Окршај са огледалом

Јутрос сам се погледала у огледало. Она женска из огледала ме је гледала у фазону: ,,Шта хоћеш још? Жива си. Мрдаш. Имаш шта и да једеш и да пијеш. Не киснеш. Није ти хладно. Не таласај."
Ја је гледам па не знам шта да јој кажем. Јесте тачно све што она прича, али људи стреме и већем и бољем. И то је и природно и нормално. И онда ја њој кажем:
,,Слушај овамо, Милице из огледала. Шта хоћу још? Хоћу да престанем да слушам тебе и твоје ,,Ћути" и ,,Не таласај". Хоћу да престанем да те слушам сваки пут кад ми кажеш да умјесто јабуке поједем крофну са еурокремом и да умјесто мркве грицкам смоки. Хоћу да престанем да ти вјерујем кад ми кажеш да 5 кг вишка није страшно и да ми у овом тренутку није неопходно да радим на себи. Тачно је то, али кад ми буде неопходно биће касно. Већ сад једва закопчавам фармерке. Нећу више да ти вјерујем кад ми кажеш да су ово циклусне бубуљице, кад и ти и ја добро знамо да нису. Једем превише слаткиша. Нећу да ти вјерујем сваки пут кад ми кажеш да ћемо нешто почети сутра, да смо данас уморне и да данас није прави дан да се то почне. Извини, госпођо из огледала, али мене је уморило да лажем саму себе само зато што вјерујем теби.
Знаш, кад сам стала пред огледало, док сам се мазала кремом и кад си ти већ почела да причаш како би данас било фино лежати пред телевизором, јести и не радити ништа корисно, хтјела сам да замажем кремом твој лик у огледалу. Онда сам схватила да бих тако само испрљала огледало и потрошила крему, а ти би још увијек била ту. Него, хајде ти да се нас двије нешто договоримо. Шта мислиш о идеји да сад, за промјену, ти мало вјерујеш мени? Да мало радимо како ја кажем. Биће боље и једној и другој. Обећавам."

 

[Meliot]

Bar ti nikada nije dosadno, uz bilo kakav odraz imaš sa kime da porazgovaraš. )))

 

[Отварач мозга...опет]

Још си и фина,код мене дође и до кошкања...

 

[Отварач мозга...опет]

Ако се разбијеш на рецимо степеницама...дал ће она из огледала имати седам година несреће?
Фалила би ти.

 

[domatrios]

Privukao me je tvoj naslov. Nije me iznenadio, reći ću ti i zbog čega. Prilično davno sam na jednom forumu napisao tekst pof nazivom Antimaterijalno ogledalo. Izazvalo je burne reakcije uglavnom stručne čitalačke publike. Svi su me napadali a niko me nije podržao. To je veoma simptomatično. Iako je tekst bio po formi stručan on je imao u sebi i višeslojnu simboliku. Ako je ogledalo antimaterijalno šta ono može da odražava? Tu sad počinju problemi. Ako je takvo ogledalo da li ono što odražava nije materijalno. Da li mi u tom ogledalu vidimo sebe? Ako ne, onda koga? Izgleda da je to uznemirilo čitaoce, za mnoge je to bio prekrupan misaoni zalogaj.
Da se vratimo na obićno ogledalo. Nameće se osnovno pitanje, da li u ogledalu vidimo sebe. I u simboličnom i u stvarnom smislu. Zar nisu leva i desna ruka zamenile položaj, da li je tekst na grudima čitljiv? Zamisli kakve su tek mogućnosti sa antimaterijom.
U mitologiji i religiji, ogledalo se često povezuje sa magijom i okultizmom. U nekim kulturama, ogledalo se smatralo portalom u drugi svet. Ogledalo se takođe može videti kao simbol dvoličnosti i prevare. Kada neko kaže da je "videti nešto u ogledalu", to može značiti da vidi nešto što nije stvarno.
U književnosti i umetnosti, ogledalo je čest motiv. Ogledalo se često koristi kao simbol unutrašnjeg života lika. U romanu "Dvojnik" Dostojevskog, ogledalo je simbol podeljenosti ličnosti glavnog lika. U filmu "Ogledalo, ogledalo" Andreja Tarkovskog, ogledalo je simbol prolaznosti vremena i nemogućnosti povratka u prošlost.
Kao što se vidi dao sam samo neke od maštovitih mogućnosti koje nam nudi ogledalo. Ostaje još glavno pitanje, šta to ogledalo vidi u nama?

 

[TheRealist]

Interesantna tema, podsetila me je na nesto sto sam doziveo odavno... Prica ide ovako:

Imao sam jednom cudan san, pre nekih 10tak godina, rekao bih polusan, jer je trajao oko pola sata nakon cega sam se probudio, u istoj meri prestravljen i sa osecajem olaksanja...

Nasao sam se u mracnom ambisu, potpunom nistavilu, nisam imao sposobnost da govorim. I odjednom sam cuo dve verzije sebe, jedna sa leve i jedna sa desne strane, a ja u samom centru. I jedna strana se predstavila kao iracionalni deo mene, sve moje negativne stvari, jedna strana se predstavila kao racionalni deo mene, i slusao sam zestoku raspravu izmedju racionalnog i iracionalnog dela, ovaj iracionalni je sve negativno moguce pricao i na svaki nacin me omalovazavao, a racionalni deo je konstantno davao kontra-argumente iracionalnom delu mene, dok na kraju glas racionalnog dela je toliko glasan i jak bio, da je iracionalni deo potpuno nestao.

Ovo je bilo u bas teskom periodu mog zivota i taj "san" mi je dosta pomogao da zavolim samog sebe i radim na tome da ispravim to sto ne valja, a radim ka tome da ono sto valja bude jos bolje.

Mislim da su sva ta osecanja nekako povezana sa nasom sposobnoscu apstraktnog razmisljanja, sto vise razmisljas, vise razmisljas, ako to ima ikakog smisla. Nije lose razmisljati, sanjati, zaviriti u neke dubine sopstvenog bica, ali jeste bitno izvuci neku pouku iz svega toga.

I ovaj deo gde kazes da bi zamazala kremom ogledalo, mozes zamazati koliko god hoces, to ogledalo ce uvek biti tu, samo ces nastaviti da bezis od svoje refleksije.

 

[TheRealist]

 

[Отварач мозга...опет]

Вишеслојна прича,интимна а општа.
Свака част.

 

[Riada]

Ovaj tvoj okršaj dokazuje da se najveći konflikti odvijaju unutar nas samih.
Ne kaže se džaba da je najteže pobijediti samog sebe.
Postavljanjem cilja i jakom voljom ništa nije nemoguće.