Naravno da smo vrlo glineni....Čak i oni koji su vrlo nepovodljivi.....
Užasno veliki uticaj ima okruženje , prvo zato što kreira naše raspoloženje (iako će ovo da se većini učini kao najnevažniji uticaj), drugo po važnosti je konformističko slaganje i usaglašavanje , a tek na trećem po meni je uticaj na percepciju , iako je on svima najočigledniji.....Rangirao sam po uticaju, ne po vrednosti uticaja....
Ja sam ovde izneo teoriju epsilon okoline, gde je svaka osoba ustvari tačka koja se kreće, i ima svoju epsilon okolinu oblika lelujave sfere koja predstavlja njenu percepciju.....
Koordinate tačke su bitne samo relativno u odnosu na druge tačke, tj ovo nije matematika pa da je striktno jedno na X a drugo na Y osi....
Medjutim , epsilon okolina je bitna zbog percepcije, oblika percepcije, dubine (veličine) percepcije kao i usmerenja i pravca ka kome se tačka kreće, a to zavisi od epsilon okoline , jer sa tom okolinom interaguje , baš kao kap vode u brzacima.
Čak i kada epsilon okolina naraste mnogo više nego što je epsilon okolina okolnih tačaka, kretanje okolnih tačaka će u mnogome ograničavati kretanje osobne tačke bez obzira na "vidokrug".
Ograničenje širenja percepcije je vremenom najviše, jer čovek je smrtno biće, i osim ograničenog vremena igranja u ovoj igraonici, ima i strah od isticanja minutaže ili od izbacivanja iz igraonice zbog lažne optužbe ili tilta....
Odgovor je možda promašio temu , ako se tema više ograničava na konformni uticaj okoline , koji je samo deo "glinenog oblikovanja".....
----------------------------
Ipak bih dodao nešto što je još pod proverom kod mene....
Vrlo važan psihološki pristup vrednovanja stereotipa....
Svaka osoba ima svoje stereotipe, više predosećaje i predubedjenja, nego predrasude, ali oni se moraju ispoštovati....jer ta osoba komunicira sa svetom kroz takvu vizuru.Čak i to što nije slepa za ostale slučajeve i pristupe, ona je nepoverljiva, isključiva, blokirana i maliciozna čak prema drugačijim slučajevima....
Medjutim to ne znači da se treba stopiti sa takvim stereotipima, već da se oni moraju kroz igru "malo ja malo ti" pomerati ka maksimalno obostrano podržavajućem.....
Brzina pomeranja zavisi od samopouzdanja oba učesnika i komunikacije koju obavljaju....
Ovo sam pomenuo da bi se videlo koliko je bitno priznati uticaj da bi se bolje kreiralo svoje okruženje i srećniji život....
Bolest srbije trenutno je upravo nedostatak komunikacije i sprečavanje komunikacije , pa od stereotipa nikada ili retko stignemo do unapredjenja i igre "možeš li ti ovo , ako već meni ide lako" tj. praćenja u interesovanjima, ponašanju , vrednovanju i obrazovanju.....
Proveriću u praksi koliko je dobar ovaj pristup podržavanja stereotipa i samim tim i po defaultu niskih strasti , ali i zahtev za angažmanom ka višem.....
