Ако руска војска оставља своје, чему Срби могу да се надају
Да ли је руско повлачење из Херсона можда и тренутак отрежњења за већински део јавности у Србији који безрезервно верује у војну моћ Москве
Pogledajte prilog 1254600
Мислио сам да ће Руси пружити жешћи одговор око Херсона. Очигледно сам погрешио. Нама то показује колико морамо да будемо свесни да сами морамо да креирамо своју будућност и да сами бринемо и у војничком смислу и да љубоморно чувамо своју војну неутралност, прокоментарисао је председник
Александар Вучић током боравка у Паризу последње догађаје у вези са ратом у Украјини. Одговарајући на питање новинара о повлачењу руске војске из Херсона – да ли то значи да Русија губи рат и шта то значи за Србију, Вучић је, поред осталог, рекао да је војна неутралност доказ наше слободе и нашег слободарског приступа и начин да сачувамо добар однос према свим пријатељима и на Западу и на Истоку.
Збивања на ратишту, чини се, потврђују да је званични Београд одабрао, бар за сада, адекватну позицију према овом сукобу на истоку Европе. То што не држи „сва јаја у једној корпи” показује да је реално сагледао ситуацију на терену, оцењује и дипломата у пензији Зоран Миливојевић. И Вучић је пре два дана у Паризу приметио да очигледно постоје разговори између великих сила и да то не негирају ни Американци ни Руси. Како је закључио, то је добра вест, јер ће се ти разговори, „како год, неком решењу приближавати”.
Према речима Зорана Миливојевића, ситуација на терену показује ипак да домети и циљеви зацртани у почетку очигледно нису оствариви, да реална ситуација води нечему што би ишло у правцу дијалога ради завршетка овог сукоба. „Очигледно је и да постоји комуникација између великих сила и да она у суштини никада није престајала. И да је њихов договор сада можда ближи него што је био пре неког времена, јер се видело да су и домети руске интервенције и руских могућности ипак ограничени. Поред тога, и све што се догађа у Европи, али и када је реч о самим Американцима, показује да и код њих свест о дијалогу сазрева. Мислим да сазрева код свих страна, јер сви су се ту и тамо исцрпљивали”, примећује Миливојевић.
Како додаје, показало се да је позиција коју је држала до сада Србији обезбедила у маневарском простору максимум могућег у вези са овим сукобом. „Није заузимала никакву страну, држала се принципијелног става и то се показало као оправдано и као корисно за њене државне и националне интересе. Најбољи доказ томе је ово што се сада догађа око КиМ, притисци који се врше на Куртија и принципијелан и јасан став Србије да неће одустати од својих државних и националних интереса. Према томе, та позиција се показала као добра и показује се да та политика војне неутралности и независности има своје ефекте и када је реч о Србији да ипак њену позицију не слаби, већ на неки начин чак и јача”, оцењује он.
Pogledajte prilog 1254599
На питање да ли је
повлачење Руса из Херсона где на милост Украјинцима остављају део својих сународника, можда и тренутак отрежњења за, како делује, већински део јавности у Србији који безрезервно верује у руску војну моћ, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, најпре одговара да је руска агресија на Украјину несумњиво утицала на прилике у целој Европи, а на Србију најдиректније кроз политичко питање број један – решавање косовског чвора. „Руски вето у Савету безбедности до сада је одлагао све планове за коначно решење косовског питања, али је Русија инвазијом и анексијом украјинских територија и позивањем на косовски преседан на делу показала да ће увек и свуда штитити сопствене интересе, а не интересе Србије. То је за велику силу очекивано, али не и за велики део српске јавности која и даље гаји илузије о Русији као великом заштитнику Србије који ће бранити наш територијални интегритет тако што ће урушавати туђи, овог пута украјински”, истиче Грубјешићева. Према њеној оцени, реално сагледавање сопствених интереса императив је за боље позиционирање Србије како у региону, тако и у Европи, јер је маневарски простор за политику „и–и” сведен на минимум.
Одговарајући на питање новинара у Паризу да ли ће се притисци на Србију појачати, Александар Вучић је рекао да је „свима јасно колико је наша позиција тешка”. Како је објаснио, сви сада могу да кажу: „Погледајте како су прошли Руси, трећа војна сила света, а како ви Срби”. Увек могу то да извуку из фиоке, додао је он и истакао да је Србија неке лекције научила и да зна како да се понаша. „Бринућемо о себи у војном и сваком другом смислу чувајући војну неутралност”, поручио је Вучић.
Миливојевић сматра да уколико дође до овог великог дијалога и поменутог расплета, ова тренутна позиција Србији обезбеђује да и убудуће брани своје државне и националне интересе. Јер, без обзира на стање на терену, чињеница је да се „круг земаља који уводи санкције на глобалној сцени није проширио, да се ипак потврдило да је међународни поредак мултиполаран, да су принципи Србије и принципи међународног права поново на неки начин оживели баш на случају Украјине”. Вучић је, наиме, и у Паризу поновио да Србија неће уводити санкције Русији „све док јој над главом не буде висио Дамоклов мач”. А како Миливојевић каже, потврдило се да не стоје оптужбе да Србија седи на две-три столице и да је све време седела на једној – својој столици.
Pogledajte prilog 1254601
Тежиште ће и у наредном периоду остати на Украјини, али овај рат је показао слабости свих страна, приметио је искусни дипломата. Мисли и на руску страну и „све оно што смо ми раније мислили да су то велике силе, да је то немогуће пореметити на било који начин, да нема говора да то неће бити уверљиво”. „Ипак се показало да је реалност нешто друго. Друго, показало се да и Европа има велике своје слабости и проблеме, да је претрпела штету, а избори у Америци су показали да је то једно дубоко подељено друштво... И све ће то доћи до изражаја у наредном периоду и све ће морати да постане предмет некаквог расплета. Тако да ће и притисак према Србији бити детерминисан и свим тим догађањима”, указао је он.
Говорећи о Руској Федерацији, Европи и САД, закључује да су биланси свих – негативни, односно сви су на неки начин исцрпљени. „То важи и за Русију. Видела се једна илузија о великој моћи и о великом победнику и то је сад све упитно. Питање је како ће се повлачење у Херсону одразити на унутрашњој сцени Русије. То ми још не знамо, али то је питање које се отвара”, примећује Миливојевић и додаје да је, на другој страни, остатак света – онај свет који потврђује мултиполарност, који није уводио санкције, који се ни на који начин није мешао у ову причу у Украјини – ојачао. И то је нешто што представља индиректну подршку у глобалном смислу и нашем концепту војне неутралности и независности.
