Често сам била у ситуацијама у којима ми треба закључак. Да могу да кажем: ,,Оке, то је то. Нема више. Фајронт." Да на неке приче излијем оловну тачку. Да оне заврше и у спољашњем свијету и у мом унутрашњем.
Е сад. Много је ситуација које сам проживјела (и преживјели, да будемо начисто) у којима нисам имала материјала за закључак јер мјеста на које бих га ставила није било. Не у смислу да је завршено обрачуном. Напротив. Камо среће да је био обрачун, било би јасно. Рекао/рекла си ми то. Рекла сам ти то. Увреде су пљуштале. Издао/издала си ме. Материјала не за једну, него за три тачке. (Три тачке су друга тема, о томе ћу другом згодом).
Проблем је кад се само удаљите. Кад између двоје људи завлада тишина. У међупростор се уселе неки невидљиви километри. И онда ћутиш ти ћутим ја. Престајемо бити потребни оној другој страни. А и друга страна нама. И онда само тако постојимо. У тишини. Без закључка.
Па се нешто мислим. Ако је закључак потребан и за спољашњи свијет и за унутрашњи, зашто ја не бих закључила ,,унутра" тако што бих излила оловну тачку од тишине?
Онда спољашњи свијет нека закључује сам шта му воља.
Е сад. Много је ситуација које сам проживјела (и преживјели, да будемо начисто) у којима нисам имала материјала за закључак јер мјеста на које бих га ставила није било. Не у смислу да је завршено обрачуном. Напротив. Камо среће да је био обрачун, било би јасно. Рекао/рекла си ми то. Рекла сам ти то. Увреде су пљуштале. Издао/издала си ме. Материјала не за једну, него за три тачке. (Три тачке су друга тема, о томе ћу другом згодом).
Проблем је кад се само удаљите. Кад између двоје људи завлада тишина. У међупростор се уселе неки невидљиви километри. И онда ћутиш ти ћутим ја. Престајемо бити потребни оној другој страни. А и друга страна нама. И онда само тако постојимо. У тишини. Без закључка.
Па се нешто мислим. Ако је закључак потребан и за спољашњи свијет и за унутрашњи, зашто ја не бих закључила ,,унутра" тако што бих излила оловну тачку од тишине?
Онда спољашњи свијет нека закључује сам шта му воља.