Ogorčenost kao najtoksičnija emocija..

Jasna

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.439
images


Često kažemo da vlada kolektivna apatija. Ali, apatični ljudi se ne
bune. Oni su već od svega odustali. Ogorčeni ljudi se pak bune
protiv svega i svakoga, bilo da za to ima razloga ili ne. Potisnuta
ljutnja i razočarenja stvaraju gorčinu, koja se izliva u svim segmentima
života.

Šta raditi kada osetimo u sebi gorčinu?

Da li zvučati ovako?
To što se zabavljate i što vam je nešto interesantno, samo znači da
ste površni i glupi. Da. Da ste pametni ovako kao ja i vi bi se smarali
i videli bi da je ceo svet otišao dođavola. Odavno više nema smilsa
ništa pričati. Kome? To sve zombirano, ošamućeno.. Jedino što još
vredi je reći svima da su budale.

Ili preduzeti nešto mudrije?
 
Mrznja je po meni mnogo toksicnija.
Ogorcenost dolazi iz velike mudrosti i nemoci da se nesto promeni na nacin kako smo vaspitani.
Mrznja hrani samu sebe i raste. Samim tim je otrovnija.
Dovoljno sam prosao u zivotu da vise impulsivno ne reagujem i vodim racuna da sam u drustvu ljudi koji mi energetski prijaju da mozemo da cutimo satima i da nam ne bude neprijatno.
Ako do ovih zrelih godina (40+) nismo naucili kako da branimo sami sebe nesto je pogresno sa nama u nama.
 
Ali kao sve navike, kad su ljudi predugo na istom (mestu, osećajanju...) , tu im deluje bezbezdno i udobno i ne žele napustiti tu čauru.
Svaka emocija te uvlači u svoju čauru u kojoj ti izgleda da je sve opravdava.
Šta god da se desi upravo potvrđuje da tako i treba da se osećaš. Imamo
mogućnost da odatle izađemo jedino ako se ne identifikujemo sa emocijom.
Ja nisam ogorčenost. Osećam gorčinu, ali nisam ja gorčina.

Sreća u nesreći je da je od početka tako uređeno da boravak u negativnim
emocijama ima kao psledicu psihičke ili fizičke smetnje, ili bolesti. To su
opomene koje treba ozbiljno shvatiti.
 
Mrznja je po meni mnogo toksicnija.
Ogorcenost dolazi iz velike mudrosti i nemoci da se nesto promeni na nacin kako smo vaspitani.
Mrznja hrani samu sebe i raste. Samim tim je otrovnija.
Dovoljno sam prosao u zivotu da vise impulsivno ne reagujem i vodim racuna da sam u drustvu ljudi koji mi energetski prijaju da mozemo da cutimo satima i da nam ne bude neprijatno.
Ako do ovih zrelih godina (40+) nismo naucili kako da branimo sami sebe nesto je pogresno sa nama u nama.
Ne bih to mudrošću nazvala. Slažem se da su inteligentni i obrazovani ljudi
skloniji gorčini. Nadali su se da će intelektom proniknuti u sve tajne života i
da je dovoljno samo da se i drugi obrazuju i sve će biti kako treba.. Međutim..
 
Ti ne bi ja bih :D

Kao i ti pisem iskustveno i ne delim tvoje vidjene ove teme.
Izuzev dela gde su negativne emocije smrt kako za psihu tako i za nas organizam.
Evolucija, nadam se da zna sta radi sa nama ljudima
Bitno je da se oko suštine slažemo. I da postoji način da izađeš iz emocije
koja ti škodi. Vernik će negativnu emociju smatradi demonom koji ga je
napao i neće je prihvatiti. A ateista može vrlo lakim logičkim procesom
shvatiti da on nije emocija koju opaža i oseća, pa će je po tom osnovu i
odbaciti, ako mu ne prija.
Meni je svejedno...
 
Pitanje sta je ogorcenost, npr ja sam dobar za takvo pitanje, jer masa boranije na forumu misli da sam ogorcen samo zato sto nemam misljenje o stvarima kao oni....
A ja nisam ogorcen...

Samo postavljam granice svog odnosa malo ostrije nego sto je hocu da se naguzim da bi ispao ugodno mediokritet kao ostali..
Naravno da sam krenuo od toga kod ove etape, ali to ne vodi nikud na forumu , pricam o projektu na forumu..

Ali ogorcenost je stetna samo po pojedinca, ne moze se bas reci da je greh, ne kaci mnogo osoba oko ogorcene....
Osim submisivne ili podredjene, ali to je onda razlog da se raskine takav odnos, a nije razlog ni da postoji cak i kad nema ogorcenosti...
 
Uh, bila sam užasno gorka. Onda sam rešila da promenim nešto, da ne sedim i čekam da neki deus ex machina sredi moj život. I mnooogo bolje se osećam, mnogo lepše mislim i o sebi i o drugim ljudima.
To ne znači da mi je lako ili da nisam imala razočaranja, zajebe i slične stvari i nakon svoje odluke, ali lakše sam to podnela.
 
Pusti tu zajedljivost, , mene ne tangira, a vec su se pokazali koji su u tom nacinu razmisljanja tako da nema osim zluradosti neke koristi za tebe , pronasla si vec drustvo na tu temu..
Bez društva koje misli jednako kao i ja, živa nisam.

Dakle, šta je to ogorčenost i kako nastaje?

Jel prvo pođeš od toga da si ti bolji od drugih i da su svi drugi krivi
što je tebi loše?
 
Moderna psihologija ima trend da poništava i stigmatizuje negativne emocije a ogorčenost je jedna od prvih na tapetu.

Šta raditi kada osetimo u sebi gorčinu?

Da li zvučati ovako?
To što se zabavljate i što vam je nešto interesantno, samo znači da
ste površni i glupi. Da. Da ste pametni ovako kao ja i vi bi se smarali
i videli bi da je ceo svet otišao dođavola.
A kao nije otišo, divan je, šta...
Odavno više nema smilsa
ništa pričati. Kome? To sve zombirano, ošamućeno.. Jedino što još
vredi je reći svima da su budale.

Ili preduzeti nešto mudrije?
Ogorčen čovek ima pravo (a sigurno i razlog) da bude ogorčen iako to nije dobro za njega pre svega. Zato i treba da menja nešto. A šta- nemam pojma, to je verovatno individualno. Možda da smanji očekivanja i stavi se u tuđe pozicije za početak.
 
Moderna psihologija ima trend da poništava i stigmatizuje negativne emocije a ogorčenost je jedna od prvih na tapetu.


A kao nije otišo, divan je, šta...

Ogorčen čovek ima pravo (a sigurno i razlog) da bude ogorčen iako to nije dobro za njega pre svega. Zato i treba da menja nešto. A šta- nemam pojma, to je verovatno individualno. Možda da smanji očekivanja i stavi se u tuđe pozicije za početak.
Osetiti negativnu emociju i boraviti u njoj duže vreme, nije isto. Da, postoji
neki tralala svet u kome ne smeš ništa loše da osetiš jer ti to obara vibraciju.
Tako nešto nije moguće. Negarivne emocije su kao fizička bol. Opečeš se
i to služi tome da nešto naučiš. Osetiš negativnu emociju i eto kako i sama
kažeš, zapitaš se šta treba menjati.
Ogorčenost je nastala tako što se godinama nismo pitali šta treba menjati.
To su nakupljene negativne emocije.
 
Bez društva koje misli jednako kao i ja, živa nisam.

Dakle, šta je to ogorčenost i kako nastaje?

Jel prvo pođeš od toga da si ti bolji od drugih i da su svi drugi krivi
što je tebi loše?
Uzmi analiziraj potrudi se malo nemoj stalno ja da radim posao za vas nabedjene moderatore...
Eto bas probaj da dobijes putanju razvoja ogorcenosti i sve moguce faktore nastanka i uticaja na ogorcenost...
 
Osetiti negativnu emociju i boraviti u njoj duže vreme, nije isto. Da, postoji
neki tralala svet u kome ne smeš ništa loše da osetiš jer ti to obara vibraciju.
Tako nešto nije moguće. Negarivne emocije su kao fizička bol. Opečeš se
i to služi tome da nešto naučiš. Osetiš negativnu emociju i eto kako i sama
kažeš, zapitaš se šta treba menjati.
Ogorčenost je nastala tako što se godinama nismo pitali šta treba menjati.
To su nakupljene negativne emocije.
Kod tebe stvarno sve cudno ....
Eto koja ti je razlika ogorcenosti i nesretnosti...jel to isto ?
Ili da olaksam treba pomenuti nezadovoljstvo ili naci neki genericki naziv pa sve tu da utrpamo...
 
Osetiti negativnu emociju i boraviti u njoj duže vreme, nije isto. Da, postoji
neki tralala svet u kome ne smeš ništa loše da osetiš jer ti to obara vibraciju.
Tako nešto nije moguće. Negarivne emocije su kao fizička bol. Opečeš se
i to služi tome da nešto naučiš. Osetiš negativnu emociju i eto kako i sama
kažeš, zapitaš se šta treba menjati.
Ogorčenost je nastala tako što se godinama nismo pitali šta treba menjati.
To su nakupljene negativne emocije.
Ne mora da znači, može da bude i spoljnji uzrok. Ovim objašnjenjem baš se ide na ruku modernoj psihologiji koja žrtvu života, nepravde, muke, tuđe sebičnost vraća na preispitivanje, da mora nešto da promeni.
Nekad ne može da se promeni, šta onda?
Nešto ne može da se vrati u nazad ili je inercija toliko jaka da ne može ni pravac da se promeni.
 
Uzmi analiziraj potrudi se malo nemoj stalno ja da radim posao za vas nabedjene moderatore...
Eto bas probaj da dobijes putanju razvoja ogorcenosti i sve moguce faktore nastanka i uticaja na ogorcenost...
Kao moderator uopšte nisam u obavezi da nešto analiziram. Otvorim temilicu
i vi žbrljajte, a ja nadgledam i milina.

Kao osnov vidim gordost. Gordost nam ne dovzoljava da primetimo svoje
realno mesto u svetu i realne mogućnosti. Pa se ili istripujemo da možemo
da spasimo planetu ili da smo nemoćni načisto. Dve strane istog novčića.
a možda i grešim..
 
Ne mora da znači, može da bude i spoljnji uzrok. Ovim objašnjenjem baš se ide na ruku modernoj psihologiji koja žrtvu života, nepravde, muke, tuđe sebičnost vraća na preispitivanje, da mora nešto da promeni.
Nekad ne može da se promeni, šta onda?
Nešto ne može da se vrati u nazad ili je inercija toliko jaka da ne može ni pravac da se promeni.
Jel može to biti nezadovoljstvo? Da ne bude gorčina, jer ona podrazumeva
da smo sve već pokušali i da ništa nije uspelo i sad nam ostaje samo da
bljujemo vatru.
Ako sam samo nezadovoljna, onda mogu mnogo toga. Da, ni ja ne pristajem
na to ''pa život je takav''. Ne mora biti takav i nisam zadovoljna.
 

Back
Top