Лично, најљепши мотор за који знам ми је Ђилера 200 Фаст бајк. За протеклих скоро 40 година откако се појавио (1987.) још нисам видио љепши. Релативно мала кубикажа, таман за град и „мало наоколо” тј. за краћа путовања, довољно снажан за ту намјену (26 коња на 7.500 обртаја, 6 брзина). Наравно, један цилиндар, наравно „цвајо” (двотактни), водено хлађење, електронско паљење (без ел. стартера, стара добра курбла), дискови на оба точка, моноогибљење назад (што је у то вријеме већ постајало уобичајено). Рекох, идеалан за град и мало наоколо, што укључује и силазак с асфалта у оф роуд окружење... ма у длаку онако како волим.
На слици изнад је рестаурирани модел који је на продају (прешао око 10.000, цијена 1.900 евра, ево
огласа).
Оригинално су ж(б)ице на точковима биле „златне” тј. жуте, ево једне такве реконструкције:
Недавно сам угледао оглас на
купујемпродајем у ком лик тражи да купи сличан модел (Gilera ER200), у основи исто али потпуно у ендуро стилу.
Слика цајгера који су ми годинама били пред очима је незаборавна (и носталгична... еххх... жал на младос’
):
Успут, да ли ме вријеме потпуно прегазило или шта је – не знам, али ове нове дигиталне цајгере не подносим до те мјере да ми џаба и поклањати нов новцат одличан мотор ако не могу одмах то cpaње замијенити аналогним цајгерима. Имам осјећај да бих пао с мотора кад бих у та гoвнa гледао дуже од пар минута.
