Olako izjavljivanje ljubavi... ili... ?

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.428
Prošle subote mrzelo mene i kumu da izađemo, pa smo ostale kod kuće uz TV.
Na televiziji sve ''bolje'' do ''boljeg'', pa u tom šarenikakvog mnoštvu, ona i ja izaberemo ''najbolje'' - izbacivanje iz Kuće VB-a.
Izlazi Jelena, ostali ukućani komentarišu šta misle o njoj. I dolazi red na neku plavu... Tanju... I ona jedno pet-šest do deset puta kaže kako je puno voli. I pored svih konkurentnosti. I posle svih ogovaranja. I posle mesec dana!
Okrenem se ja kumi, pa joj kažem kako se mi 15 godina znamo. a nikad nismo jedna drugoj rekle da se volimo.
''Mora da se ne volimo uopšte'', zaključila je ona uz osmeh...

A jedna moja sestra, posle dva meseca zabavljanja sa momkom, pokazuje mi poruke - njene, njegove... u kojima oni jedni drugima govore kako se vole ''puno'', ''najviše na svetu celom'',...

Ja razumem - svako ima svoj način na koji voli i to pokazuje. Mom sklopu ličnosti njihov način jednostavno ne godi. Meni su bljutave i otrcane izjave tipa ''Volim te'', i odgovor: ''I ja tebe'', uvek mi se čini da reči smanjuju intenzitet i istinitost osećanju... U stvari, ja se u tome ne snalazim dobro. Shvatila sam na mnogim primerima, a ovde sam izdvojila samo dva, da ja uopšte ne pripadam toj ''priči''.
I da ja nikad nikome nisam rekla da ga volim.
Pa postavljam sebi pitanje: da li to, što ja ne razmišljam o tome da bih mogla nekome da kažem da ga volim, znači da ga ne volim? A kad počnem da razmišljam, onda se obično upitam: šta je to ljubav? Pa kako da budem sigurna da to što prema toj osobi osećam jeste ljubav... a ne samo neko poštovanje, vezanost, navika, prijatnost nečijeg prisustva... I onda čitava filozofija krene u mojoj glavi... filozofija bez konkretnih zaključaka...

Čini mi se da je danas tako lako, prelako reći ''Volim te''... još lakše ukoliko to nije istinsko... teže ako podvrgnemo nekom razmišljanju i proveri...
I često se bilo koja vrsta zaljubljenosti, opijenosti, očaranosti... zaluđenosti nekim, na kraju krajeva... meša sa ljubavlju...

Ma možda sam ja ipak nesposobna da volim... :)

P.S. Boldirano za one kojima je dosadno ili dugo da sve čitaju... :)
Vidite kako mislim na vas, dragi forumaši...
Ma sve vas voli Sokolica M. ;)
 
Ekspresivna sam i kad osecam jako osecam, i lepo i ruzno, naprosto moram to da izbacim, jako mi je tesko da cutim. Al' nikad nisam nikom rekla "volim te" , a da cela moja dusa nije stajala iza toga.
Gde si bre Sokolice, otvori jos neku temu, oplemeni malo forum. :-)
 
Prošle subote mrzelo mene i kumu da izađemo, pa smo ostale kod kuće uz TV.
Na televiziji sve ''bolje'' do ''boljeg'', pa u tom šarenikakvog mnoštvu, ona i ja izaberemo ''najbolje'' - izbacivanje iz Kuće VB-a.
Izlazi Jelena, ostali ukućani komentarišu šta misle o njoj. I dolazi red na neku plavu... Tanju... I ona jedno pet-šest do deset puta kaže kako je puno voli. I pored svih konkurentnosti. I posle svih ogovaranja. I posle mesec dana!
Okrenem se ja kumi, pa joj kažem kako se mi 15 godina znamo. a nikad nismo jedna drugoj rekle da se volimo.
''Mora da se ne volimo uopšte'', zaključila je ona uz osmeh...

A jedna moja sestra, posle dva meseca zabavljanja sa momkom, pokazuje mi poruke - njene, njegove... u kojima oni jedni drugima govore kako se vole ''puno'', ''najviše na svetu celom'',...

Ja razumem - svako ima svoj način na koji voli i to pokazuje. Mom sklopu ličnosti njihov način jednostavno ne godi. Meni su bljutave i otrcane izjave tipa ''Volim te'', i odgovor: ''I ja tebe'', uvek mi se čini da reči smanjuju intenzitet i istinitost osećanju... U stvari, ja se u tome ne snalazim dobro. Shvatila sam na mnogim primerima, a ovde sam izdvojila samo dva, da ja uopšte ne pripadam toj ''priči''.
I da ja nikad nikome nisam rekla da ga volim.
Pa postavljam sebi pitanje: da li to, što ja ne razmišljam o tome da bih mogla nekome da kažem da ga volim, znači da ga ne volim? A kad počnem da razmišljam, onda se obično upitam: šta je to ljubav? Pa kako da budem sigurna da to što prema toj osobi osećam jeste ljubav... a ne samo neko poštovanje, vezanost, navika, prijatnost nečijeg prisustva... I onda čitava filozofija krene u mojoj glavi... filozofija bez konkretnih zaključaka...

Čini mi se da je danas tako lako, prelako reći ''Volim te''... još lakše ukoliko to nije istinsko... teže ako podvrgnemo nekom razmišljanju i proveri...
I često se bilo koja vrsta zaljubljenosti, opijenosti, očaranosti... zaluđenosti nekim, na kraju krajeva... meša sa ljubavlju...

Ma možda sam ja ipak nesposobna da volim... :)

P.S. Boldirano za one kojima je dosadno ili dugo da sve čitaju... :)
Vidite kako mislim na vas, dragi forumaši...
Ma sve vas voli Sokolica M. ;)
hoce neko ukratko da mi preprica o cemu se ovde radi? :lol:
 
Nešto nisam primetila to olako izjavljivanje ljubavi. Ustvari jesam al' ne u nekom zabrinjavajućem intenzitetu. Ali delim tvoje mišljenje.

Takođe delim i trip. Da li činjenica da nam te reči teže izlaze iz usta imaju neke veze sa iskrenošću? Podjednako teško i lažem...
Šta je zaključak takođe mi je glupo da napišem... :?
 
Ja mislim da ti imas preko 3 i po banke

Kad misliš figurativno, stavljaj znake navoda.
''Banke''.
Ovako odmah pomislim na Rajfajzen, Hipo alpe adrija i mnoge druge... Gde sam se zadužila kreditima radi plastične operacije...
:)

Što se tiče godina mojih... Imam 22, dušo... Samo sam mnogo pametna... Šta ćeš... Nije lako to shvatiti... osim ako se ne uzdigneš iz prašine i vineš se ka sokolskim visinama... :)
 
Kad misliš figurativno, stavljaj znake navoda.
''Banke''.
Ovako odmah pomislim na Rajfajzen, Hipo alpe adrija i mnoge druge... Gde sam se zadužila kreditima radi plastične operacije...
:)

Što se tiče godina mojih... Imam 22, dušo... Samo sam mnogo pametna... Šta ćeš... Nije lako to shvatiti... osim ako se ne uzdigneš iz prašine i vineš se ka sokolskim visinama... :)


i ja sam isto u visinama ja sam narkoman ja smrcem kokain:)
 

Back
Top