Око језика на северу Северне Македоније и великог дела Србије у светлу бугарских територијалних амбиција и приступања ЕУ

[Black_star]

Kakva sad Rusija? Bugari...

Pa poveži malo... Loše društvo u kom se krećeš sposobno je za svakakve naduvane konstrukcije, a ovde nisi u stanju da ovde uočiš aktuelno, tj. očigledno.
Mada, dovoljno si i rekao, "ne bi ja tu ništa diro", Z.Čolić.

 

[Kerkyra]

@**Freya**-o

ne varaj se, nikada Bugari nece ostaviti ove teritorije na miru, cekace neki rat da nam ih oduzmu, ili da zabiju noz u ledja kao sto su i '99.

Sto se mene tice, neka im ide dobro, ako je to dobro, ali sto bi rekao moj pok. otac, sledeci put u Bugarsku mogu samo tenkom.

 

[Casual Observer]

Mnogo je bolje Bugarskoj.

Neuporedivo bolje i to bolje se pocelo osecati jos pre petnaest godina. Bukvalno godinu dana nakon ulaska u Uniju na ulici se videlo da narod lakse zivi. Ili manje mucno zivi, kako ti drago.

Sada, nece od njih postati Svajcarska nikada, ali su bolji u odnosu na sebe same.

Izvini, na osnovu čega tako pišeš? Da li živiš tamo ili…?

 

[Casual Observer]

Pa poveži malo... Loše društvo u kom se krećeš sposobno je za svakakve naduvane konstrukcije, a ovde nisi u stanju da ovde uočiš aktuelno, tj. očigledno.
Mada, dovoljno si i rekao, "ne bi ja tu ništa diro", Z.Čolić.

Aktuelno je jedino to da im je Danke Deutschland dala pravo “veta” za “prijeme u EU”. Ostalo je tvoja lična konstrukcija, uostalom sećaš se onog svog posta o zrelom komunizmu? Isto kao i sa tim, ideološke naočari ne pomažu:

 

[Casual Observer]

@**Freya**-o

ne varaj se, nikada Bugari nece ostaviti ove teritorije na miru, cekace neki rat da nam ih oduzmu, ili da zabiju noz u ledja kao sto su i '99.

Sto se mene tice, neka im ide dobro, ako je to dobro, ali sto bi rekao moj pok. otac, sledeci put u Bugarsku mogu samo tenkom.

Njima treba povratak pod Tursku, u neograničenom trajanju, i uz najstrože zatvorene granice.

 

[Kerkyra]

Njima treba povratak pod Tursku, u neograničenom trajanju, i uz najstrože zatvorene granice.

Ma daleko im lepa kuca, neka idu gde hoce, samo sto dalje od nas.

 

[Casual Observer]

Mnogo je bolje Bugarskoj.

Neuporedivo bolje i to bolje se pocelo osecati jos pre petnaest godina. Bukvalno godinu dana nakon ulaska u Uniju na ulici se videlo da narod lakse zivi. Ili manje mucno zivi, kako ti drago.

Sada, nece od njih postati Svajcarska nikada, ali su bolji u odnosu na sebe same.

@**Freya**-o

ne varaj se, nikada Bugari nece ostaviti ove teritorije na miru, cekace neki rat da nam ih oduzmu, ili da zabiju noz u ledja kao sto su i '99.

Sto se mene tice, neka im ide dobro, ako je to dobro, ali sto bi rekao moj pok. otac, sledeci put u Bugarsku mogu samo tenkom.

Koleginica Kerky ti je ukratko objasnila baš sve.

 

[Kerkyra]

Koleginica Kerky ti je ukratko objasnila baš sve.

Freya je malo mladja ocigledno, mnogi ne znaju kako je i sta je jer su Bugari vrlo slatkorecivi ali zele da kulturno (najpre) apsorbuju ovaj deo regiona, da ga "pripreme" za neki novi rat.

Istoriju ne volim, ali u ovom slucaju, ona je zaista uciteljica. I ne bih se ni ja toliko zainteresovala, da '99 godine nisu pokazali ko su i sta su, opet.

 

[Casual Observer]

Freya je malo mladja ocigledno, mnogi ne znaju kako je i sta je jer su Bugari vrlo slatkorecivi ali zele da kulturno (najpre) apsorbuju ovaj deo regiona, da ga "pripreme" za neki novi rat.

Istoriju ne volim, ali u ovom slucaju, ona je zaista uciteljica. I ne bih se ni ja toliko zainteresovala, da '99 godien nisu pokazali ko su i sta su, opet.

@**Freya**
Evo šta se pojavljuje po toj članici EU:

Pozovi na ekskurzije tragom bugarskih zločina nad srpskim narodom (2022. bi da evociraju uspomene na pokolje iz 1917.), a ministar odbrane publikuje karte velike Bugarske:

 

[Kerkyra]

@**Freya**
Evo šta se pojavljuje po toj članici EU:

Pozovi na ekskurzije tragom bugarskih zločina nad srpskim narodom (2022.), a ministar odbrane publikuje karte velike Bugarske:

Pogledajte prilog 1655103
Pogledajte prilog 1655104

Zato i kazem - sto dalje od njih, i mentalno i fizicki. A to i jesmo u sustini, ne zabadamo noz u ledja i jos stosta.

 

[Casual Observer]

Pa poveži malo... Loše društvo u kom se krećeš sposobno je za svakakve naduvane konstrukcije, a ovde nisi u stanju da ovde uočiš aktuelno, tj. očigledno.
Mada, dovoljno si i rekao, "ne bi ja tu ništa diro", Z.Čolić.

Aha, a kakvo je to držanje EU prema Makedoniji? Oni inače rade sve što im Brisel naredi.

 

[Black_star]

Aktuelno je jedino to da im je Danke Deutschland dala pravo “veta” za “prijeme u EU”. Ostalo je tvoja lična konstrukcija, uostalom sećaš se onog svog posta o zrelom komunizmu? Isto kao i sa tim, ideološke naočari ne pomažu:

Pogledajte prilog 1655102

Da, sećam se da sam ti objasnio fino i komotno doba bez društvenih mreža gde si zapravo i mogao ortacima i ortakinjama da govoriš šta misle, a da te ne drukaju već da se uglavnom slažu s tobom i jašu dalje kroz neku ponoćnu zezanciju, dok danas preko mreža uglavnom laju i lupetaju u prazno, etiketiraju, tvrdoglavo guraju neke svoje vizije i zamisli i "konstrukcije" (ne kradi mi konkretne reči iz postova). Naširoko sam o tom pisao, ne znam da li si i pročitao uopšte, pa se sad praviš blesav... Nemačka je rešila problem i sa verbalnim (i svakim drugim) deliktom, zatim i s berlinskim zidom, samo se mi ovde ložimo da je to još popularna moda. Bugarska, naravno, gleda svoja (luda) posla, okolo i naokolo, zasad benigno, a Rusija, za čudo - maligno.

 

[Black_star]

Aha, a kakvo je to držanje EU prema Makedoniji? Oni inače rade sve što im Brisel naredi.

Pa ispred nas su sigurno... Kako god bude bilo, pre će ući nego mi. Da se zamisliš...

 

[Casual Observer]

Pa ispred nas su sigurno... Kako god bude bilo, pre će ući nego mi. Da se zamisliš...

 

[Boris T]

sledeci put u Bugarsku mogu samo tenkom.

То је зато што су у Србији тeнкове често мешали са путничким аутобусима за Босну и Хрватску.

 

[Kerkyra]

То је зато што су у Србији тeнкове често мешали са путничким аутобусима за Босну и Хрватску.

Niko nista nije mesao, pomogli smo im oko bitke za Jedreen, ali oni vecito uzvracase nozem u ledja.

 

[Casual Observer]

Niko nista nije mesao, pomogli smo im oko bitke za Jedreen, ali oni vecito uzvracase nozem u ledja.

Boris T(reći) sa kojim diskutuješ je inače dežurni Velikobugarin za Krstaricu.

 

[Casual Observer]

Izvini, na osnovu čega tako pišeš? Da li živiš tamo ili…?

@**Freya**, i dalje čekamo odgovor…

 

[Harvat]

Možda naš dragi bumbar kežu'l nešto nauči iz videa....iako sumLJam, kako davno reče oba buba lenja Vuk.....

Inače- bugarski jezični dronovi lupaju li lupaju
...

 

[Casual Observer]

Možda naš dragi bumbar kežu'l nešto nauči iz videa....iako sumLJam, kako davno reče oba buba lenja Vuk.....

...

Ala vas je obojicu pogodilo ovo, stvarno tužno, Treći, pardon Červrti Rajh se guši u suzama, a sve nade se polagale u Danke Deutschland…

 

[Casual Observer]

Pa ispred nas su sigurno... Kako god bude bilo, pre će ući nego mi. Da se zamisliš...

Auuuuuuu, nekima stvarno nije dobro.

 

[aleksije radicevic]

Pa poveži malo... Loše društvo u kom se krećeš sposobno je za svakakve naduvane konstrukcije, a ovde nisi u stanju da ovde uočiš aktuelno, tj. očigledno.
Mada, dovoljno si i rekao, "ne bi ja tu ništa diro", Z.Čolić.

Pred miting u Nišu, normalno je da je zapretila opasnost od Bugara.
Kežualkova poruka je da nas samo Av može spasti od toga, baš kao što je juče spasao Vojvodinu. A studenti su bugarski plaćenici.
Sledi deklaracija o Istočnoj Srbiji u Srbiji.

 

[Casual Observer]

То је зато што су у Србији тeнкове често мешали са путничким аутобусима за Босну и Хрватску.

Kako su te se dojmile one nemačke, pardon njemačke suze radosnice?

 

[Boris T]

Око језика на северу Северне Македоније и великог Србије у светлу бугарских територијалних амбиција и приступања ЕУ​

Pogledajte prilog 1654694

Виктор Савић

Солунска област, као ни Велика Моравска немају никакве везе с Бугарима и Бугарском. Ипак, тачно је да је Бугарска као на тренутак и релативно снажна држава по добијању властите црквене организације имала услова да ту писменост унапреди, али је и истина да су Срби и Хрвати словенску писменост добили независно од ње; утицај из „бугарских” крајева дошао је касније, нарочито у време византијске власти (11–12. век).

Дакле, Солунскa област нема везе са Бугарима, већ са бугарском државом од 907. године у коју је званично ушла и због чега су створене додатне словенске епархије као део бугарског црквеног система.
Наравно, писмо није дошло у Србију из бугарске државе, пошто таква држава половином 11. века више није постојала. Али, с друге стране, цео Климентов корпус из 9.-10. века искоришћен је да се Срби описмене у њиховој новој држави – Рашкој. А као што знамо, овај корпус настао је у књижевној школи у југозападном делу Македоније у оквиру бугарске државе и под покровитељством Бориса I.
Сада остаје само да неко докаже да је Климент Охридски био по националности Македонац или Србин.

Не лупај. А да опет не буде „незадовољних“, ево шта каже један од савремених познавалаца историје црквенословенског језика. Код Белича и Ивића то нећете наћи. Чланак је из 2016. године на иницијативу београдског Филозофског факултета и објављен у зборнику посвећеном Стефану Немањи. Само не знам зашто то нису превели на српски, јако је чудно да је свих осталих 30-ак чланака у збирци на српском а овај на руском.
Тако да за оне са слабијим живцима као што је "Casual" предлажем хладан туш (no pun!) пре читања чланка.

СЛАВЯНСКОЕ БОГОСЛУЖЕНИЕ И ЦЕРКОВНЫЕ
ОРГАНИЗАЦИИ В СЕРБСКИХ ЗЕМЛЯХ В X–XII ВЕКАХ
Алексей Мстиславович Пентковский

СТЕФАН НЕМАЊА – ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ
З б о р н и к р а д о в а
Б Е О Г Р А Д · Б Е Р А Н Е, 2 0 1 6


---------------------------------------------------------------------------
Словенске богослужбене књиге крајем IX –XII века
Средином 10. века. у богослужењу словенских епархија које су биле део црквене организације 1. бугарског царства коришћен је корпус словенских богослужбених књига, назван „Климентов корпус“ (КК), чији је главни део, настао 893–916 у словенској епископији Св. Климент Охридски. Састојао се од два комплета преведених текстова: скупа текстова Светог писма намењеног богослужењу (Јеванђеље, Апостол, Псалтир, Паримејник) и комплекс химнографских текстова за годишњи и недељни круг богослужења, који су били део Службе, Триода (посног и обојеног) и Октоиха, као и изворних словенских химнографска дела која је саставио св. Климент Охридски, епископ. Константин Славјански, Св. Наум Охридски и други анонимни. У додатном делу КК насталог средином X века. у словенским епархијама у западном делу I бугарског царства, обухватао је комплекс преведених химнографских текстова, укључујући преводе комплета службе Минеја , Триода и Октоиха , као и текстове Светог Писма (Јеванђеља и Псалтир) и Службеник, оверен грчким текстовима. КК имао је западновизантијске богослужбене одлике, због свог настанка у западном делу I бугарског царства. Дводелна структура КК, коју чине главни и додатни део, настао је због двостепеног процеса формирања формирање словенских црквених организација (прво – словенске етничке епископије, затим – словенске територијалне епархије). За бележење богослужбених текстова у КК коришћена је глагољица, као и у богослужбеним књигама из КМ, али лингв. карактеристике КК биле су одређене припадношћу локалних говора југозападној групи јужнословенског језичког региона. Крајем 10. века. активна употреба преславске ћирилице у охридско-преспанској области и њен престиж, забележен у натпису цара Самуила 993. године, довели су до транслитерације КК и појаве њене ћириличке верзије, која је крајем 10. века. пренета у Кијевску Рус.
У богослужбеној пракси „Бугарске архиепископије“ у почетном периоду морале су се користити богослужбене књиге које су припадале КК, пошто није било других богослужбених текстова византијског обреда на црквенословенском језику. Међутим, крајем 60-их година. XI век приликом превода Цариградске Студијско-Алексијевске повеље у кијевском манастиру Св. Теодосија Печерског, коришћени су текстови из богослужбених књига јужнословенског порекла, касније од одговарајућих књига из КК, али поседују и западновизантијске литургијске одлике, што указује на богослужбене реформе које су се одвијале у „Архиепископији Бугарској“, која је била једина црквена организација на Балкану где је постојала могућност формирања новог комплекса словенских богослужбених књига. Појава овог корпуса је у великој мери била последица потребе да се богослужење на враћеним територијама усклади са актуелном византијском литургијском праксом, као и потребе за обједињавањем словенске литургије у новој црквеној организацији створеној у Византијском царству након обнављања контроле над значајним територијама на Балканском полуострву, изгубљени у VII -X веку. Формирање новог корпуса богослужбених књига треба везати за делатност охридског архиепископа Јоана (1018–1037), који је потекао из словенског манастира у Дебру, јер је охридски архиепископ Лав (1037 - 1056), који је раније био хартофилакс Велике цркве у Цариграду, тешко да је могао бити организатор реформе словенског богослужења. По аналогији са називима претходних корпуса словенских богослужбених књига – „Корпус Методије“ (КМ) и „Климентов корпус“ (КК), Јоанов корпус“ (ЈК) се користи за означавање новог корпуса.

Српске богослужбене књиге византијског обреда X –XIII века.
Најранија богослужбена књига настала у српским земљама је Маријинско јеванђеље (трећа четвртина 11. века). Његове језичке одлике, које указују на писање овог кодекса на српској језичкој територији, с једне стране, и припадност глагољском корпусу словенских богослужбених књига византијског обреда (КК), с друге стране, указују на стварање овог кодекса на територији Рашке епархије, где су у XI в. богослужења вршена по византијском обреду на словенском језику. Ако узмемо у обзир да у Синајскем глагољском псалтиру и у Клоцевској збирци, која су припадали КК, постоје исте језичке одлике као и у Маријинском јеванђељу, онда три наведена рукописа треба приписати до комплекса глагољских богослужбених књига византијског обреда, коришћених у XI веку. на територији Рашке епархије. Исти комплекс укључивао је глагољски октоих (параклитски) конец XI века, чији је фрагмент сачуван у доњем слоју палимпсестра у рукопису ОР РНБ Q.п.i.64, и такође привремени протограф литургијске збирке, којој је припадао први примерак прашких фрагмената. Кориштени протографи глагољских богослужбених књига византијског обреда који се налазили у Рашкој епархији у 11. настали су средином 10. века. у словенским епархијама на територији Македоније, где је и формиран овај корпус. Међутим, међупротографи су морали да потичу из призренско-липљанског краја, чије су црквене структуре (призренска и липљанска епархија) биле, како је раније наведено, део црквене организације I Бугарског царства и у ове две епархије црквенословенски је коришћен као богослужбени језик. Пренос словенских богослужбених књига у призренско-липљански крај из словенских епархија које се налазели на територији Македоније могао је да се деси из скопске области у Липљан, као и из охридске области у Призрен (путем уз Црни Дрин, а затим дуж реке Бели Дрин)
Исто тако, Мокра Гора је раздвајала територије Призренске и Рашке епархије, а сви путеви од Призрена до Раса у средњем веку пролазили су кроз Звечан (око данашње Косовске Митровице), тј. у већој или мањој мери преко територије Липљанске епархије.
Стога су глагољске богослужбене књиге пренете у Рашкој епархију, створену в. 1020. године из раније постојеће Липљанске епархије: ове епархије повезивао је антички пут из римског доба који је ишао дуж обале реке Ситнице преко Липљана до ушћа у реку Ибар код савременог Косовског миТровица а затим реком Ибар, као и путем кроз планине од Звечана до Раса.
Употреба глагољских богослужбених књига византијског обреда, које су припадале КК, настављена је у рашкој области у 12. веку: овде су преписана два глагољска апостола – један, чији је део Гершковићев фрагмент, а други – део који је део Михановићевог.
О постојаности глагољске традиције у богослужењу византијског обреда у Рашкој сведоче ћириличке богослужбене ознаке крјаем XIII - почетак XIV веку и ћирилички уметак у Маријинском јеванђељу, као и ћириличке богослужбене ознаке у Гершковићевом фрагменту, које указују на наставак употребе ових кодекса у литургијској пракси.
Најстарији српски ћирилични богослужбени рукопис је Мирослављево јеванђеље, које, садржи групе (лу) што указује како на порекло његовог међупротографа из Липљанске епархије, тако и на његову припадност комплексу ћириличних богослужбених књига позајмљених из Липљанске епархије. и који су коришћени у литургијској пракси манастира Св. Ђорђа у Расу, а потом и у другим манастирима Рашке области.
Поред богослужбених књига које припадају архаичној КК, постоји група српских богослужбених књига 13. века, које по својим богослужбеним и текстолошким карактеристикама припадају текстолошки и литургијски новијој ЈК. У ову групу спадају, посебно, Септембарска и Октобарска Минеја 1234–1243. године, која су део „Браткова Минеја” , и Септембарска, Октобарска и Новембарска Минеја друга половина XIII века. из Зографског манастира (Зогр. 53), који садрже химнографске текстове у новом издању у поређењу са одговарајућим текстовима у минеја из КК.
На основу скупа и редоследа јеванђељских читања, у исту групу треба сврстати и Вукановско јеванђеље, настало око 1200. године. Редовну употребу богослужбених књига које припадају ЈК у богослужбеној пракси српских манастира треба повезивати са деловањем Светог Саве и, пре свега, са устројавањем богослужења у Српској архиепископији након њеног стварања 1219. године,
Међутим, ова питања су предмет посебних истраживања.

---------------------------------------------------------------------------

Pogledajte prilog 1469369