Omiljena knjiga

[a bre Milun]

svako od nas je mucio muku tokom letnjeg raspusta u osnovnoj skoli kada je morao procitati gomile lektira.............od kojih se, posle 10,20....godina nicega ne secamo.
Ali, imalo je i knjiga koje smo i po nekoliko puta citali, i koje su nam se za sva vremena urezala u memoriju. Tesko je reci po cemu se bas ta nasa omiljena knjiga razlikuje od stotina slicnih ali ipak, ti naslovi, autori......prate nas ceo zivot.
Najveci utisak, ostavila je knjiga Onore de Balzaka "čiča Gorio" . Kome je u secanju ostala ova knjiga, ne treba da objasnjavam sadrzinu. Mene je licno fascinirala.

 

[pura moca]

jel beše taj čiča imao 2 ćerke od kojih se jedna zvala delfina

 

[quentin]

Čekaj, vi ste stvarno dobijali lektiru da je čitate preko ljetnog raspusta?

 

[jolemisa]

"Bela Griva" i "Na Drini Cuprija".Ima jos jedna koju sam odavno citao "Gricka Vjestica".

 

[a bre Milun]

jel beše taj čiča imao 2 ćerke od kojih se jedna zvala delfina

Jeste, druga je bila Anastasija
Malo tuzna knjiga ali veoma upecatljiv opis francuskog drustva u to vreme.

 

[a bre Milun]

Čekaj, vi ste stvarno dobijali lektiru da je čitate preko ljetnog raspusta?

tako je bilo u onom milenijumu.

 

[a bre Milun]

"Bela Griva" i "Na Drini Cuprija".Ima jos jedna koju sam odavno citao "Gricka Vjestica".

a "na drini curpija" je legenda , mesavina brutaliteta i monotonije i upravo u toj diferenciji je snaga te knjige.

 

[quentin]

tako je bilo u onom milenijumu.

Ne znam. I ja sam završio škole u onom milenijumu, ali nikad nam nisu davali lektiru preko raspusta.
A i Čiča Gorio se čitao u gimnaziji.

 

[a bre Milun]

Ne znam. I ja sam završio škole u onom milenijumu, ali nikad nam nisu davali lektiru preko raspusta.
A i Čiča Gorio se čitao u gimnaziji.

pa dobro sad, dal u osnovnu skolu il u gimnaziju al ganjali su nas celo leto da to citamo.
A mi nateramo nekog da procita pa nam on pred kraj raspusta preprica i mi onda znamo o cemu se radi i "spremni" smo na raport u septembru kad pocne skola. Al eto, pronadjemo nesto i sto nam je zanimljivo.

 

[gost 439018]

a "na drini curpija" je legenda , mesavina brutaliteta i monotonije i upravo u toj diferenciji je snaga te knjige.

Skoro

 

[Samsonight]

Kome je u secanju ostala ova knjiga, ne treba da objasnjavam sadrzinu. Mene je licno fascinirala.

Volela sam to delo. Napisala sam esej i dobila čast da ga čitam pred celim razredom...
Čiča Gorio se čita na nekoj prvoj ili drugoj godini srednje?
Pa, pročitala bih ga nanovo da vidim da li će me isto taknuti kao pre već mnogo godina.
Taknula su me dela Ive Andrića... Još mi padne šaka Ex Ponto i nasumično otvaranje knjižice... uvek me iznova zaljubi.
''Mi nismo atomi prašine koja se u oblacima bez cilja diže leti nad drumovima...'',
pored uvoda u Seobe, ovo je izuzetak koji sam u pola noći u stanju da recitujem.
Kako me te čarobne i smislene reči obaraju s nogu... kako želim da ih pamtim, zauvek!

 

[Han van Zem]

Karlos Kastaneda, ceo taj serijal. Ostavio jak utisak na mene kad sam ga pročitao sa 18-19 godina.

I Autostoperski vodič kroz galaksiju, to i dan danas otvorim.

 

[a bre Milun]

Volela sam to delo. Napisala sam esej i dobila čast da ga čitam pred celim razredom...
Čiča Gorio se čita na nekoj prvoj ili drugoj godini srednje?
Pa, pročitala bih ga nanovo da vidim da li će me isto taknuti kao pre već mnogo godina.
Taknula su me dela Ive Andrića... Još mi padne šaka Ex Ponto i nasumično otvaranje knjižice... uvek me iznova zaljubi.
''Mi nismo atomi prašine koja se u oblacima bez cilja diže leti nad drumovima...'',
pored uvoda u Seobe, ovo je izuzetak koji sam u pola noći u stanju da recitujem.
Kako me te čarobne i smislene reči obaraju s nogu... kako želim da ih pamtim, zauvek!

ja sam cak planirao da , kada odem u Pariz, da posetim tu ulicu, kucu, mansardni stan ............mesto koje je u knjizi lepo opisano. Inace "patim" od jedne bolesti ciji su "simptomi" da posecujem mesta opisana u literaturi, filmovima, slikarstvu..............i da tamo satima sedim zaronjen u proslost u vremena vezana za te motive.

 

[Antigon@]

Karlos Kastaneda, ceo taj serijal. Ostavio jak utisak na mene kad sam ga pročitao sa 18-19 godina.

I Autostoperski vodič kroz galaksiju, to i dan danas otvorim.

I ja sam Kastanedu čitala u tom uzrastu, pa je taj "serijal" ostavio snažan utisak na mene. Kasnije sam ponovo uzela da čitam, ali mi je sadržaj bio naivan.
Autostoperski vodič mi nije bio interesantan, verovatno zato što sam ga čitala u zrelim godinama kad sam već formirala određeni ukus za književnost.

Neke knjige traže određeni stepen zrelosti.

Recimo, Sto godina samoće sam čitala sa dvadesetak godina i njen sadržaj nisam mogla da pratim, ali sam knjigu nakon jedne decenije ponovo uzela da čitam i ona mi je otvorila novi, fantastičan svet.

Retke su knjige koje uzimam da čitam dva puta.
Tako sam Pekićevu Atlantidu ponovo počela da čitam ovog meseca i malo šta me oduševljava u njoj kao nekada, ali sam zato Pavićev Hazarski rečnik čitala sigurno čitala pet puta. Kad bih opet uzela da čitam tu knjigu, znam da bih u njoj još nešto otkrila kao novo.

 

[Владан]

Čekaj, vi ste stvarno dobijali lektiru da je čitate preko ljetnog raspusta?

Да..нпр. на летњем распусту по завршетку 3.основне син читао "Леси се враћа кући".Док је дете прочитало око тих 200 страница такорећи прошло пола распуста.. Безвезе..

 

[Petar_Petrovic]

Prokleta avlija x4-5

 

[quentin]

Да..нпр. на летњем распусту по завршетку 3.основне син читао "Леси се враћа кући".Док је дете прочитало око тих 200 страница такорећи прошло пола распуста.. Безвезе..

Mislim da je apsolutno nehumano davati djece bilo kakve školske zadatke tokom raspusta, pa makar to bilo i čitanje knjiga.

A što se lektire tiče, iz osnovne škole slabo da se čega sjećam. Mislim, čitao sam šta se moralo, ali ne sjećam se nekih fascinacija.
Sjećam se da mi se u srednjoj školi dopao Kamijev Stranac, pa sam se onda ložio na egzistencijalizam, čitao Mit o Sizifu, pa Sartrovu Mučninu.

 

[Stojkov Menidjer]

svako od nas je mucio muku tokom letnjeg raspusta u osnovnoj skoli kada je morao procitati gomile lektira.............od kojih se, posle 10,20....godina nicega ne secamo.
Ali, imalo je i knjiga koje smo i po nekoliko puta citali, i koje su nam se za sva vremena urezala u memoriju. Tesko je reci po cemu se bas ta nasa omiljena knjiga razlikuje od stotina slicnih ali ipak, ti naslovi, autori......prate nas ceo zivot.
Najveci utisak, ostavila je knjiga Onore de Balzaka "čiča Gorio" . Kome je u secanju ostala ova knjiga, ne treba da objasnjavam sadrzinu. Mene je licno fascinirala.

meni je ostalo urezano "Tri Praseta"

nelegalno svinjsko zidanje po šumi ali niko nije robijao jer su imali kod koga da se uštekaju od inspekcije

izuzetno poučno štivo

 

[LjubicaS]

svako od nas je mucio muku tokom letnjeg raspusta u osnovnoj skoli kada je morao procitati gomile lektira.............od kojih se, posle 10,20....godina nicega ne secamo.
Ali, imalo je i knjiga koje smo i po nekoliko puta citali, i koje su nam se za sva vremena urezala u memoriju. Tesko je reci po cemu se bas ta nasa omiljena knjiga razlikuje od stotina slicnih ali ipak, ti naslovi, autori......prate nas ceo zivot.
Najveci utisak, ostavila je knjiga Onore de Balzaka "čiča Gorio" . Kome je u secanju ostala ova knjiga, ne treba da objasnjavam sadrzinu. Mene je licno fascinirala.

Ana Karenjina, Zlocin i Kazna, Cica Gorio daaaa ( zivim za decu, a dece nigde kad tebi zatreba), Majtor i Margarita, Stranac jeziv, ali kako poucan, uvrnuti Kafkin Proces, Na Drini Ciprija.
Seobe nisam volela.

 

[Lagerta]

Ja sam bila bas cudan tip,sve sto se zvalo lektira i moralo citati,nikako mi se nije svidjalo,ali sam u medjuvremenu gutala knjige po sopstvenom izboru, tada sam pocela da citam Hesse-a, Remarka, Zolu, Tomasa Mana, Miku Oklopdzica, Orvela, i naravno, Markesa.

 

[a bre Milun]

Ana Karenjina, Zlocin i Kazna, Cica Gorio daaaa ( zivim za decu, a dece nigde kad tebi zatreba), Majtor i Margarita, Stranac jeziv, ali kako poucan, uvrnuti Kafkin Proces, Na Drini Ciprija.
Seobe nisam volela.

Pa Herman Hese (Sidartha i Stepski vuk)

 

[a bre Milun]

Ja sam bila bas cudan tip,sve sto se zvalo lektira i moralo citati,nikako mi se nije svidjalo,ali sam u medjuvremenu gutala knjige po sopstvenom izboru, tada sam pocela da citam Hesse-a, Remarka, Zolu, Tomasa Mana, Miku Oklopdzica, Orvela, i naravno, Markesa.

Solohov "Tihi Don"

 

[a bre Milun]

od strucne literature Erich von Daeniken, Otto Muck, Charles Berlitz.................

 

[**Freya**]

svako od nas je mucio muku tokom letnjeg raspusta u osnovnoj skoli kada je morao procitati gomile lektira.............od kojih se, posle 10,20....godina nicega ne secamo.
Ali, imalo je i knjiga koje smo i po nekoliko puta citali, i koje su nam se za sva vremena urezala u memoriju. Tesko je reci po cemu se bas ta nasa omiljena knjiga razlikuje od stotina slicnih ali ipak, ti naslovi, autori......prate nas ceo zivot.
Najveci utisak, ostavila je knjiga Onore de Balzaka "čiča Gorio" . Kome je u secanju ostala ova knjiga, ne treba da objasnjavam sadrzinu. Mene je licno fascinirala.

U osnovnoj skoli, cini mi se u petom osnovne, zaljubila sam se u roman Kroz pustinju i prasumu...kasnije nisam cesto vidjala tu knjigu. Quo vadis je bio poznatije delo Sjenkjevica i sjajan film, narocito uloga Nerona koju uvek u glavi provlacim kada merim neku ulogu...on mi dodje lakmus papir

Obozavala sam u tom periodu i Kosidovskog. Uz seriju Ja, Klaudije, koju nista nisam razumela ali hipnotisano sam gledala, Kosidovski je kriv za vecnu ljubav prema istoriji...

Prvi susret je bio roman Kad je sunce bilo bog. Raspala se, otpale su joj korice

Da ne budu samo Poljaci na listi...drugi svet mi je otvorio Dzek London...Beli ocnjak i Zov divljine.

Moram priznati da sam progutala Dzejn Ejr i Orkanske visove...sve se to desavalo oko petog osnovne...

U gimnaziji sam konacno stekla poverenje da citam Vajlda u originalu i svake godine se i danas vracam Srecnom princu, to mi je tradicija oko novogodisnjih praznika...tu velicanstvenu knjigu drzim na komodi, izlozenu, toliko je volim.

Vise puta kao klinka sam citala i Americku tragediju...moja mama je insistirala na njoj...mada nije me posebno dojmila, ja sam oduvek vise volela bajke...Dikensa, da placem uz njega...

 

[**Freya**]

Pa Herman Hese (Sidartha i Stepski vuk)

Meni je Demijan bio omiljen...kao i kod Dostojevskog mog najdrazeg, oduvek sam obozavala Bele noci i pricu Mali junak...ako bih morala, bas morala da biram roman, odabrala bih Ponizene i uvredjene...

Isto kao sto bih birala Bogorodicinu crkvu u Parizu...meni je taj roman drazi od Jadnika...
Ili Zolinu Stranicu ljubavi...