ОНЕ су за (НЕ)узвраћену љубав добиле песму о себи

Зоран Дашић Даша из групе "Легенде",

Moja žena i ja smo išli u istu gimnaziju (ne i isti razred), ali se tada nismo poznavali. To što se ona ne seća mene, potpuno mi je jasno, jer sam bio totalno bezlična faca, ali me čudi što se ja ne sećam nje, kad ona kaže da je uvek bila dobra riba. A, možda sam je i automatski eliminisao, jer sam u to vreme mislio da je nedostižna. Sudbina nas je ipak spojila. Igrom slučaja, upoznali smo se kod zajedničkog školskog druga, našeg sadašnjeg kuma, koga sam sreo dva, tri dana pred Novu godinu. Pošto mi je propala neka svirka, pozvao me kod njega na žurku i tada sam sreo Nenu — priseća se Daša.

Njih dvoje su dugo u braku, dele dobro i zlo, a deo svojih emocija Zoran je preneo i u svoje pesme, među kojima je i ona "Strah me dok te gledam kako spavaš ". Imaju dva sina, Andreja i Marka. I oni se bave muzikom. Stariji je završio menadžment i svira bas gitaru. Mlađi na Muzičkoj akademiji studira klavir i ima svoj bend, a često i na velikim koncertima svira klavijature sa "Legendama".





Страх ме

Страх ме док те гледам
Како спаваш не дишеш
Страх ме по сто пута кажем себи проћи ће
Твоје бледо лице уснама додирујем
Слушам у даљини звона кажу свануће

Живот као лед на длану топи се
Као талас кад га стена разбије
Твој смех као лек
Као крила лептиру
Као задња нада вечито на дну

Страх ме док те гледам
Како спаваш не дишеш
Страх ме по сто пута
Кажем себи проћи ће
Срцем човек ствари
Често добро не види
Страх ме што ми ово
Јутро с тобом доноси

Живот као лед на длану топи се
Као талас кад га стена разбије
Твој смех као лек
Као крила лептиру
Као задња нада вечито на дну

Живот као лед на длану топи се
Као талас кад га стена разбије
Твој смех као лек као крила лептиру
Као задња нада вечито на дну


 
Poslednja izmena:
Biljana Nevajda - Sevic


Biljana-Nevajda-4.jpg

beogradska manekenka kojoj je Bora Corba posvetio pesmu "Ostani djubre do kraja", a pretpostavlja se i pesmu "Ovo je poslednja pesma o tebi".


Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo “Pod lipom” da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem da ga vidim, kad tamo… Baš kao u pesmi: “Dok stoji za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete” (smeh). Sednemo za sto i on mi onako u cugu, iz svoje čuvene sveščice, u koju je zapisivao stihove, pročita: “Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja!” U prvi mah mi je to “đubre” zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to “đubre” zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma! Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uošte me nije doticala.


Pesma sa tekstom...
 
Poslednja izmena:
...imao sam tu čast da upoznam gospodju Višnju, mada nije došlo do trenutka da stvarno postane gospodja. nismo bili ni prijatelji, ni drugovi ali smo, sticajem okolnosti, provodili mnogo vremena zajedno. zena veoma jakog duha i izuzetnim sposobnostima za sve vrste humora. čak i najtragičnije dogadjaje je umela da ispriča tako da su mi na kraju išle suze i od smejanja i od tuge. sećam se da sam se zagrcnuo kada mi se pri upoznavanju predstavila kao 'trula Višnja', potencirala je crni humor na sopstveni račun. tako su započeli sati i sati druženja (da to nazovem tako), slušao priče o ljubavi, sreći, nesreći, gladi, nemaštini, ratu. kao da sam čitao roman nekog od najboljih svetskih klasika.
a minon kao minon šta je mogao da ponudi u tom trenutku, forum. bila je fascinirana pričom o forumu, morao sam odgovarati na hiljadu nekih pitanja. na njen zahtev sam čak i otvorio temu, ali nažalost otišla je u pogrešnom smeru. nisam uspeo da prenesem bar delić priče o ljubavi koja nije imala šansu nikada da zaživi, jako mi je žao zbog toga.
...malo sam vas udavio ali gospodja Selma me je podsetila na gospodju Višnju.
nadam se da je, negde tamo, pronašla svoju ljubav.

bezuspesno pokusavam da shvatim o kojoj visnji se radi.. znam samo jednu pesmu o visnji, al ne verujem da je bas ta

 
Proslavi se tako neko ljubavnom poezijom, pa se novinarčići, njuškala i priučeni voditelji zdušno bacaju na prekopavanje tuđe intime - kome je pesma posvećena, kako izgleda opevano voljeno biće, šta se među pesnikom i bićem dešavalo, niz pikanterija se iznosi, pa to bude bitnije od same pesme.

Odličan poligon za rasplamsavanje malograđanštine.
A malograđanski poriv nalaže da se sve sazna i vidi. Zbog takvih sklonosti publike, režiraju emisije u kojima upoznajemo osobu u čiju je čast spevana pesma.

Zalud slika idealnog lika, zalud je i trud novinara.
Pred kamerama se pojavljuje, kao odraz u iskrivljenom ogledalu, ostereli mediokritet koji šmrca sećajući se pesnika i ljubavnih zgoda. Sušta negacija slike iz pesnički zamagljenih prostora. Razmišljam stideći se u tuđe ime : ćuti, bila si bitna za nečiju suptilnu dušu koja je od tebe stvorila božanstvo, bila si bitna kao jedan trenutak, kao nadahnuće.
Ne unižavaj svojim izjavama i pojavom sliku o sebi koja je stvorena kao najveštija i najlepša samoobmana nečije imaginacije i emocije.
 
Hvala ti za ovo :) Zaista sam uzivala citajuci :aha: ( a da je bila prezgodna, jeste :) )

Jeste. :) Ja sam slucajno i skoro, trazeci nesto drugo, naisla na ovaj tekst i zainteresovala se. U svakom slucaju je interesantan jer opisuje jedno vreme koje je proslo i "slatke sezdesete" a o tome uvek volim da cujem i procitam.

Proslavi se tako neko ljubavnom poezijom, pa se novinarčići, njuškala i priučeni voditelji zdušno bacaju na prekopavanje tuđe intime - kome je pesma posvećena, kako izgleda opevano voljeno biće, šta se među pesnikom i bićem dešavalo, niz pikanterija se iznosi, pa to bude bitnije od same pesme.

Odličan poligon za rasplamsavanje malograđanštine.
A malograđanski poriv nalaže da se sve sazna i vidi. Zbog takvih sklonosti publike, režiraju emisije u kojima upoznajemo osobu u čiju je čast spevana pesma.

Zalud slika idealnog lika, zalud je i trud novinara.
Pred kamerama se pojavljuje, kao odraz u iskrivljenom ogledalu, ostereli mediokritet koji šmrca sećajući se pesnika i ljubavnih zgoda. Sušta negacija slike iz pesnički zamagljenih prostora. Razmišljam stideći se u tuđe ime : ćuti, bila si bitna za nečiju suptilnu dušu koja je od tebe stvorila božanstvo, bila si bitna kao jedan trenutak, kao nadahnuće.
Ne unižavaj svojim izjavama i pojavom sliku o sebi koja je stvorena kao najveštija i najlepša samoobmana nečije imaginacije i emocije.

Antigona, ova zena je ocigledno ili kako sam bar ja shvatrila danas iz sveta kulture. Njoj nije bila potrrebna pesnikova ljubav (a kakav je tek "pesnik" to je druga stvar) da bi imala svoj identitet, dom, porodicu, posao, mozda i karijeru. Zato sam namerno postavila u prvom postu tekst gde kaze kako joj to ni kad se udavala nije znacilo....dakle nije od tih zena o kojima pises.

Ja se slazem da bi tema bila raznovrsnija i bogatija ako stavimo i zene koje su neuzvracene ljubavi pesnika, pisaca, filozofa i to bi bilo lepo, vidim da neki vec jesu, ali ja sam bar shvatila temu da je rec o savremenim pesnicima danasnjice, zapravo pesmama. I to je to.

Pozdrav.
 
Jeste. :) Ja sam slucajno i skoro, trazeci nesto drugo, naisla na ovaj tekst i zainteresovala se. U svakom slucaju je interesantan jer opisuje jedno vreme koje je proslo i "slatke sezdesete" a o tome uvek volim da cujem i procitam.



Antigona, ova zena je ocigledno ili kako sam bar ja shvatrila danas iz sveta kulture. Njoj nije bila potrrebna pesnikova ljubav (a kakav je tek "pesnik" to je druga stvar) da bi imala svoj identitet, dom, porodicu, posao, mozda i karijeru. Zato sam namerno postavila u prvom postu tekst gde kaze kako joj to ni kad se udavala nije znacilo....dakle nije od tih zena o kojima pises.

Ja se slazem da bi tema bila raznovrsnija i bogatija ako stavimo i zene koje su neuzvracene ljubavi pesnika, pisaca, filozofa i to bi bilo lepo, vidim da neki vec jesu, ali ja sam bar shvatila temu da je rec o savremenim pesnicima danasnjice, zapravo pesmama. I to je to.

Pozdrav.

Ta manekenka se pokazala kao znatno impresivnija ličnost od Bore i žao mi je što smo je upoznali preko Borinih kvalifikacija. Ništa mizernije nego kad se ostavljeni muškarac brani uvredama tipa : ostani đubre do kraja.:roll: I dobro je što ga je ostavila.

A evo Modesti je ostavila primer Lenke Dunđerski o kojoj je pisao Laza.
Bio je diskretan, kakav i treba da bude veliki pesnik, pa nije naveo o kojoj ženi peva. Neke barabe posle njegove smrti uzele dnevnik koji je vodio na francuskom jeziku, sitnim škrabopisom da se ne razume šta je pisao, i iz dnevika saznale da je voleo Lenku i njoj posvetio pesmu.

Ljude uglavnom interesuje ta šokantna, umalo pa skandalozna ljubavna priča, a malo njih briga za samu pesmu "Santa Maria della salute".

Samo da napomenem da je Lenka bila devojka vanrednog obrazovanja, a možda i lepote, ne znam, pa nju ne bih uvrstila u red onih mediokriteta koji su dobili pesmu pa mašu njom kao barjakom, kad već nemaju čim drugim.
 



Ne daj se, Ines.

Ne daj se godinama,
moja Ines, drugacijim pokretima i navikama,
jer jos ti je soba topla;
prijatan raspored i rijetki predmeti.



Imala si vise ukusa od mene.

Tvoja soba - divota - gazdarica ti je u bolnici.



Uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima,
pratila me slijedeceg jutra oko devet do stanice.

I rusi se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom, kao list,
niz jednu beogradsku padinu.

U vecernjem sam odijelu i
opkoljen pogledima.

Ne daj se, mladosti moja,

ne daj se, Ines.

Dugo je pripremano nase poznanstvo
i onda, slucajno, uz vrucu rakiju,
i sa svega nekoliko recenica lose prikrivena zelja.

Tvoj nacin gospodje i obrazi seljanke.

Prostakuso i plemkinjo moja!

Pa tvoje grudi, krevet,
i moja soba objesena u zraku kao naranca,
kao narancasta svjetiljka,
nad zelenom i modrom vodom Zagreba;
Proleterskih brigada 39, kod Grkovic.

Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih
tramvaja.

Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva,
upotreba zajednicke kupaonice
i - molim vas ako me tko trazi ...

Ne daj se, Ines - evo me,
ustajem tek da okrenem plocu.

Da li je to nepristojno u ovakvom casu,
Mozart, Requiem, Agnus Dei.



Meni je ipak najdrazi pocetak.



Raspolazem s jos milion njeznih i bezobraznih
podataka nase mladosti,
koja nas pred vlastitim ocima vara i krade i napusta.



Ne daj se, Ines,



poderi pozivnicu, otkazi veceru,
prevari muza odlazeci da se pocesljas
u nekom boljem hotelu

Dodirni me ispod stola koljenom,
generacijo moja, ljubavnice.

Znam da ce biti jos mladosti, ali ne vise ovakve;
u prosjeku 1938a.

Ja necu imati s kim ostati mlad,
ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost tesko pasti,
a bit ce ipak da ste vi u pravu,
jer ja sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno,

a ponovno pocinje kisa kao sto vec kisi u listopadu
na otocima.

More od olova i nebo od borova.

Udaljeni glasovi koji se mijesaju:

glas majke, prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata.

Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu

i nestalo je svjetla s tom bjelinom.





Jos malo setnje uz more i gotovo;



ne daj se, Ines.
Arsen Dedic

Zagrebački kantautor Arsen Dedić, zanesen Splićankom Ines Bareza, posvetio joj je svoju pesmu "Ne daj se, Ines", koju je čežnjivim glasom svojevremeno odrecitovao doajen jugoslovenskog glumišta Rade Šerbedžija. Ines sada ima 67 godina i živi u Milanu, gde se bavi astrologijom, ezoterijom, jogom, slika i vaja, a udata je za jednog italijanskog arhitektu. Ona se početkom Drugog svetskog rata sa majkom preselila u Sombor, a potom zbog baletske škole u Beograd. Sredinom šezdesetih, u srpskoj prestonici je preko zajedničkog prijatelja Arsen upoznao markantnu Dalmatinku, koja je posle kraćeg razgovora ostavila toliko snažan utisak na Arsena da joj se prilikom sledećeg dolaska u Beograd sam javio i tako je jednog kišnog dana započela njihova romansa. Ines je kasnije pričala da je Arsen maštao o zasnivanju porodice, odnosno ženi i deci koji će ga čekati kod kuće, ali ona sebe ipak nije videla u takvoj situaciji, pošto ništa nije očekivala i smatrala je da njih dvoje nemaju šta da grade. Romantičan početak nije prerastao u dramatičan kraj, jer su međusobno suprotne stavove o budućem životu razumno prihvatili kao neminovnu stvarnost. Dedić je tada imao 25 godina. Ines je kasnije priznala da je Arsenu zaista, kao u pesmi iz zbirke "Brod u boci", pisala pisma na raznobojnim hartijama, jer navodno nije volela belu. Zeleni autobus koji se "ruši niz jednu beogradsku padinu" zaista je postojao, a njeni rumeni obrazi sa njegovom pojavom ušarili bi se i na jesenjem vetru. Arsen Dedić je pominjao mnoga ženska imena u svojim stihovima, a poslednju pesmu sa posvetom namenio je svojoj unuci "Lu". (c/p)
 
Poslednja izmena:
EMINA

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...

ALEKSA ŠANTIĆ

 
Jeste. :) Ja sam slucajno i skoro, trazeci nesto drugo, naisla na ovaj tekst i zainteresovala se. U svakom slucaju je interesantan jer opisuje jedno vreme koje je proslo i "slatke sezdesete" a o tome uvek volim da cujem i procitam.



Antigona, ova zena je ocigledno ili kako sam bar ja shvatrila danas iz sveta kulture. Njoj nije bila potrrebna pesnikova ljubav (a kakav je tek "pesnik" to je druga stvar) da bi imala svoj identitet, dom, porodicu, posao, mozda i karijeru. Zato sam namerno postavila u prvom postu tekst gde kaze kako joj to ni kad se udavala nije znacilo....dakle nije od tih zena o kojima pises.

Ja se slazem da bi tema bila raznovrsnija i bogatija ako stavimo i zene koje su neuzvracene ljubavi pesnika, pisaca, filozofa i to bi bilo lepo, vidim da neki vec jesu, ali ja sam bar shvatila temu da je rec o savremenim pesnicima danasnjice, zapravo pesmama. I to je to.

Pozdrav.

Bas to :) I meni prija da citam o nekim starim vremenima, ili da slusam starije ljude kako je nekada bilo. Bas sam volela da gledam onu emisiju "SFRJ za pocetnike", obozavam Kaporove intervjue,... kada onaj ko prica/pise unese notu nostalgije, uzivi se i docara to vreme.
 
Kako volim ovu pesmu, kako je prelep Mostar... A Peru Z. cesto vidjam u autobusu :)



"A moze biti i vise devojaka u jednoj... :)

„Mostarske kiše”, posvećene izvesnoj Svetlani, kod devojaka ovog imena stvorile su privid da je svaka posebna, jedinstvena. A onda je pre desetak godina procurila priča da su to bila, u stvari, četiri Perina mladalačka zanosa, spojena u jedan lik.Prva od njih, tada studentkinja književnosti, „volela je ruže, one jesenje, ja sam joj donosio, kad svenu stavljala ih je u neku kutiju.” Ta kutija je i danas u kući Pere Zupca.

– Bile su to smerne, skromne, lepo vaspitane devojčice, i ja sam se oko njih trudio koliko sam umeo. Pored mene je Dragana, devojački Vajdić, iz stare i ugledne vojvođanske porodice, majka mojih sinova Vladimira i Miloša, profesor književnosti. Ona piše eseje o ženi u istoriji, literaturi, umetnosti, svetu vere i uskoro će se pojaviti njena knjiga eseja „Krst vremena“ – najavljuje naš sagovornik."
 
ima i elvis j. jednu divnu pesmu o neuzvracenoj ljubavi

Najveća energija je nagonska energija. Ako se ta energija ne realizuje u seksualnom činu, ona se sublimiše u stvaralaštvo bilo kog vida. Nije se Tesla badava čuvao seksa. Zaključak: ko yebe, ne piše pisme, ne izmišlja struju, ne izmišlja teorije o nastanku kosmosa....

Inače, Elvisov revolt je potpuno opravdan.:D

A je lepa tema... govori toliko o plahovitosti i sirini muske ljubavi kao i sposobnosti covecje projekcije... dok zene ispustaju vaginalne sline na ove price i sve su nesto u nekom romanticnom modu.

Ima nekih muzičara koji, računajući na ljudsku projekciju, pišu hit gde je npr. jedne sezone Ana objekat ljubavi. Naredne godine imaju hit sa Sanjom, pa sa Tanjom, pa sa nekom Nenom, i tako, izređaju sve neka frekventna imena da bi im pesme imale bolju prođu i da bi se u njima našle, projektovale, sve istoimene devojke kao i da bi takve pesme pevušili omladinci zaljubljeni u devojke sa spomenutim imenima.

Ali, postoji još bolja formula za popularnost pesme.
Jedan broj muzičara peva univerzalne crklo-puklo pesme čiji tekstovi računaju na identifikaciju šire grupe slušalaca.
Te pesme su obično neka vrsta ljubavne izjave u drugom licu.

Kad pevači sa takvim tekstovima održe koncert, obično je publika ženskog pola.
Publika tekst pesme doživljava kao njima upućenu izjavu muške voljene osobe i tom se prilikom pada u sevdah.

Ova pojava je jedan od dokaza koliko je ljudsko biće željno reči ljubavi.

Na ovom koncertu su mahom devojke padale u trans.

- - - - - - - - - -

Inače, Elvis J. mi je relativno blizak rođak, pa ako među forumašima ima tih nekih novinara, pod određenim uslovima bih mogao da dam intervju, da evociram uspomene iz detinjstva i pričam o tome kako su nastajale pesme koje i danas sa setom slušamo.

Pozdravi rođu, sjajan je.:ok:
 
Pozdravi rođu, sjajan je.:ok:
Poslednji put smo se vidjeli pred ovo rato, kad su imali koncert u tada još originalnom sastavu u SKC-u. Onda je izbio belaj. Sada je opet u Rajvusa, vidim radi na radiju i piše nekakve kolumne. Otad sam možda dva puta bio u Sarajevu, u prolazu, toliko da izem ćevape i nastavim u planine. Kolko znam on nije svraćao ovamo, pretpostavljam da bi se javio, misim ako takođe nije bio u prolazu.
U poslednje vreme razmišljam, a baš malopre i rekoh majci jer se čusmo dok sam šarao internetom prisećajući se svega - da mi nađe njegov broj da ga cimnem kada me sledećom prilikom navede put u Sarajevo.
Zaista je sjajan, u pravu si, mnogo ga volim, tih i naravo vaspitan, nenametljiv, tek odjedanput iz ćoška u kojem se nalazi čuješ izjavu kojoj se kliberiš godinama. Uvek je bio takav.

Ima još jedna ljubavna pesma. Ali ebiga, od svega pravi nekakvu sprdačinu. Nemam pojma na koga se takav umetnuo:

 
Žena - muza, madona Laura.:)
Obeležila je jedan period pesništva i svojim postojanjem, i smrću.
Inspirisala Petrarku da napravi revoluciju u poeziji.

Elem, srednji vek je ljubav tretirao kao posledicu magije. U viteškom romanu su i Lanselotu "čini razum splele". Nije čudno što su žene spaljivane kao veštice koje spravljaju ljubavne i druge čarolije. U strahu od crkve, ljudi srednjeg veka nisu pisali o ljubavnim jadima, što zbog grešnosti takve ljubavi, što zbog opasnosti da se osude zaljubljeni.

Petrarka je prvi progovorio o platonskoj, i u isto vreme strasnoj ljubavi pa je zato ovenčan vencem slave.

Drugi su jedva dočekali da neko progovori na taj način i onda je počela da cveta renesansna poezija ljubavnih motiva.

Te platonske ljubavi su pogodne za idealizaciju, uzlet mašte i kreativnost.
 
Što ne bi vjerovala, iz Modrana, naš Semberac jadna ne bila. Doduše dopola je iz Drvara. Tako rekni ako te neko bude pito o znamenitim kupusarima. Evo sad vidim u ponudi na kraju klipa pesmu ''Ja cure osvajam dobrotom''. To je slika iz Brsečina, s mora, može biti da sam i ja tu negde, samo još manji i kropovan. Verovatno zbog enormno velikog penisa.
Ebiga, sve ispričah za medije, a niko mi ništa nije platio. Dakle karakter mi je čvrst ko ratluk.

E, našao sam ovu verziju one Bukijeve pesme. Znači kakav Vlado Georgijev, Giboni i ti neki romantičari, ovo je ta neka prava dubina zbog koje iskri suza u oku; stiskavac na terasi hotela Belvedere u Opatiji:

Auu,kakva kombinacija ...Modran i Drvar... :) To mora da valja...iz toga se mora izroditi pjesnik... :)
A bas sam nedavno procitala kako je nastalo ime Elvis J.Kurtovic...Imali su kao nekog komsiju Jasmina Kurtovica koji je mnogo volio Elvisa Prislija i sinu dao to ime...Onda su oni po tom sinu dali ime Elvis Jasmina Kurtovic...Posle ih ovaj kao tuzio i promijenili su ovo Jasmina u J.
E,sad ako oni lazu mene i ja lazem vas...:)

A da ne bih spamovala temu...sjetih se i Borine "Lutke sa naslovne strane"...i neke price da se vise njih smatralo inspiracijom za pjesmu...:roll: Ali se ne mogu sjetiti detalja...
 

Back
Top