Olga Lukovic i delo "Srbi narod najstariji"- stepen relevantnosti?

nonaligned:
Da li vredi citati "Srbi narod najstariji" od Olge
sad sam skinula

neko citao....?
Kliknite za proširenje...
Zavisi koliko vremena imaš i koji žanr voliš.Od komedija u vezi doseljavanja na Balkan preporučujem "Hrvatski kraljevi" tv seriju,slična je LOTR serijalu samo smešnija,šteta što je Deretić u suprotnom taboru,kakvu bi on knjigu o doseljavanju napisao...
 
Pyriel23:
Zavisi koliko vremena imaš i koji žanr voliš.Od komedija u vezi doseljavanja na Balkan preporučujem "Hrvatski kraljevi" tv seriju,slična je LOTR serijalu samo smešnija,šteta što je Deretić u suprotnom taboru,kakvu bi on knjigu o doseljavanju napisao...
Kliknite za proširenje...
pa ne znam bas da li mozes da poredis jednu zenu koja je doktorirala na Sorboni sa Dereticem i serijama........
 
nonaligned:
sam naslov nisu njene reci pa na bih skakala na prvu i odbacila tek tako
Kliknite za proširenje...

Zapravo, s obzirom da nju stalno citiraju i da su reči Laonika Halkokondila ipak nešto drugačije, može se ona tretirati autorom citata.

nonaligned:
sta je sporno u knjizi?

je li nesto slagala
Kliknite za proširenje...

Ovo nije tema za Olgu, pa bi diskusiju moderacija verovatno trebalo da prebaci na drugu, ali odgovor na tvoje pitanje je; ovako su njene rečenice: I tako Plutarh POMINJE ALBANCA. I onda lažu da se javljamo prvi put u XI stoleću, a PLUTARHOV ALBANAC drži ključ i pravu istinu o istoriji albanskoga naroda.

Kako joj se tako nešto moglo dogoditi, s obzirom da je nekada znala starogrčki, ne znam. Moja je pretpotavka da ga pod te stare i bolešljive dane jednostavno više nije razumela, ili da bar nije više bila sposobna da čita sa razumevanjem i prevodi antičke tekstove.
 
Evo pocela sam da citam ovu knjigu i volela bih da napravimo temu gde cemo je secirati.
Ja cu postavljati deo po deo iz knjige (redom) i interesuje me Vase misljenje o tome i da li je nesto propaganda, laz ili greska.
Slavene od tebe najvice ocekujem.

Argument 1:

Na pocetku se osvrce na Porfirogenita:

"Враћајући се прослављеном делу Порфирогенита, познатом под именом "О управљању царством", потребно је, да кажемо, да је оно издељено на поглавља. Поглавље из ког смо навели предњи текст, обележено је бројем 32. Осим бројева, свака глава има и свој наслов; ова, која доноси вест о Србима, обележена је на следећи начин:

"Треба да се зна, да Срби, који се зову још и Белим, воде порекло од некрштених Срба, настањених с оне стране Турске (тј. Мађарске. Пишчева надопуна.), у пределу, који они називају Бојка, а који се граничи с Франачком... Тамо су, дакле, ови Срби били настањени од почетка".

У наше време овом вешћу Порфирогенита позабавио се професор Новаковић :

"У досадашњим напорима, да. се одреди не само простор, већ и дужина боравка Срба у предбалканским земљама, упадљиво је, да ниједан једини истраживач није узео у обзир податак "од почетка", а он је, колико се зна, најранији писани хронолошки наговештај у вези са далеком прошлошћу Срба и свакако најближи догађајима на које се односи. Он је најстарији чак и ако узмемо да не потиче од Срба из времена њиховог доласка на Балкан. ........

Што се тиче нашег прилажења Порфирогенитовој вести, мишљења смо, да није потребно, да се алтернира превод грчког израза απ'αρχηζ, једном га преводећи "од давнина", а једном "од почетка", јер - он значи "од почетка", "од постанка", будући, да је тачан смисао именице "αρχη" "почетак", "искон", "извор", "principium", "origine", "commencement”. Латински преводилац држао се само тог смисла, употребивши облик "initio", што такође - без икаквог двоумљења значи "од почетка", "испрва". Уистину, овај појам у његовом контексту одговара тачно Шафариковом - много пута поновљеном закључку у "Старожитностима" и у другим његовим расправама, где говори о старости и аутохтоности Срба, одн. каснијих Словена у Европи.
 
Slaven777:
Zapravo, s obzirom da nju stalno citiraju i da su reči Laonika Halkokondila ipak nešto drugačije, može se ona tretirati autorom citata.
Kliknite za proširenje...
Priloži Halikokondilov zapis da uporedimo. Ja kopiram Olgine rečenice:

Због опсежности ове студије, ми остављамо исцрпну анализу Халкокондилових обавештења за једну другу прилику, да бисмо на овом месту издвојили - изгледа нам - најзанимљивију појединост, која у наш предмет задире веома дубоко. Халкокондилово дело, које нам је било доступно у париској Националној Библиотеци, налази се у колекцији "Византијски писци" међу приручницима велике радне дворане и на њему пише:

Λαονικου Ηαλκοκονδυλου Αυηναιου - Laonici Chalcocondylae Atheniensis Historiarum Libri decem1 - тј. Лаоника Халкокондила Атињанина Историје десет књига. Будући, да је издање дела од 1650. г., његов формат је необичан за данашње време, јер - по димензијама је отприлике као париске познате новине 'Le Monde'.

Већ у првом делу тог интересантног двојезичног издања, припремљеног с највећом брижљивошћу, на његовој страни 17., у одељцима В, С и D, наћи ћемо и прва обавештења о Србима. Између осталога, осврћући се на различите облике, које су странци направили од имена СРБ, одн. СРБ-ИН, он их уједно наводи. Ми смо их углавном упознали у поглављу о Шафарику, па немамо потребе да их овде понављамо. Но оно, што желимо не само да споменемо, већ и да посебно подвучемо, јесте једно Халикокондилово сведочанство, коме дајемо изузетно велики значај. То је његово идентификовање имена СРБИН, одн. пре облика СРБЉИН, (у ранијим столећима чешће употребљаваног), са називом ТРИБАЛ.
У ствари, Халикокондило употребљава множину - ТРИБАЛОИ - Τριβαλλοι, што дословно - и по ауторитетима, као што су један Шафарик и Суровјецки, одговара раније уобичајеној множини СРБЉИ.

Ево, како изгледа одломак Халикокондиловог дела, коме овде посвећујемо особиту пажњу:

"...Σερβλοι ... Τριβαλλοι, ο δε ευνοζ παλαιοτατον τε και μεγιστον των ευνοων..."

У латинском преводу - међутим - има једна нијанса више од овога - израз1 "totius orbis", што Лаониковом сведочанству даје печат посебне снаге, а и уверљивости:

''... Serblos Tryballos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo".

Преведено на српски, то значи:
"... СРБИ... ТРИБАЛИ - НАРОД НАЈСТАРИЈИ И НАЈВЕЋИ ОД (свих) НАРОДА, ПОУЗДАНО ЗНАМ... "
"compertum habeo" је нека врста латинске формуле, која управо то значи:ПОУЗДАНО ЗНАМ...

Могло би се помислити, да ли Халикокондило претерује. Међутим, нема разлога да се сумња у веродостојност његових обавештења, будући, да се он показао реалним и поузданим посматрачем у свему другоме, па онда сигурно и у односу на народ, према коме - не верујемо, да је гајио љубав, или дубље симпатије. С друге стране, зна се, да је Халикокондило био један од најкултурнијих људи свога времена, као и да је био савестан као писац и историчар. Најзад, у његово доба још су морали постојати рукописи и списи, за нас изгубљени, а на које се један тако озбиљан писац као он ослањао... не написавши ништа више од онога, што је поуздано знао. Према томе, како у односу на Византију и Османлијско Царство тако и у односу на Србе и Србију, Халкокондила треба узети озбиљно и сматрати његову историју солидним извором посведочених обавештења, што ми и чинимо, посвећујући му ово поглавље наше студије.
 
Poslednja izmena:
Argument 2:

а) ПОДУНАВЉЕ, ИЛИ ИНДИЈА?

Појам "од почетка" одговара и тврђењу Нестора Кијевског, који је тврдио, да су се потомци оних који су већ имали свој језик на пољу Сенару, населили око Дунава и у Илирији, као и да:"... ту бо бјеша Словене первое..."
Да бисмо боље схватили, како су се одвијале те сеобе, довољно је, да само с мало пажње осмотримо велики Дунав, уз који се стиже дубоко у Централну Европу, одатле опет - другим речним долинама све до непрегледних балтичких равни. Преисторијски и антички Срби настањивали су све те области од најдавније прошлости, што потпуно одговара тврђењу Нестора Часног Кијевског, да су се "Словене первое" разишли из Подунавља према европском северу, западу и истоку, односећи собом свој језик и своје обичаје..... Силазак тих древних словенских Подунаваца према "Илјурику" морао се одвијати према истом принципу као и њихово кретање ка далеким северним областима централне и северне Европе. Печат тог првобитног свеопштег словенског разлаза по Европи, па и по Балкану, сачувао се до дана данашњег у разним географским називима, а особито у хидронимији, одн. у именима река, која се неизрециво упорније супротстављају изменама од имена места. ....."
 
(probacu da izaberem samo najzanimljivije delove koji govore u prilog naslovu)

Argument 3 :
".....са дубоким уверењем прикључује и Сипријан Робер више пута поновљеним тврђењем, да је Дунав прасловенска река, а да су СРБИ ИЛИРИЈЕ НАЈСТАРИЈИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА. Овај француски прошловековни слависта је то изразио на готово поетски начин својим закључцима, објављеним више пута…. Ми тај текст овде цитирамо из "Мемоара" Друштва за Земљорадњу, Науку и Уметност града Анже ...:

"Све што код осталих словенских народа живи још само као легенда и као нејасан мит, налази се и данас у стању живог закона у тој непроменљивој и поетској Илирији. Није ли онда требало да закључим, да сам најзад додирнуо живу стену, земљу првога формирања, те да су СРБИ ИЛИРИЈЕ заиста најстарији међу Словенима... ?"
 
Argument 4:
"
У - да тако кажемо - словенском и српском историјском Пантеону, ми Милошу С. Милојевићу дајемо посебно место ... Oвде ћемо само да истакнемо његово уверење, да су се Срби у давнини разишли из Индије. По свој прилици, он је - док је још студирао у Москви нашао могућност, да у Индију отпутује, са жељом, да на лицу места своје учење и знање продуби. Тако - обогаћен знањем и доказима, вратио се у Србију, кроз чије области је много и под веома тешким околностима путовао, записујући народна предања, традиције и све, што сачињава духовно богатство једног народа уопште. Тако је на ... записао и народну песму, у којој се износи, како и зашто су Срби у готово неодређено давно доба напустили Индију Из те песме овде наводимо само одломке:

"Како нећу сузе прољевати, Кад ја идем из земље Инђије,
Из Инђије, из земље проклете?!
У Инђији тешко безакоње,
Кум свог кума на судове ћера... "
 
Argument 5:

"У односу на све ове претходне напомене, чини нам се, да би било и важно и потребно, да се на овом месту осврнемо на тврђење једног чак и у свету - готово непознатог, али чудног и интересантног аутора, чије име је Otto Hanisch (Ото Ханиш). Наслов његовог дела, из кога ћемо овде узети у обзир само један одломак, јесте "Маздазнан - Учење о расама" Пажњу писца ових редака привукао је особито следећи Ханишев текст, који у преводу овако гласи:

"Јужни Словени имају као и Мађари своје главно седиште у Мађарској и одатле су се проширили по Баварској, Тиролу, Ломбардији, Луксембургу, Шкотској и Португалији.. По њиховом доласку они се нису мешали, па су стога сачували своје првобитне одлике. Њих убрајају у Словене, али они не говоре словенским, већ језиком житеља Хималаја, који представљају остатак људи беле расе... "
 
Обзиром да се Порфирогенит није бавио историјом света него Римским Царством, онда је "од почетка" барем од кад је Румског Царства. На основу тог списа, а потврђено још некима, закључујем да су ти Срби наметнули нама име. Народ се није тако звао у нашим крајевима. Јесмо, вероватно, говорили сличним језиком, али ми смо били овде а Срби тамо. Срби су, као и Бугари и Руси, били војно способни и добро организовани, идеални за руковођење. Над нама су владали Римљани док Срби нису дошли и преузели власт, прво делимичо а онда и потпуно у неким крајевима. Због мешања староседелаца и освајача, данас Срби могу да траже корене и у Индији и у Прибалтику.
 
zofr:
Боље је да си давао по један аргумент, овако ће ти разводњити тему. Прво што ће урадити пљуваће на Олгу, иако у цитираним аргументима не износи своје мишљење.
Kliknite za proširenje...

neka onda moderatori brishu ako neko pljuje.....
Knjiga ima 700 strana mogli bismo da imamo temu narednih 10 godina ako budem postovala jedan post svakih 5 dana......

Ja ne bih volela da ovde nagrnu Dereticevci i Krstjani sa svojim mitomanijama vec da se drzimo Olge i toga da li je nesto iznela sto nije istina......

Ja necu citirati celu knjigu , preskacem delove koji nisu interesantni.....
 
nonaligned:
neka onda moderatori brishu ako neko pljuje.....
Knjiga ima 700 strana mogli bismo da imamo temu narednih 10 godina ako budem postovala jedan post svakih 5 dana......

Ja ne bih volela da ovde nagrnu Dereticevci i Krstjani sa svojim mitomanijama vec da se drzimo Olge i toga da li je nesto iznela sto nije istina......

Ja necu citirati celu knjigu , preskacem delove koji nisu interesantni.....
Kliknite za proširenje...
Деретић и Олга су уско сарађивали.
 
Mita Komita:
Обзиром да се Порфирогенит није бавио историјом света него Римским Царством, онда је "од почетка" барем од кад је Румског Царства. На основу тог списа, а потврђено још некима, закључујем да су ти Срби наметнули нама име. Народ се није тако звао у нашим крајевима. Јесмо, вероватно, говорили сличним језиком, али ми смо били овде а Срби тамо. Срби су, као и Бугари и Руси, били војно способни и добро организовани, идеални за руковођење. Над нама су владали Римљани док Срби нису дошли и преузели власт, прво делимичо а онда и потпуно у неким крајевима. Због мешања староседелаца и освајача, данас Срби могу да траже корене и у Индији и у Прибалтику.
Kliknite za proširenje...
Углавном се слажем са тобом.

Историчари никако да схвате да Срби на балкану имају двојно порекло, јер су носиоци две доминантне хплг И2 и Р1а. По свему судећи И2 је староседелачка, али историчари не уважавају своје помоћне науке, одступају од научне методологије и оно што ремети њихову академску сујету гурају под тепих.

Иначе људи на овим просторима су релативно брзо добили статус слободних грађана Рима, били су добри војници и дали су чак 17 владара Рима, највише после Апеинског полуострва. Они који би у то време дошли на Балкан, ако се ради о неким Словенима, звали су, измђу осталих значења, слободног човека србином, а племе или народ србима, што ће касније прећи у народно име.

Тако су име стекли и Лужички Срби јер су у једном периоду били слободни и имали своју земљу којом су управљали. При томе, језик Лужичких Срба и балканских Срба су у оквиру словенских језика прилично удаљени. Ово напомињем да се име србин заслужује борбом за слободу.
 
Argment 6:

"(Ами Буе). У своје доба Буе је био члан француских и иностраних научних установа. У свом обимном делу "Европска Турска", обухватио је у односу на ту онда моћну империју - готово све у његово доба постојеће научне гранe.... Буе је расправљао и о проблему српског језика. С обзиром на извесне његове наводе у истом делу, можемо да закључимо, да је он српски говорио. У сваком случају, да један учен човек као што је он био, писмено овековечи једно тврђење, он је за то морао имати чврсту основу, много знања и апсолутну сигурност у оно, што тврди………А да су прави Хрвати говорили једним другим језиком, то је добро знао научник Ами Буе па пре назови Гајеве "реформе", а у потврду нашег разлагања овде, он пише
:"Хрватски... то је такође дијалект доста различит од српског, али вендски се од њега удаљава још више, да би се приближио, као и хрватски, језику Словака... "
Тако је Буе писао 1840. г, док је Људевит Гај објавио своју толико злоупотребљавану "реформу", одн. озакоњење отимања српскога језика, тe 1846. г, у листу "Даница", бр. 31., а под насловом "Чије је коло". Да би читалац .......схватио, како дуго се ковао паклени план о разарању једног народа кроз отимање и отуђивање његовог језика, ми морамо овде да прибегнемо још једном наводу из дела Ами Буе-а, у коме је он пророчански изрекао свој суд :"... Хрвати. Они - због сиромаштва своје литературе и због неправилности свог језика нису успели да створе посебну књижевност, већ су били присиљени, да се приближе Србима и да се служе њиховим језиком на начин, који их је одвео дотле, да су Србима предложили, да се с њима уједине под извиканим називом Илири. Међутим, овај подмукли (или лукави) предлог, чија је сврха ишчезавање српске националности, од Срба је био одбачен".На несрећу, Срби су касније били изиграни, .......

.....закључак А. Буе-а;"Српски је отприлике за словенске језике оно, што је латински за језике, који су из њега произишли".

Уз претходно тврђење, Ами Буе је додао још нешто, што нам се чини значајним, а то је следећа његова допуна уз горње тврђење, које нас уверава, да је он српски стварно добро познавао:"...сељак у најбеднијој колиби као и богаташ у свом конаку, говоре чисто... "

......То може да буде случај само тамо, где један народ и његов језик представљају јединственост кроз дуге хиљаде година."
 
Argument 7
Siprijan Rober (francuski slavista)

"Када неко није рођен као Словен, пре него отпочне да филолошки испитује све језике и сву словенску литературу... треба што је могуће боље да упозна најстарији и најједноставнији језик, онај, који пружа најбољи кључ за све остале. Исто тахо, да би се добро оценила словенска раса у њеној целини, корисно је, да се најпре проуче она њена племена, која су најбоље сачувала своје првобитне одлике у обичајима, у својим законима и у својој поезији. Тај језик, тај народ и ту првобитну словенску поезију - верујем нашао сам у Илирији.

...Пошавши од идеје, да се на почетку сваке велике расе налази једно племе-мајка, исто тако као што и на почетку сваке језичке фамилије постоји језик-мајка, тражио сам годинама то племе и тај језик на северу Европе. Но нигде нисам открио њихово постојање. Нашавши, да су Пољаци и Чеси Боемије чувари најстаријих познатих докумената словенске историје, ја сам - на основу тога - најпре закључио, да су та два народа најстарији и најизворнији од целе словенске групе; међутим, обилазећи њихове области, уверио сам се, да сам био у заблуди...

После узалудних истраживања одлучио сам, да идем да тражим тај тип код Руса; али, код њих сам открио словенска својства толико изобличена азијатским утицајем, колико и у Пољској утицајима запада. Очајан, прешао сам на Словене, за које се каже, да су варвари. Све је допринело, да се упутим у том правцу. Пољак из Варшаве упутио ме је краковским горштацима... као највернијим чуварима националних одлика; Руси пак из Москве слали су ме Русинима у Украјину и у Галицију као оснивачима њиховог царства. Стигавши у Украјину, ту сам нашао обичаје, легенде, традиције и цео русински живот у толикој мери испуњен јужњачким успоменама, да сам био присиљен да идем да тражим вилу чуварку словенске колевке даље на југу и на истоку. Најзад прешавши Дунав, није ми дуго требало, да ту пронађем украјинског Козака, Русина из Галиције, пољског горштака са Карпата и боемског планинца из Судета - једном речју - сва првобитна племена. Словена, ДИВНО ИЗРАЖЕНА КРОЗ БАЛКАНСКОГ ИЛИРА. Све, што код других словенских народа живи још само као легенда, или нејасан мит, постоји још увек као живи закон у тој непроменљивој и поетској Илирији: Нисам ли на основу тога могао да закључим, да сам најзад додирнуо живу стену, ТЛЕ ПРВОБИТНОГ ПОСТАЊА И ДА СУ СРБИ ИЛИРИЈЕ УИСТИНУ НАЈСТАРИЈИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА!'7"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Н
Народ Немањића
2
Odgovora
48
Pregleda
782
argumentovano
A
Q. in perpetuum hibernum
Студија светских научника: најстарији рукопис списа о народима цара константина vii порфирогенита потиче из почетка xvii века
2
Odgovora
40
Pregleda
932
buudala
buudala
bernardo
  • Zatvorena
Да ли си Словени и Срби, заиста инфериорни и нижеразредни у историјском смислу у односу на друге европске народе?
5 6 7
Odgovora
159
Pregleda
1.502
Лекизан
Лекизан

Back
Top