(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
OGLEDALA
Maca otvara kapiju da sin izadje fordom. U istom momentu mu u susret dolazi sestra sparkom. Far u far .....megdan na kapiji.....ni jedno neće da se skloni i sede za volanima smejući se. Videli su da da onaj drugi dolazi ali se zafrkavaju......dečija posla. Sin pokazuje na sat te se ćera vrati u rikverc, sin prodje i otvoriše prozore da popričaju a onda svak na svoju stranu. MMM skiče i skaču od radosti što je stigla Cic i njuše je, njuše patike, pantalone.....čudno miriše....gde li je bila.
„Makiiiiiii, imam divne fotografije.....hoćeš da napišeš priču pa da ostane u knjigici?“
„Hoću.....hajde pričaj......šta si videla i osećala“.
„Dunav......rukavci......zeleno, divlje, tiho i prelepo. Kao da sam na nekoj drugoj planeti. Maki, znaš kako je ....nestvarno. Išli smo kuda idu divlje svinje.....ima srna i svakakvih drugih životinja. Neturistički Dunav .......tako se osećaš mali i nesiguran i siguran u isto vreme. A vreme kao da ne postoji.....samo moć vode, neba, biljaka.....vidi kako se ogledaju oblaci i drveće....kao mi u ogledalu. Sledeći put ću povesti i Meša jer ćemo biti više na kopnu. Osećala sam se kao pravi istraživač....čudno osećanje.....i plašim se a nešto me tera dalje....i ponosna sam što sve to vidim i znam da postoji i što sam deo toga....i smirena i uznemirena u isto vreme.....misliš da je to strahopoštovanje pred prirodom?“
„Da, Cic....to je strahopoštovanje“
„Je’l ti se svidjaju slike?“
„Odlične su sine.....svaka čast“
„Ajde piši....i šta si kuvala“
„Sutra mila......kada budeš došla na posao, nakon što sačekaš patronažne sestre, čekaće te priča“
PS naučilo majkino dete da vidi a ne samo da gleda.....sa prirodom je lako, ali će joj dobro doći dok gleda ljude. Ogledala su svuda oko nas.....i u nama.
