СРПСКИ РАДИКАЛИ И ЊИХОВИ ЗАКРЖЉАЛИ ПРОТИВНИЦИ
Даме и господо,
СРПСКИ РАДИКАЛИ, (сама реч РАДИКАЛ има значење корен, дакле СРПСКИ КОРЕНИ) а и како би другачије кад су истинољубци, србољуби и патриоте, СВУДА И НА СВАКОМ МЕСТУ ЈАВНО, са доказима, аргументима и чињеницама, ДОКАЗУЈУ КО СУ, КАКВИ СУ, ЧИЈИ СУ И КАКВЕ СУ ИМ ЗЛЕ НАМЕРЕ ИЗДАЈНИЦИ, МАФИЈАШИ И НАРКО-КОМУЊАРЕ УДРУЖЕНЕ У ГЕБЕЛСОВСКУ ВАТИКАНСКО-УСТАШКО-ШИПТАРСКУ УДРУГУ КОЈА СЕ САМОПРОЗВА ДОС-манлије, А ПОГОТОВО ОНИ НАЈГОРИ, САТАНИНА ДЕЦА, ТАДИЋЕВИ ЖУТИ ДС НАРКО-АЏУВАНИ. На тај начин показују Србима у Србији ко су ти туђински плаћеници, злонамерници и развратници који су пучем приграбили власт у своје руке.
Посебно успешан је у том светом посланству господин АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, млађани српски интелектуалац који уграђује целога себе у пројекат који се зове РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ и СРБИЈУ. Његова искреност, знање и чојство је нешто што се мора ценити, поштовати и волети. Ваистину то је један једини начин да се Србима у Србији врати изгубљено достојанство, људскост и племенитост. Кроз комуникацију са непријатељима Срба и Србије господин Вучић доказује какви су јадници који су издајући свој Народ, Веру и Отаџбину своју који су због срамно-крвавих амеро-доларира изгубили човека, а поготово Србина из себе. Тдићеви жути ДС нарко-аџувани су још само сене од некадашњих људи.
За Србина брата Тому Николића, најомиљенијег, најхрабријег и најпоштенијег оводобог Србина, бих рекао све оно што је велики српски поета Његош написао за „тополског хероја” (Карађорђе), бесмртника, јер и на његовом путу су „све препоне”, али он стиже до великог циља:
„Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.“
Као што је Карађорђе био Његошева визија Србина од којег се „Стамбол тресе”, пред којим се „фараона источнога мрзну силе” и чијим су се витештвом „српске мишце опојиле” тако и моја маленкост види и замишља Србина Томислава Николића. Исто као што Његош виде вођу Првог српског устанка не само као вечити узор Србима него и као бесмртника чије ће дело време чинити све већим:
„Плам ће вјечно животворни блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.“
моје срце исто то осећа и за брата Тому Николића.
Трећи бисер у оводобој перли српских бранилаца, предводника и спасилаца је свакако Српкиња, једна од најумнијих, најхрабријих и најелоквентнијих жена дањашнице, Маја Гојковић. Оно што је својим умом, храброшћу и радом направила у српској Атини, за само једну годину свог начелниковања, је доста за бесмртност. Као што Његош темељи, сасвим оправдано, српску националну мисао на бисерима свог времена, љубави и осећања (Карађорђе, цар Душан и Обилић) исто тако, ваљда имам и сам право да се око тога изјасним, опевам и позлатим, сматрам да су Тома, Аца и Маја бисери српске националне мисли наших дана. Што се тиче оних бедника које највећи српски песник назва „богомрским Српства отпадницима” (Вујица Вулићевић, Вук Бранковић и Вукашин Мрњавчевић), мој избор српских отпадника би био Борис Тадић, Вук Драшковић и Богољуб Карић, гњиде које ваља помињати и проклињати, како би на-роду служили као зла опомена.
проф. др Крстан Ђ. Ковјенић
_________________
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О, уједињење свих земаља С Р П С К И Х и РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ, мајку СРБИЈУ и све друге земље С Р Б И Н О В Е !!!