(Čak i najmudriji ne može reći šta ćeš videti u ogledalu ... pokazuje mnoge stvari... Stvari koje su bile ... stvari koje jesu ... i neke stvari ... (Ona prazni nazad bokal i korača unazad), koje se još nisu desile.)
Jednog dana prosuh sve svoje reči pred sobom, koliko ih je mnogo bilo, svetlucale su na gomili, neke iskreno ne skrivajući se, neke lažno
Nisam ih brojala, samo sam ih razvrstavala, znate, ponekad tako valja srediti u svojoj glavi, sve u svojoj fioci, lepo, da ne bude nered
Kako?
Lepo, po kategorijama, istina - laž - ulepšavanje
zapitah se, nešto mi tu ne valja, tako sam otklonila tu kategoriju ulepšavanje, rekao bi neko - to bi trebalo ići u laži, ma, nisam ih htela tamo, probirala sam u toj fioci, svakakvih ulepšavanja je bilo, neka su se ostvarila, neka nisu, neka su bila zato što je srce tako htelo, neka su bila iz sujete
razvrstah ih, neke s teškom mukom, neke s lakoćom
sigurna sam da sam pogrešila, srce je opet htelo ulepšavati, ali šta ću
Šta mislite, koja je fioka bila punija, ona s Lažima ili ona s Istinom?
