Ona prava ja/onaj pravi on

sunasceJeca

Poznat
Poruka
9.932
Juce sam gledala jednu emisiju...Naime,zena je poznata i pricala je o tome,kako je tesko biti "pravi ja" ako su vam vec ljudi dodelili neku ulogu ,i samo Vas kroz prizmu te uloge ili maske dozivljavaju...Prosto,ustale to misljenje i to je jedini vid percepcije njihove o Vama..
Koliko Vam je tesko biti onaj /ona "prava ja",kada ste vec stekli neku ulogu u drustvu? Koliko vam je stalo da promenite vidjenje drugih o sebi,ako to nije Vas sopstveni dozivljaj sebe?
 
Poslednja izmena:
Juce sam gledala jednu emisiju...Naime,zena je poznata i pricala je o tome,kako je tesko biti "pravi ja" ako su vam vec ljudi dodelili neku ulogu ,i samo Vas kroz prizmu te uloge ili maske dozivljavaju...Prosto,ustale to misljenje i to je jedini vid percepcije njihove o Vama..
Koliko Vam je tesko biti onaj /ona "prava ja",kada ste vec stekli neku ulogu u drustvu? Koliko vam je stalo da promenite vidjenje drugih o sebi,ako to nije Vas sopstveni dozivljaj sebe?


Boldovano bitno menja stvar .....


o drugom delu pitanja ...nije mi stalo da promenim vidjenje drugih o sebi .....a mozda je neko sa strane sasvim u pravu kad nam se kockice bas i ne sloze, jer smo svi pomalo subjektivni pri sopstvenim dozivljajem sebe....
 
Немогуће је у очима других бити "прави ја". Или скоро немогуће. Човек има персону, своју маску и улогу у друштву, која га ("право ја") штити од спољних утицаја, лоше је кад се претвори у своју слику, тј. поистовети се са њом, али лоше је и кад је нема или је слаба. Онда је тешко функционисати.
 
Ако нам људи доделе различиту "улогу" у друштву од онога што ми стварно јесмо за то смо на првом месту криви ми сами. Свакако би то требало постепено исправљати ако то приметимо а најбољи начин за то је радом усавршити свет у себи па тек онда као такав се укључити у свет око нас и међу друге "галаксије" тј. људе. :)
Ако ништа не радиш, ништа се не дешава.
 
pa ta pevačica, verovatno predmet žute štampe je bila predmet možda dvostrukog labelinga. gle, nije uopšte rečeno da je pevačica ( :
ali ja mislim da je neko takvog kalibra, predmet žute štampe koji je isto labeling, štancovanje onoga što većina ljudi vole da čitaju...
ne mislim da je etiketiranje u bilo kom slučaju dobro, ali se nekad "zaslužuje" kad imate snagu javne reči...zasluge određuje većina, a ne pojedinačan sud...
samo etiketiranje je isto socijalni modeling, kao i stigmatizacija - negatidna druš pojava. samo tu sad postije razlike...da ne bude komplikovano..sopstveni doživljaj sebe i kako nas drugi vide su najčešće različite stvari...
 
Juce sam gledala jednu emisiju...Naime,zena je poznata i pricala je o tome,kako je tesko biti "pravi ja" ako su vam vec ljudi dodelili neku ulogu ,i samo Vas kroz prizmu te uloge ili maske dozivljavaju...Prosto,ustale to misljenje i to je jedini vid percepcije njihove o Vama..
Koliko Vam je tesko biti onaj /ona "prava ja",kada ste vec stekli neku ulogu u drustvu? Koliko vam je stalo da promenite vidjenje drugih o sebi,ako to nije Vas sopstveni dozivljaj sebe?

Nije ona ništa novo rekla.
Svako od nas ima jedno ponašanje kada je na poslu, drugo kao roditelj, treće kao partner u vezi, ....Ostaje nam malo vremena za našu autentičnu ličnost. Inače, to nije teško ako znamo kakva je naša autentična ličnost.
Nije mi više od presudnog značaja da se dokazujem i tako utičem na mišljenje drugih o meni.
 
Koliko tuđe mišljenje o meni utiče na mene.....pa zavisi od vremena mog života..u adolescenciji vjerovatno više nego sad...sad me samo nervira glupost i to što svi žele da me ukalupe u nešto....zašto ja ne mogu nositi trenerku na posao..e baš neću štikle..bole me noge od toga, totalno neudobno i nezdravo...i onda baš neću...znači utiče tako što me ljuti ali ne mjenja moj način ponašanja , stila i odjevanja....
...a sad osobe..pa više utiče mišljenje najbližih..oca, majke, brata....mada je sad i to formirano.....prije smo međusobno burnije uticali jedni na druge..sad je to talasasti proces.....tatina djevojčica.....a on baš voli da imam svoj stav....
 
Što reče moonja..tudje mišljenje i sopstveni doživljaj sebe jesu dve različite stvari..
Tudje mišljenje može biti uslovljeno svim i svačim, nekom se neće svideti vaša frizura
pa će negde kreirati mišljenje da ste recimo, mračni..nekome se može dopasti vaša boja
kose pa će misliti da ste pozitivna osoba..jeste bzv. svedeno i banalno, ali je u osnovi tako...:)
Da napomenem samo da se prvi utisak vrlo teško menja..
Sopstvo je nešto drugo ili znaš ko si (to su lideri) ili si u večitoj potrazi (većina)...
Neistina je da nam nije stalo do tudjeg mišljenja..i te kako jeste..kreiramo sebe i svoje
ponašanje na osnovu tudjih sugestija...to se provlači kroz ceo život..
 
Ako si komformist naravno da ces promeniti sebe i "adaptirati" se uslovima svoje sredine.

Bas juce sam razmisljao o tome kako covek u sebi krije mnogo talenata, ali nazalost, zbog uslova zivota, borbe za opstanak i materijalnu egzistenciju nismo u stanju to da ispoljimo. Cast izuzecima.

Neminovno da u takvoj situaciji covek je prinudjen da menja sebe na onaj nacin koji mu obezbedjuje opstanak u sredini. Zbog toga vecina nas je limitirana da samo budemo ono sto jesmo unutar porodice i mozda uskog kruga prijatelja.

Uzimajuci obzir u to, da vecina nas najverovatnije nema pravog prijatelja, vec "prijatelje iz koristi" mislim da onda dolazi do toga da nastaje problem razdvajanja licnosti.

U svoj toj kompleksnosti, dolazi do toga da i ljudi izgube samog sebe. Da se toliko promene da se vise ne mogu povratiti nazad. Najbitnije je, u zivotu, sacuvati samog sebe.
 
Mislim da je "pravo ja" svakom coveku onaj sustinski deo, onih 20% samo njegovih karakternih osobina.
Svima ostalima smo nesto ili neko, nekome smo majka ili otac, nekome smo komsija, nekome smo sef, nekome smo zena ili muz, nekome smo sapatnik u dugom redu na salteru.
Prema nekima cemo biti popustljiviji (deca), prema nekima manje (kolege na poslu), prema nekima nimalo ("padobranci" u redu).
Imamo mnogo lica i uloga, i sve ih igramo sinhrono.
Ali sve polazi od onih 20%, koji su konstantni, i koji odredjuju granice varijacija ostalih nasih lica.
 
Sopstvo je nešto drugo ili znaš ko si (to su lideri) ili si u večitoj potrazi (većina)...

Интересантно. Лидери су они који знају ко су? Волео бих нешто више да прочитам о томе. Звучи помало нелогично, јер би испало да онај који није лидер у својој суштини, не може да спозна ко је, тј. да спозна да је нешто другачије од лидера. (Наравно, звучи нелогично ако се под лидером подрзумева вођа у смислу председника државе или директора у предузећу, али не звучи обавезно тако ако лидер има неко шире значење.)
Шта о томе мислите?
 

Back
Top