Quantcast

Ona mi je rekla

U zurbi sa samim sobom, u vrtlogu sopstevene maste, u bezdanu sopstvene ceznje jureci za sarenom izmisljotinom. Jureci za njenom senkom i mojom najhrabrijom iluzijom. Ceo zivot lutam i smatram da nesto i nekoga trazim, a ne spoznajem najvaznije. Sam jesam izgubljena stvar koju neko tek treba da nadje. Masta i zivot su cudo, ti trcis cilj si mozda vec prosao, ali ti ne znas i trcis dalje. Juris za njom, ustvari juris za samim sobom. Ali posto nas izgubljene treba pronaci to se i desilo. Koliko god da volim mastu a volim je i osecam kao mesto sopstvenog zaceca, volim je kao sopstvenu majku. I koliko god da prezirem stvarnost. Ti moja najhrabrija iluzija, moja sarena lujka, ti si mi stvarnost prikazala kao sopstvenog oca. Pokazla si mi stvarnost koja je umesto prezira danas postala otac najlepseg mesta na planeti. Pokazala si mi svarnost koja sa mastom radja jedino mesto gde ja mogu i umem da disem. Jedino mesto gde mogu da dodirujem sopstvene iluzije. Snovidjenje! Mesto gde putujemo recima i razmisljamo koracima, ti i ja. I tako ni gore ni dole izgubljen, u sopstvenoj masti i ceznji. Nasla si me, stavila me, pokazala me. Poda mnom zategnula si strah i mastu, pokazala mi put ka snovidjenju.

"Nemoj poput vetra koji te nosi beskrajnim lutanjima tvoga bića da nestaneš, bez i jednog traga, jer te želim uvek pratiti u svakoj stopi tvoga postojanja. Ne želim da izgubim i jedan deo, tvojeg divljeg srca. Tvojih nemira koji te prate. Ogledalo tvoje ljubavi je sva moja želja, koju želim da imam na javi zajedno sa tobom"
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.