jer ja obicno tada kad treba svasta nesto da pitam,sve pozaboravljam....
Pozdravljam te i javi sutra kako si prosla na konzilijumu,a kako sutra kad je sutra subota?
 
Gde ste ljudi ?
Da nisu opet oni...
ufo112.gif
 
snovak:
Tek sam se uclanira i sa radoscu iscitavala vase postove, duhovite, optimisticne, hrabre...sve se nadajuci da cu i sama nesto tako uspeti da napisem. Ali... ne dade mi se.
Malopre se vratih sa najnovijim snimcima (rengen i CT pluca).
Inace, ne prestavih se na ovoj temi (kako nekulturno). Ime mi je Snezana, 56 godina.
U oktobru 2011.g. na slucajnom pregledu, dijagnostifikovan mi je adenokarcinom pluca, i da zlo bude vece – IV stadijum. O tome kako sam se osecala nema potrebe a pisem ( svi ste to iskusili). Ipak najgore od svega, bilo mi je kako to saopstiti deci, sinu od 27.g. i cerki od 26.g. Muza sam izgubila 2007.g. Umro je od raka pluca sa isto ovoliko godina kolika ja sada imam.
Prosla sam 4 ciklusa hemotrepije ( 2 po jednom i dva po drugom protokolu). Neuspesna.
Posle prva dva ciklusa rezultati su pokazivali da bolest nije u progresiji, da bi danas isti pokazali znacajnu progresiju, kako primarnog tumora, tako i metastaza (na jetri, oba plucna krila i limfnom cvoru na vratu)
I opet ne bih o svojim osecanjima,( samo malo: imam unucicu od cerke, preslatkog andjela od nepune dve godine koju obozavam i zelim da je gledam kako raste) ali ponovo isto pitanje – sta reci deci. Znam kako im je bilo kada su isti pakao prezivljavali zbog oca...
A osecala sam se sasvim OK, bez nekih nesnosnih bolova, vracala mi se kondicija posle Ht.
Veliki sam optimista i nadala sam se bar nekom poboljsanju, mada bih realno bila zadovoljna i stagnacijom bolest.
Sutra idem na Konzilijum, pa cemo videti sta dalje...
Eto, izjadah vam se, ne zamerite – cini mi se a mi je malcice lakse trenutno....
Svima svu srecu ovog sveta zelim.
Kliknite za proširenje...
svaka bolest je teska , tesimo decu , prijatelje pa tako tesimo i sebe , ali dan za danom guramo , nekad uz sale nekad krisom suze , ali mora se verovati i boriti , a i ti si sama i tebi cemo neki turski pelcer pa da vidis kako turski lek leci , hehe , dobrodosla:)
 
To je bas bedak,kad nemas s kim a ide ti se.
Ja cu sutra uvece,opet sa skolskim drusvom iz osnovne,
kad god smo se tako sastajali i izlazili,mi skolski,najlepse sam se provela)))
Ove moje,sto ti kazes,kokoske ni za sta nisu....
Ili sa kolegama ili skolski,to je meni najjaci provod...
pozzic tebi )))
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Gost 431595
10.000 koraka istina ili mit
Odgovora
21
Pregleda
385
Gost 431595
Gost 431595
Neno
Životni vek od 150 godina će uskoro biti stvarnost
2
Odgovora
26
Pregleda
466
KraNp
KraNp
Gost 431595
Digestivni problemi i pomoć u 12 koraka
Odgovora
4
Pregleda
428
Radovan Četvrti
R

Back
Top