Они који су рушили социјализам су укапирали да смо ми колонија, па кукају

Комунисти су направили само две грешке:

1. Кад су 1941. почели преузимање власти и увођење социјализма
2. Кад су 1976. укинули социјализам

Грешке нису ништа, ако су добро анализиране и корисне у будућем одлучивању.
1976. ukinuli socijalizam?
 
Како знаш да није?

Дај нам БДП по глави становника Америке и Србије (СХС Југославије) из тридесетих година прошлога века,

уосталом, и Сингапур је пре 50 година био рупа, па је сада богатији од Америке.
У Београду је 30-тих година 1/5 становника била оболела од туберколозе.Око 60% људи у Србији(без Војводине) је било неписмено, а велики проблем су били лоши хигијенски услови становања у Београду, који су погодовали ширењу туберколозе.
 
Да је Србији остала либерална капиталистичка привреда из доба Краљевине, да нисте дошли ви црвени (и црни),

данас би Србија била богата као Америка.

Уместо тога, сиромашна је као Русија.
домаћин (2) - Copy.jpg
 
Разлика између социјализма и капитализма у Србији је у томе што су Срби у социјализму били власници свих привредних ресурса, а у капитализму је власних привредних ресурса углавном страни капитал уз нешто домаћих буржуја.

Можда у социјализму нисмо најбоље управљали привредним ресурсима, али то не значи да треба трајно да се одрекнемо могућности да поново будемо власници привредних ресурса.

Дешава се да људи лоше управљају својим власништвом, али то не значи да они неће и даље тежити да стекну ново власништво и да и њим управљају.

Боље бити сам свој газда у својој колиби, него слуга у туђем дворцу.
 
Негде сам читао да се за просечну плату у Краљевини Југославији могло купити више кромпира, лука, меса него за просечну плату у СФРЈ средином 70-тих.То би значило да се боље живело у Краљевини Југославији него у СФРЈ, ако узмемо само овај параметар.

Међутим, око 80% људи у садашњој Србији су били сељаци и нису примали плату, и врло ретко су имали прилику да уопште и имају новац у својим рукама.Шећер, со и месо су били луксуз за сељаке, и они су углавном јели храну биљног порекла.Због поприлично ниских цена пољопривредних производа, сељаци су добијали врло мало новца за своје производе .

Да би неко био радник и примао плату у малобројним индустријским центрима 30-тих година, морао је плаћати стан а станарина и за једну неусловну собицу у Београду је била врло висока за раднике.Закупнина за једну собу у БГ-у је била отприлике једна половина просечне радничке плате.Због тога, део радника није ни изнајмљивао стан у Београду, већ су спавали по радионицама, фабрикама и дућанима.Није било општедоступне здравствене службе, већ се то плаћало.
 
Poslednja izmena:
Jos su nesto znali ti komunisti, a to je da su demokratija i demokratska skupstina sprdacina.
I jos mnoge druge stvari kao sto su vojska, industrija, novac, itd.

Mnogo su znali, ali ne i kako prebroditi mane američke demokratije. A sve je kao na tacni izloženo, samo treba umeti gledati ...
 
Да је Србији остала либерална капиталистичка привреда из доба Краљевине, да нисте дошли ви црвени (и црни),

данас би Србија била богата као Америка.

Уместо тога, сиромашна је као Русија.

To je, sto bi amerikanci rekli, bullshit
 
Zavisi koji period posmatrate.Najbolje je bilo izmedju 1970_1989. Poredjenje sa drugim drzavama .Bili smo najbolji od zemalja istocno od Beca. Privredno u rangu Portugalije ali i ostalih do stvaranja EU.kad se oni odvajaju. Hipoteticki da Tito danas vlada,nasao bi nacin da budemo uspesniji ,mozda model Kine? Svakako ne bi bilo divljeg kapitalizma.
Padom BERLINSKOG zida socijalizam je propao jer se raspao SSSR ,kao protivteza zapadu.
 
Trebalo je zadržati Slobu i sistem pa biti poput Kube. Naravno ne bi bilo moguće biti u stilu Belorusije i Severne Koreje zbog geografije.
Da, a ako nije bilo moguće zadržati Slobu, onda barem da smo mu sudili mi ovde u zemlji a ne da ga predamo strancima;)
 
Da, da, tačno, u pravu si.

Ali tu je gvint !
Kako Tito da se zaebe, i (kažu) posle 7 dana razmišljanja potpiše te amandmane ?
Evo kako:

Ako je država jaka, moderna, pravedna, radnik je potpuno zaštićen (pretpostavlja se da je emancipovan).
To nije eksploatacija shvaćena na stari paćenički način, kapitalizam je udruživanje rada i sredstava, gde gazda daje prostor za rad, mašine, brend, distribuciju i rizikuje. Za rizik dobija profit.

Radnik daje rad, i dobija ugovorenu platu bez rizika.

Pošteno, zar ne ?
E to je matori video i ponadao se da smo na nivou da to shvatimo i igramo po tim pravilima.
 
Pazi sad ovamo !
"Demokrate", u narodu poznatiji kao "Žuti" su kapitalizam pokušali da sruše tako što je sve bilo naopako, a pre svega su plate kasnile, i radnika niko nije štitio. Dobra podloga za vraćanje socijalizma, jel da ?
(Žuti su bolesni staljinisti koji bi da ceo istok vrate u zatvor).

Plate su postale redovne tek kad je Vučić došao na vlast i to tek 2018.

Od tad mi plata nije kasnila ni minut. Uvek je bila u okviru dogovorenog !

Za mene je to najvažnije, a Vučića smatram za istorijsku ličnost prvog reda.
 
Ali tu je gvint !
Kako Tito da se zaebe, i (kažu) posle 7 dana razmišljanja potpiše te amandmane ?
Evo kako:
Ako je država jaka, moderna, pravedna, radnik je potpuno zaštićen (pretpostavlja se da je emancipovan).
To nije eksploatacija shvaćena na stari paćenički način, kapitalizam je udruživanje rada i sredstava, gde gazda daje prostor za rad, mašine, brend, distribuciju i rizikuje. Za rizik dobija profit.
Radnik daje rad, i dobija ugovorenu platu bez rizika.
Pošteno, zar ne ?
E to je matori video i ponadao se da smo na nivou da to shvatimo i igramo po tim pravilima.
Isto što je i Deng uradio. Da je Tito poživio, ko što ni nije mogao, drukčije bi bilo.
 
А шта мислите како је нама који смо знали да ћемо то постати ако напустимо Титов пут
још док сте га рушили, осамдесетих ?

Трагедија је што так

Овде је опет све више неких ликова са срповима и чекићима и дедом из ОЗНЕ... детектујем партизанштину овди.

Партизани, Совјети, Скојевци, брдско-планински ослободиоци Врачара и Дедиња, курири и партизанке, митраљесци, бомбаши, илегалци, кривоноги сибирски хртови, појединци у цокулама цивилне заштите, децо палих бораца, пионири и пионирке, учесници прославе у Кумровцу 2007, полазници партијске школе, победници на републичком такмичењу "Титовим стазама револуције", пролетери, радници & сељаци & поштена интелигенцијо, и то особито поштена интелигенцијо, наставници одбране и заштите, војна и цивилна лица на раду у ЈНА, војни пензионери, корисници услуга "војно стамбеног" са козама у кади, народна милицијо, удбаши, дебелгузи официри, командири бригада и корпуса, безбедњаци, сарадници Службе, милицијске кураве, добитници седмојулске награде, чувари и жбири пред дверима цркви и америчке читаонице, поражене као и победничке снаге са 8. седнице, шездесетосмаши, антифашистичка омладино, уплакане бабе и деде под олињалим пионирским титовкама, становници војних насеља и официрских блокова на Новом Београду, посетиоци војних одмаралишта, ударници и бригадири, петоструки учесници омладинских радних акција, службеници конзулата СФРЈ, подрумаши, носиоци црнине од 4. маја 1980, учесници Ранковићеве пратње 1983, љубитељи лика и дела друга Крцуна, творци магистарских радова на тему мисли друга Кардеља, качкеташи, пуцачи на младост Београда, Голооточани и Пажани, црногорски генерали, Бољшевици, Мењшевици, "анархо-либерали" и "техно-менаџери" од 1971, пријатељи Јованке Будисављевић, омладинци и омладинке, авангардо радничке класе, теоретичари покрета, сви што су некад имали слику друга Тита или друга Слоба, сиви мантилаши и кожни капуташи, Машинке и Стаљинке, Иљичи-Карлоси и ини терористи, Троцкисти, Маоисти, самоуправљачи, учитељи који уче да се Тито воли више од тате и маме, председавајући збора радних људи, председници кућних савета, делегати у месној заједници, Кркоте и Чабаркапе на раду у структурама безбедности, аташеи за штампу у Џакарти и Пном Пену, СУБНОР-овци, радни људи и грађани, посетиоци Музеја Револуције, убице по пасјим гробљима, стрељачи српских учитеља и попова, штафеташи, личка и остала сиротињо, дебели другови из комитета, педесетогодишњи председници омладинских организација, виши секретари и млађи референти при ССРНЈ и СИВ-у, Ђиласи и Поздерци, шпански борци, седмојулци, станари у туђим кућама, Козоморе, Убипарипи, борци против великосрпске хегемоније, православни Хрвати, грађани свијета, сви који не знате да се прекрстите, дито они који једу по седам кашичица панаије и кажу "баш је фино", радници Сигуримија и КОС-а, преобучене усташе и домобрани, комесари, бркати ноћни чувари амбасада, оснивачи ЈУЛ-а у Шапцу и Руми, децо партијских секретара, народни хероји, активисти, прегаоци, тринаестојулци, радници савезног секретаријата за унутрашње послове, такође и за спољашње послове, чланови савета Федерације, шефови кабинета друга Шпиљка, другови и другарице, ослободиоци швапских кућа по Банату, ложачи паркета, децо председника синдиката, чланови радничке контроле, организатори кружока, фабричко обезбеђење, задругари, колхозници, совхозници, предратни комунисти, банијска колоно, 5. козарска најездо, дрнишки таљигаши, кордунашки ослободиоци Шумадије, децо кордунашких ослободиоца Шумадије, особље са Галеба, Добрице и Дедијери, борачке породице из 6 Каплара, ревидирци и рехабилитовани, социјалисти са људским ликом, строги бивши официри ЈНА који нису дали живот за Југославију, комунистички доушници и џелати претворени у борце за људска права, слушаоци Титиног говора у Сплиту '63, паприкари, интернационалисти, удбашки џелати, организатори првомајских уранака, Стевани Мирковићи, стипендисти ЈУЛ-а, чувари ватре и чувари револуције, ПРАКСИС-овци, Делте и Карићи, говорници од 24. децембра 1996, колонисти из Бачке Паланке, бркате Црногорке, махачи плавоме возу, комунистичке судије, истражне судије зване Рашо или Неђо, борци, пензионери који плачу кад се сете Тита, доскорашњи пријатељи а садашњи непријатељи Мирјане Марковић, хркљуши, потомство 6. личке пролетерске бригаде, војни аташеи, новобеоградски несрби, љубитељи институција система, пијанци око плота, бркати десетари, будни грађани, цокулаши, полазници школе РО у Билећи, резервни мајори, инспектори, повереници, доушници, тастери, позорници, ревносне комшије, носиоци споменице, питомци милицијске академије, дипломци шестомесечних курсева безбедности, дито тромесечних курсева одбране и заштите, професори марксизма, секретари партијских организација, ЗУР-овци, предлагачи амандмана, идејни радници, сви који једете туђим сребрним есцајгом и сви којима је у иностранству неко раздрагано рекао "Тито?"...

прошло је ваше.
 
Овде је опет све више неких ликова са срповима и чекићима и дедом из ОЗНЕ... детектујем партизанштину овди.

Партизани, Совјети, Скојевци, брдско-планински ослободиоци Врачара и Дедиња, курири и партизанке, митраљесци, бомбаши, илегалци, кривоноги сибирски хртови, појединци у цокулама цивилне заштите, децо палих бораца, пионири и пионирке, учесници прославе у Кумровцу 2007, полазници партијске школе, победници на републичком такмичењу "Титовим стазама револуције", пролетери, радници & сељаци & поштена интелигенцијо, и то особито поштена интелигенцијо, наставници одбране и заштите, војна и цивилна лица на раду у ЈНА, војни пензионери, корисници услуга "војно стамбеног" са козама у кади, народна милицијо, удбаши, дебелгузи официри, командири бригада и корпуса, безбедњаци, сарадници Службе, милицијске кураве, добитници седмојулске награде, чувари и жбири пред дверима цркви и америчке читаонице, поражене као и победничке снаге са 8. седнице, шездесетосмаши, антифашистичка омладино, уплакане бабе и деде под олињалим пионирским титовкама, становници војних насеља и официрских блокова на Новом Београду, посетиоци војних одмаралишта, ударници и бригадири, петоструки учесници омладинских радних акција, службеници конзулата СФРЈ, подрумаши, носиоци црнине од 4. маја 1980, учесници Ранковићеве пратње 1983, љубитељи лика и дела друга Крцуна, творци магистарских радова на тему мисли друга Кардеља, качкеташи, пуцачи на младост Београда, Голооточани и Пажани, црногорски генерали, Бољшевици, Мењшевици, "анархо-либерали" и "техно-менаџери" од 1971, пријатељи Јованке Будисављевић, омладинци и омладинке, авангардо радничке класе, теоретичари покрета, сви што су некад имали слику друга Тита или друга Слоба, сиви мантилаши и кожни капуташи, Машинке и Стаљинке, Иљичи-Карлоси и ини терористи, Троцкисти, Маоисти, самоуправљачи, учитељи који уче да се Тито воли више од тате и маме, председавајући збора радних људи, председници кућних савета, делегати у месној заједници, Кркоте и Чабаркапе на раду у структурама безбедности, аташеи за штампу у Џакарти и Пном Пену, СУБНОР-овци, радни људи и грађани, посетиоци Музеја Револуције, убице по пасјим гробљима, стрељачи српских учитеља и попова, штафеташи, личка и остала сиротињо, дебели другови из комитета, педесетогодишњи председници омладинских организација, виши секретари и млађи референти при ССРНЈ и СИВ-у, Ђиласи и Поздерци, шпански борци, седмојулци, станари у туђим кућама, Козоморе, Убипарипи, борци против великосрпске хегемоније, православни Хрвати, грађани свијета, сви који не знате да се прекрстите, дито они који једу по седам кашичица панаије и кажу "баш је фино", радници Сигуримија и КОС-а, преобучене усташе и домобрани, комесари, бркати ноћни чувари амбасада, оснивачи ЈУЛ-а у Шапцу и Руми, децо партијских секретара, народни хероји, активисти, прегаоци, тринаестојулци, радници савезног секретаријата за унутрашње послове, такође и за спољашње послове, чланови савета Федерације, шефови кабинета друга Шпиљка, другови и другарице, ослободиоци швапских кућа по Банату, ложачи паркета, децо председника синдиката, чланови радничке контроле, организатори кружока, фабричко обезбеђење, задругари, колхозници, совхозници, предратни комунисти, банијска колоно, 5. козарска најездо, дрнишки таљигаши, кордунашки ослободиоци Шумадије, децо кордунашких ослободиоца Шумадије, особље са Галеба, Добрице и Дедијери, борачке породице из 6 Каплара, ревидирци и рехабилитовани, социјалисти са људским ликом, строги бивши официри ЈНА који нису дали живот за Југославију, комунистички доушници и џелати претворени у борце за људска права, слушаоци Титиног говора у Сплиту '63, паприкари, интернационалисти, удбашки џелати, организатори првомајских уранака, Стевани Мирковићи, стипендисти ЈУЛ-а, чувари ватре и чувари револуције, ПРАКСИС-овци, Делте и Карићи, говорници од 24. децембра 1996, колонисти из Бачке Паланке, бркате Црногорке, махачи плавоме возу, комунистичке судије, истражне судије зване Рашо или Неђо, борци, пензионери који плачу кад се сете Тита, доскорашњи пријатељи а садашњи непријатељи Мирјане Марковић, хркљуши, потомство 6. личке пролетерске бригаде, војни аташеи, новобеоградски несрби, љубитељи институција система, пијанци око плота, бркати десетари, будни грађани, цокулаши, полазници школе РО у Билећи, резервни мајори, инспектори, повереници, доушници, тастери, позорници, ревносне комшије, носиоци споменице, питомци милицијске академије, дипломци шестомесечних курсева безбедности, дито тромесечних курсева одбране и заштите, професори марксизма, секретари партијских организација, ЗУР-овци, предлагачи амандмана, идејни радници, сви који једете туђим сребрним есцајгом и сви којима је у иностранству неко раздрагано рекао "Тито?"...

прошло је ваше.
A što ja kao potomak 6. Ličke neam neke nekretnine i to tako
 

Back
Top