- Poruka
- 333.900
24. avgusta (3. septembra) 1884. godine, u vreme kada Beograd broji 35480 stanovnika,nakon što je kralj, Milan Obrenović srebrnim budakom udario temelj Državnim železnicama Srbije sa Beogradske železničke stanice, u 8 časova i 35 minuta, sa stotinak putnika u devet vagona i tri različite klase, krenuo prvi zvanični voz ka Nišu, u kome su bili smešteni i ugledni državni gosti naše Kraljevine iz Beča, Budimpešte i Pariza.
Uskoro je i prvi međunarodni voz pošao sa stanice Beograd, a u njemu su prvi putnici bili kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. koji su preko Zemuna otputovali za Beč. Na Beogradskoj železničkoj stanici, izgrađenoj po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića, dočekan je Nikola Tesla, na nju se iskrcala prva članica prognane srpske dinastije nakon 1945. godine, kneginja Jelisaveta Karađorđević, a istorija hronike Beograda beleži i da je 28. maja 1976. novoizgrađenom barskom prugom prošao „plavi voz”.
U to vreme, Evropa je uveliko imala više stotina hiljada kilometara pruge, ali je Srbija, prema istorijskim podacima, bila na čelu po organizovanosti i urednosti, u čemu je prednjačila upravo Beogradska železnička stanica. Po svim podacima od 1889. godine do Prvog svetskog rata bila je najprometnija u ovom delu Evrope. Takođe, po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovila kapacitete, postala je najprometnija u Evropi.
Kroz zdanje na Savskom trgu od 1884. godine kada je sagrađeno, prodefilovali su milioni znanih i neznanih ljudi, turisti, političari, naučnici, kraljevi, predsednici, vojnici, seljaci, gradjani grada Beograda i drževe Srbije koji su Balkanskom i Nemanjinom ulicom islu pravo u centar grada a mnogi u neki tudji svet.
Nigde u Evropi železnička stanica nije izmeštena iz centra grada kao što je to uradeno u Beogradu . Pariz ima četiri u centru grada, Beč i Budimpešta imaju tri u centru, Prag dve, u Briselu je jedna nadomak kraljevskog dvorca, u Amsterdamu iz predivnog starog zdanja vodi turiste direktno na centralni Trg Dam, tako je i u Bernu gde liftom izlazite direktno u centar.
Posle 134 godina svog postojanja glavna železnicka stanica više nije prelepa žuta zgrada,sa rimskim brojevima, MDCCCLXXXIV i satom iznad glavnog ulaza,sa šalterima za kupovinu karata, šinama, pragovima , dovikivanja taksista i onih koji se nude da vam utovare prtljag,zeleznicari koji cekicem kucaju vagone odozdo, proveravajuci pritisak u kocnicama, putnici na odlasku i oni u dolasku koji krecu u veliku grad Balkanskom ulicom, osmesi docekivanja, suze i mahanje pri odlascima ..nicega vise od toga nema, dok drugi gradovi imaju svoje stanice u centru i dalje,koje su izgradjene nesto pre naše beogradske koje više nema
Godine izgradnje
Stanica Beograd 1884.
King’s Cross u Londonu 1852.
Gare du Nord u Parizu 1846.g
Centralna stanica u Helsinkiju 1862.
Atoća u Madridu 1851
Centrale u Milanu 1864.-rekonstrukcija 1931..
Na Glavnoj železnickoj stanici snimani su brojni filmovi
Sada ce to biti zgrada muzej sa ogromnom statuom Stefana Nemanje koja se postavlja ispred zgrade stanice
Uskoro je i prvi međunarodni voz pošao sa stanice Beograd, a u njemu su prvi putnici bili kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. koji su preko Zemuna otputovali za Beč. Na Beogradskoj železničkoj stanici, izgrađenoj po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića, dočekan je Nikola Tesla, na nju se iskrcala prva članica prognane srpske dinastije nakon 1945. godine, kneginja Jelisaveta Karađorđević, a istorija hronike Beograda beleži i da je 28. maja 1976. novoizgrađenom barskom prugom prošao „plavi voz”.
U to vreme, Evropa je uveliko imala više stotina hiljada kilometara pruge, ali je Srbija, prema istorijskim podacima, bila na čelu po organizovanosti i urednosti, u čemu je prednjačila upravo Beogradska železnička stanica. Po svim podacima od 1889. godine do Prvog svetskog rata bila je najprometnija u ovom delu Evrope. Takođe, po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovila kapacitete, postala je najprometnija u Evropi.
Kroz zdanje na Savskom trgu od 1884. godine kada je sagrađeno, prodefilovali su milioni znanih i neznanih ljudi, turisti, političari, naučnici, kraljevi, predsednici, vojnici, seljaci, gradjani grada Beograda i drževe Srbije koji su Balkanskom i Nemanjinom ulicom islu pravo u centar grada a mnogi u neki tudji svet.
Nigde u Evropi železnička stanica nije izmeštena iz centra grada kao što je to uradeno u Beogradu . Pariz ima četiri u centru grada, Beč i Budimpešta imaju tri u centru, Prag dve, u Briselu je jedna nadomak kraljevskog dvorca, u Amsterdamu iz predivnog starog zdanja vodi turiste direktno na centralni Trg Dam, tako je i u Bernu gde liftom izlazite direktno u centar.
Posle 134 godina svog postojanja glavna železnicka stanica više nije prelepa žuta zgrada,sa rimskim brojevima, MDCCCLXXXIV i satom iznad glavnog ulaza,sa šalterima za kupovinu karata, šinama, pragovima , dovikivanja taksista i onih koji se nude da vam utovare prtljag,zeleznicari koji cekicem kucaju vagone odozdo, proveravajuci pritisak u kocnicama, putnici na odlasku i oni u dolasku koji krecu u veliku grad Balkanskom ulicom, osmesi docekivanja, suze i mahanje pri odlascima ..nicega vise od toga nema, dok drugi gradovi imaju svoje stanice u centru i dalje,koje su izgradjene nesto pre naše beogradske koje više nema
Godine izgradnje
Stanica Beograd 1884.
King’s Cross u Londonu 1852.
Gare du Nord u Parizu 1846.g
Centralna stanica u Helsinkiju 1862.
Atoća u Madridu 1851
Centrale u Milanu 1864.-rekonstrukcija 1931..
Na Glavnoj železnickoj stanici snimani su brojni filmovi
Sada ce to biti zgrada muzej sa ogromnom statuom Stefana Nemanje koja se postavlja ispred zgrade stanice
