lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
Kada mi je u to apokaliptično JUTRO uputio neočekivani VATRENI POLJUBAC,osetila sam jezu u čitavom telu..
ELEKTRIČNI ORGAZAM je prostrujao uzburkanim krvotokom,naprežući mi svaki mišić muskulature,kao da radim propisane vežbe namenjene DISCIPLINI KIČME.
RUŽ sa mojih usana ostao je utisnut na njegovom obrazu..
Moja kosa se poput zlatne GRIVE spuštala niz njegove ruke i blistala je sjajem CRVENIH KORALJA koji su bili
upleteni u njene pramenove.
Mirisala je na MORE i na opojni miris DIVLJEG KESTENA.
Na mom vratu su se presijavali CRNI BISERI.
"AZRA ili ZANA...podseti me tvog zaboravljenog imena"-rekao je držeći me čvrsto u naručju.
"Ni jedna ni druga nisu mi poznate"-nasmejala sam se.
"A možda si EKATERINA VELIKA...jesi li ti,EKV"?-smešile su se njegove oči.
Odmahnuh glavom i spustih je na njegove grudi.
"EVA BRAUN..možda"?-čula sam šapat njegovih grudi.
"ALISA,to sam ja..ona,sa druge strane ogledala"-rekoh tiho.
Nalazili smo se u zabitom kraju sveta,u velikom polju SUNCOKRETA,ispod beskrajnog neba panonske ravnice.
Tog leta je ŽETVA kasnila usled ratnog vihora koji je mesecima tutnjao opustošenim prostorima jedne velike zemlje,
sada već bivše..
A mi smo pošli u obližnji šumarak,jer smo znali da se u njemu skriva polje DIVLJIH JAGODA.
Na nebu su se jasno,u obliku ELIPSE,ocrtavala KRILA ptica u begu prema jugu.
Znali smo da prolazi,u svom poslednjem letu,MIRZINO JATO..
Visoko je uzletelo i ravnomerno plovilo nebeskim plavetnilom,jer je već u vazduhu mirisalo na RANI MRAZ i njegov
samrtni dah..
Pitala sam ga dušom deteta:
"Jesmo li mi ona GENERACIJA 5..mislim,iz pedeset i neke"?-dodadoh na njegov upitni pogled.
"Jesmo"-rekao je zamišljeno,gledajući nekud u daljinu-mi smo ta generacija kojoj će zavideti mladje.
Kad postanemo deo vremeplova osećaćemo se kao IDOLI..bićemo na to GORDI,draga moja".
Bilo je vetrovito,snažna KOŠAVA je duvala sa Dunava.
Krenuli smo nas dvoje,poput LUTAJUĆIH SRCA,niz polje smrti,krišom se gledajući,S VREMENA NA VREME.
Uspeli smo se na obližnju visoravan i pred nama su se ukazali obrisi nečega što je ličilo na PORODIČNU MANUFAKTURU.
To je bio nekadašnji spomenik socijalističke revolucije..TEŠKA INDUSTRIJA.
Smeštena na prostranstvu od nekoliko desetina hektara,ona je bila poligon na kome su spavale mašine sa herojskih radnih akcija ove zemlje:BULDOŽER,PARNI VALJAK i arsenal razne metalne skalamerije različitim imenima nazvane.
Nezgrapni arsenal je počivao na groblju zaboravljene prošlosti i sanjao omladinu sa kojom je obnavljao zemlju porušenu avetima Drugog svetskog rata..
Postojala je samo mukla tišina ispod nebeskog svoda,nigde nijednog zvuka,ljudskog ili životinjskog..
Sve je ukazivalo na dolazeću kataklizmu,na SMAK sveta,poslednje vreme u vremenu..
INDEXI infracrvenog i radioaktivnog zračenja su pokazivali DRUGO STANJE zemlje.
Činilo se da nadolazeća MEĆAVA ničim ne može da se zaustavi.
METAK je ovde bio u službi TRAGAČA.
LUNA je nemoćno bledela u dolasku prvog sumraka,kao što je to i OKTOBAR 1864 pokazao.
OSVAJAČI,i jedni i drugi i treći,protutnjali su u svom krvavom piru.
Neki su ih prozvali OSMIM PUTNIKOM,aludirajući na broj administrativnih regiona sada već uništene zemlje.
U vazduhu je zatreperila POSLEDNJA IGRA LEPTIRA u očima onih koji su plakali za zemljom koju su voleli.
LAKI PINGVINI,GOBLINI i LAIBACH činili su nestvarnom ovu cirkusku šatru pred nadolazećom kataklizmom.
Nakon završetka fešte,na poprištu ostaje samo PEPEL IN KRI.
Svi su znali da dolazi vreme budjenja VAMPIRA,VJEŠTICA,PANKRTA i NOVIH FOSILA.
DJAVOLI će imati lik zastrašujućeg troglavog psa,KERBERA.
Bilo jasno da će svojim rukama prigrabiti razorenu zemlju..
Ali,može li se ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARA?
Ispred nas se,kao prividjenje,pojavila RIVA,na kojoj je stajala nasukana GALIJA,jer je i more je pobeglo iz zemlje koja
je izgubila sopstveno ime.
Na njoj su još samo stajali davno zaboravljeni DUBROVAČKI TRUBADURI,koji su bili majstori u pripremanju RIBLJE ČORBE.
Možda bismo nas dvoje i krenuli ka fatamorganičnoj Nojevoj barci,da na njenim JARBOLIMA nije stajao upozoravajući,
za nas-nikotinske zavisnike,natpis "ZABRANJENO PUŠENJE".
U daljini se prostirala opustela avionska pista napuštenog vojnog AERODROMA.
Iza nas se uzdizala velika kugla CRVENE JABUKE,laureatsko ahitektonsko rešenje za ATOMSKO SKLONIŠTE.
Pojurili smo ka njemu,preskačući,S KAMENA NA KAMEN,mozaik betonske staze.
U usijanom vazduhu sumraka već se čuo potmuli zvuk nadolazećih čeličnih ptica SREBRNIH KRILA,uznemirijućih smrtonosnih bombardera.
Već u HAUSTORU pribežišta čula se muzika KORNI GRUPE i TUTI FRUTI BENDA koju su ZLATNIM PRSTIMA
svirali ovi majstori električnih gitara.
"Bravo,MAGNIFICO...!"-odjekivala je akustična dvorana u povicima ljubitelja rocka.
U bekstejdžu,LABORATORIJA ZVUKA je rukovodila glomaznom muzičkom mašinerijom za ovaj PSIHOMODO POP pefomans.
PLAVI ORKESTAR se spremao da izadje na pozornicu.
U prvom redu publike,sedeo je LAČNI FRANZ i čitao MAGAZIN.
MERLIN je bio opštepoznat kao neprevazidjeni MAG čarobnjaštva.
Ovoga puta,u rukama su mu se niotkuda pojavljivale i isto tako nestajale dve ptice,SOVE.
Pored njega je ET halapljivo gutao PEKINŠKU PATKU,koju su mu servirali pod STAKLENIM ZVONOM.
TWINS,poznatiji kao DENIS ß DENIS,dodavali su mu LEB I SOL.
Ljudske SILUETE su svakog trenutka ispunjavale ovaj prostor,koji je sve više podsećao na PRLJAVO KAZALIŠTE
ove nesrećne zemlje..
Odnekud su stihijski,poput METEORA,uleteli OSVAJAČI koji su,zapravo,imali ulogu PARTIBREJKERSA.
KRISTALI dvorane su se zatresli pod stampedom ljudskog komešanja,a na nebu su se ZVIJEZDE počele gasiti.
Hepening sa sloganom "PRO ARTE",prekinut je u momentu zahuktalog RITMA NEREDA.
Na velikom platnu kino-dvorane,u vidu OBOJENOG PROGRAMA išao je FILM,sa temom o VIDEOSEX-u.
ZLATNI DEČACI,u prepoznatljivim uniformama PILOTA,obratili su se obezglavljenom ljudskom stadu:
"Narode naš,nekada zajednički...upravo ste odslušali poslednje akorde YU GRUPE.
Znate da je ovo bila poluvekovna neuspešna YU ROCK MISIJA.
Više nikada nećemo biti zajedno u ovoj zemlji sačinjenoj od snova.
Mi smo odavno već U ŠKRIPCU,ovo je definitivno kraj nečega što je imalo ime FAMILIJA.
Mi nismo imali sreće,a ni pameti da čuvamo,poput zenice oka,jedinu zemlju koju smo imali.
INSTRUKTORI POZITIVNE GEOGRAFIJE nisu umeli da reše dodeljeni im zadatak.
TERMITI su prekrili ovaj prostor.
Nema više "Od Vardara,pa do Triglava"..and there is no more TIME,people..this is the end!
Svako svojoj kući,srećan nam put..i neka nas različitii Bogovi čuvaju".
Pogasila su se svetla u Nedodjiji.
Raspušteno stado (ili unezvereno krdo?) se polako razilazilo,odlazilo ka maglovitoj budućnosti.
Zagrlio me je čvrsto,da sam skoro ostala bez daha..znali smo da se grlimo poslednji put.
Trebalo je da se rastanemo na obeleženoj granici..,onoj,sa ove i sa one strane Drine.
Pre nego što će SENKE prošlosti da progutaju naše postojanje,otkinuo je sa svog grombi kaputa BIJELO DUGME.
Pružio mi ga je,obgrlivši mi ramena,uz nežan šapat na uvo:
"Putuj Selma..i molim te ne naginji se kroz prozor..jer,sve će to,o mila moja,prekriti ruzmarin,snegovi i šaš.."
I danas,kada sve je tako daleko,još uvek se pitam da li je postojao neki DRUGI NAČIN,neka spasonosna šifra,
tajni KOD koji je mogao da spasi ovaj nesrećni moj i njegov narod.
Narod koji se rasuo poput IVERA,na vetrometini brdovitog Balkana...
Ps.
FOR ALL OF "EX-YU MUSIC BANDS "....IN MEMORY
BOYS...you are standing in our hearts,forever !
Thank you for the MUSIC...
......
~Objavljeno na Blogu 12.11.`10 ~
ELEKTRIČNI ORGAZAM je prostrujao uzburkanim krvotokom,naprežući mi svaki mišić muskulature,kao da radim propisane vežbe namenjene DISCIPLINI KIČME.
RUŽ sa mojih usana ostao je utisnut na njegovom obrazu..
Moja kosa se poput zlatne GRIVE spuštala niz njegove ruke i blistala je sjajem CRVENIH KORALJA koji su bili
upleteni u njene pramenove.
Mirisala je na MORE i na opojni miris DIVLJEG KESTENA.
Na mom vratu su se presijavali CRNI BISERI.
"AZRA ili ZANA...podseti me tvog zaboravljenog imena"-rekao je držeći me čvrsto u naručju.
"Ni jedna ni druga nisu mi poznate"-nasmejala sam se.
"A možda si EKATERINA VELIKA...jesi li ti,EKV"?-smešile su se njegove oči.
Odmahnuh glavom i spustih je na njegove grudi.
"EVA BRAUN..možda"?-čula sam šapat njegovih grudi.
"ALISA,to sam ja..ona,sa druge strane ogledala"-rekoh tiho.
Nalazili smo se u zabitom kraju sveta,u velikom polju SUNCOKRETA,ispod beskrajnog neba panonske ravnice.
Tog leta je ŽETVA kasnila usled ratnog vihora koji je mesecima tutnjao opustošenim prostorima jedne velike zemlje,
sada već bivše..
A mi smo pošli u obližnji šumarak,jer smo znali da se u njemu skriva polje DIVLJIH JAGODA.
Na nebu su se jasno,u obliku ELIPSE,ocrtavala KRILA ptica u begu prema jugu.
Znali smo da prolazi,u svom poslednjem letu,MIRZINO JATO..
Visoko je uzletelo i ravnomerno plovilo nebeskim plavetnilom,jer je već u vazduhu mirisalo na RANI MRAZ i njegov
samrtni dah..
Pitala sam ga dušom deteta:
"Jesmo li mi ona GENERACIJA 5..mislim,iz pedeset i neke"?-dodadoh na njegov upitni pogled.
"Jesmo"-rekao je zamišljeno,gledajući nekud u daljinu-mi smo ta generacija kojoj će zavideti mladje.
Kad postanemo deo vremeplova osećaćemo se kao IDOLI..bićemo na to GORDI,draga moja".
Bilo je vetrovito,snažna KOŠAVA je duvala sa Dunava.
Krenuli smo nas dvoje,poput LUTAJUĆIH SRCA,niz polje smrti,krišom se gledajući,S VREMENA NA VREME.
Uspeli smo se na obližnju visoravan i pred nama su se ukazali obrisi nečega što je ličilo na PORODIČNU MANUFAKTURU.
To je bio nekadašnji spomenik socijalističke revolucije..TEŠKA INDUSTRIJA.
Smeštena na prostranstvu od nekoliko desetina hektara,ona je bila poligon na kome su spavale mašine sa herojskih radnih akcija ove zemlje:BULDOŽER,PARNI VALJAK i arsenal razne metalne skalamerije različitim imenima nazvane.
Nezgrapni arsenal je počivao na groblju zaboravljene prošlosti i sanjao omladinu sa kojom je obnavljao zemlju porušenu avetima Drugog svetskog rata..
Postojala je samo mukla tišina ispod nebeskog svoda,nigde nijednog zvuka,ljudskog ili životinjskog..
Sve je ukazivalo na dolazeću kataklizmu,na SMAK sveta,poslednje vreme u vremenu..
INDEXI infracrvenog i radioaktivnog zračenja su pokazivali DRUGO STANJE zemlje.
Činilo se da nadolazeća MEĆAVA ničim ne može da se zaustavi.
METAK je ovde bio u službi TRAGAČA.
LUNA je nemoćno bledela u dolasku prvog sumraka,kao što je to i OKTOBAR 1864 pokazao.
OSVAJAČI,i jedni i drugi i treći,protutnjali su u svom krvavom piru.
Neki su ih prozvali OSMIM PUTNIKOM,aludirajući na broj administrativnih regiona sada već uništene zemlje.
U vazduhu je zatreperila POSLEDNJA IGRA LEPTIRA u očima onih koji su plakali za zemljom koju su voleli.
LAKI PINGVINI,GOBLINI i LAIBACH činili su nestvarnom ovu cirkusku šatru pred nadolazećom kataklizmom.
Nakon završetka fešte,na poprištu ostaje samo PEPEL IN KRI.
Svi su znali da dolazi vreme budjenja VAMPIRA,VJEŠTICA,PANKRTA i NOVIH FOSILA.
DJAVOLI će imati lik zastrašujućeg troglavog psa,KERBERA.
Bilo jasno da će svojim rukama prigrabiti razorenu zemlju..
Ali,može li se ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARA?
Ispred nas se,kao prividjenje,pojavila RIVA,na kojoj je stajala nasukana GALIJA,jer je i more je pobeglo iz zemlje koja
je izgubila sopstveno ime.
Na njoj su još samo stajali davno zaboravljeni DUBROVAČKI TRUBADURI,koji su bili majstori u pripremanju RIBLJE ČORBE.
Možda bismo nas dvoje i krenuli ka fatamorganičnoj Nojevoj barci,da na njenim JARBOLIMA nije stajao upozoravajući,
za nas-nikotinske zavisnike,natpis "ZABRANJENO PUŠENJE".
U daljini se prostirala opustela avionska pista napuštenog vojnog AERODROMA.
Iza nas se uzdizala velika kugla CRVENE JABUKE,laureatsko ahitektonsko rešenje za ATOMSKO SKLONIŠTE.
Pojurili smo ka njemu,preskačući,S KAMENA NA KAMEN,mozaik betonske staze.
U usijanom vazduhu sumraka već se čuo potmuli zvuk nadolazećih čeličnih ptica SREBRNIH KRILA,uznemirijućih smrtonosnih bombardera.
Već u HAUSTORU pribežišta čula se muzika KORNI GRUPE i TUTI FRUTI BENDA koju su ZLATNIM PRSTIMA
svirali ovi majstori električnih gitara.
"Bravo,MAGNIFICO...!"-odjekivala je akustična dvorana u povicima ljubitelja rocka.
U bekstejdžu,LABORATORIJA ZVUKA je rukovodila glomaznom muzičkom mašinerijom za ovaj PSIHOMODO POP pefomans.
PLAVI ORKESTAR se spremao da izadje na pozornicu.
U prvom redu publike,sedeo je LAČNI FRANZ i čitao MAGAZIN.
MERLIN je bio opštepoznat kao neprevazidjeni MAG čarobnjaštva.
Ovoga puta,u rukama su mu se niotkuda pojavljivale i isto tako nestajale dve ptice,SOVE.
Pored njega je ET halapljivo gutao PEKINŠKU PATKU,koju su mu servirali pod STAKLENIM ZVONOM.
TWINS,poznatiji kao DENIS ß DENIS,dodavali su mu LEB I SOL.
Ljudske SILUETE su svakog trenutka ispunjavale ovaj prostor,koji je sve više podsećao na PRLJAVO KAZALIŠTE
ove nesrećne zemlje..
Odnekud su stihijski,poput METEORA,uleteli OSVAJAČI koji su,zapravo,imali ulogu PARTIBREJKERSA.
KRISTALI dvorane su se zatresli pod stampedom ljudskog komešanja,a na nebu su se ZVIJEZDE počele gasiti.
Hepening sa sloganom "PRO ARTE",prekinut je u momentu zahuktalog RITMA NEREDA.
Na velikom platnu kino-dvorane,u vidu OBOJENOG PROGRAMA išao je FILM,sa temom o VIDEOSEX-u.
ZLATNI DEČACI,u prepoznatljivim uniformama PILOTA,obratili su se obezglavljenom ljudskom stadu:
"Narode naš,nekada zajednički...upravo ste odslušali poslednje akorde YU GRUPE.
Znate da je ovo bila poluvekovna neuspešna YU ROCK MISIJA.
Više nikada nećemo biti zajedno u ovoj zemlji sačinjenoj od snova.
Mi smo odavno već U ŠKRIPCU,ovo je definitivno kraj nečega što je imalo ime FAMILIJA.
Mi nismo imali sreće,a ni pameti da čuvamo,poput zenice oka,jedinu zemlju koju smo imali.
INSTRUKTORI POZITIVNE GEOGRAFIJE nisu umeli da reše dodeljeni im zadatak.
TERMITI su prekrili ovaj prostor.
Nema više "Od Vardara,pa do Triglava"..and there is no more TIME,people..this is the end!
Svako svojoj kući,srećan nam put..i neka nas različitii Bogovi čuvaju".
Pogasila su se svetla u Nedodjiji.
Raspušteno stado (ili unezvereno krdo?) se polako razilazilo,odlazilo ka maglovitoj budućnosti.
Zagrlio me je čvrsto,da sam skoro ostala bez daha..znali smo da se grlimo poslednji put.
Trebalo je da se rastanemo na obeleženoj granici..,onoj,sa ove i sa one strane Drine.
Pre nego što će SENKE prošlosti da progutaju naše postojanje,otkinuo je sa svog grombi kaputa BIJELO DUGME.
Pružio mi ga je,obgrlivši mi ramena,uz nežan šapat na uvo:
"Putuj Selma..i molim te ne naginji se kroz prozor..jer,sve će to,o mila moja,prekriti ruzmarin,snegovi i šaš.."
I danas,kada sve je tako daleko,još uvek se pitam da li je postojao neki DRUGI NAČIN,neka spasonosna šifra,
tajni KOD koji je mogao da spasi ovaj nesrećni moj i njegov narod.
Narod koji se rasuo poput IVERA,na vetrometini brdovitog Balkana...
Ps.
FOR ALL OF "EX-YU MUSIC BANDS "....IN MEMORY
BOYS...you are standing in our hearts,forever !
Thank you for the MUSIC...
......
~Objavljeno na Blogu 12.11.`10 ~
Poslednja izmena:
