Odredbe Berlinskog kongresa iz 1878. godine vezane za Srbiju?!

[ccaterpillar]

Ohooo, Han-solo piše pod dva imena
Bugarska nije postojala 1878 , tek će da je osnuju Velike sile u Berlinu- i to polovinu tada, a drugu polovinu plišanom "revolucijom" 10ak godina kasnije. Na Berlinskom kongresu samo se zna ko će biti, od germanskog roda, novi Knez te drzave koju če tek da konstituišu.
Tako da Blgari nisu mogli da polazu prava ninašta, niti su realno pitani za mišljenje. Imali su ulogu piona, i dobro su prošli šlihtanjem.U "Bugare" je pretrvoreno do I sv.rata sve što je imalo dve noge i dve ruke tada- i Srbi i Vlasi i Tatari, i čerke3zi i pečenezi i Turci i svakojaki bašibozluk.

Što se tiče Deretića i njegovih fazona, gradja koju sam ti postovala i mape su 90 posto iz pera Vladimira Stojančevića, koji je godine života uložio da pregleda i analizira arhivsku gradju i napisao knjigu o periodu izmedju projekcije "SS" sanstefanskog mira i samog berlinskog kongresa,a 10 posto ti je o "Šopovima".
Dakle, ne lupaj gluposti u sklopu svoje bugarofilske propagande.
Dao si mapu (projekcija velikobugarskog SS mira je iinače potrajala u realnom svetu nekoliko dana, odmah je odbačena kao vlažni san pojedinaca kao što si ti) potpuno neobjektivnu, crtanu od strane jednog Bugarina.

Knez Bugarske, koja će biti napravljena izmedju 1878 i 1885, bio je Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha,rodjen u Beču, umro u Nemačkoj..husarski potporučnik... u početku knez bez teritorija -od 7.jula 1887..
Godine 1908 se proglasio i kraljem i kraljevstvo mu je trajalo do 3.oktobra 1918.

Син је аустријског генерала кнеза Августа фон Сакс-Кобург-Гота (1818-81) и принцезе Клементине Бурбон-Орлеанске (1817—1907), ћерке последњег француског краља Луј-Филипа.Dva puta se ženio, žene su mu bile Марија-Лујза Бурбон-Пармска i Елеонора фон Ројс-Костриц

Po raspadu Turske imperije, ta dinastija je najviše dobila, rasporedili su članove svuda po Balkanu sa titulama i vlašću, baš po želji počivše austrijske kraljice iz onog veka, čija je prepiska sačuvana pa se zna kako je projektovala otimanje teritorija od svih Slovena, u trenutku kad Turska solabi dovoljno.
http://www.sachsen-coburg-gotha.de/en/?The_Ducal_House:History:Coburg and_Europe

Ако ћемо тако, ни Србија није посројала све до 1833, а и после тога нам је владар био у Стамболу, све до 1878. У Србе су својевремено претварани и Власи, и Аромуни, и Цигани и Цинцари...

- - - - - - - - - -

Na kraju je Srbija poslala oko 50 000 vojnika da bi se Jedrene oslobodilo, da li je Bugarska poslala neku pomoc Srbiji? A da su se Srbi samo ,,prosetali", to se ne slazem. O Bugarima ima lep opis od Milutina R. Stepanovica koji je izdao knjigu ,,Srbi i Bugari" objavljenu 1913g u Beogradu, inace ucesnik ratova

На крају је Једрене завршило у Турској где се и данас налази...
Бугарска је самим везивањем огромног броја турских војника олакшала Србији победу, зато су ваљда и биле савезнице. А што се шетње тиче, можеш да се сложиш ил ине, али смо се прошетали до Охрида и до албанског приморја чак, мислим све до Валоне.

 

[Han-Solo]

Na Berlinskom kongresu samo se zna ko će biti, od germanskog roda, novi Knez te drzave koju če tek da konstituišu.

А Дондуков - Корсаков?

U "Bugare" je pretrvoreno do I sv.rata sve što je imalo dve noge i dve ruke tada- i Srbi i Vlasi i Tatari, i čerke3zi i pečenezi i Turci i svakojaki bašibozluk.

И Бугари уствари ниjе ни било, онда jе Србиjа до Токиjа. Татари имамо и данас око 1500, Срби нисам знао да су башибозук, али имамо око 500.
И откуд "Печенези"? Мислио сум да су Печенези нестали у 12 век...
А черкези имало и код Србиjа и Македониjа, зар не? Где су данас?

...mape su 90 posto iz pera Vladimira Stojančevića, koji je godine života uložio da pregleda i analizira arhivsku gradju i napisao knjigu

Неки Србин jе нацртао да су Срби сви и свуда? LOL! Врло jaки доказ да су сви Срби.

 

[pivosok]

Ако ћемо тако, ни Србија није посројала све до 1833, а и после тога нам је владар био у Стамболу, све до 1878. У Србе су својевремено претварани и Власи, и Аромуни, и Цигани и Цинцари...

- - - - - - - - - -



На крају је Једрене завршило у Турској где се и данас налази...
Бугарска је самим везивањем огромног броја турских војника олакшала Србији победу, зато су ваљда и биле савезнице. А што се шетње тиче, можеш да се сложиш ил ине, али смо се прошетали до Охрида и до албанског приморја чак, мислим све до Валоне.

izgleda da su najvise cigani pretvarani u Srbe . Takodje si zaboravio i albanjce da napomenes . Ima i njih dosta koji su postali Srbi

 

[pivosok]

Na kraju je Srbija poslala oko 50 000 vojnika da bi se Jedrene oslobodilo, da li je Bugarska poslala neku pomoc Srbiji? A da su se Srbi samo ,,prosetali", to se ne slazem. O Bugarima ima lep opis od Milutina R. Stepanovica koji je izdao knjigu ,,Srbi i Bugari" objavljenu 1913g u Beogradu, inace ucesnik ratova

zanimljivo bas u vreme srpsko bugarskih sukoba , jako objektivno

 

[Сребрена]

Da bi se razumeo Berlinski kongres MORA se poznavati tadašnja konstalacija velikih sila i njihovih međusobnih odnosa i uzeti u obzir njihove dugogodišnje ambicije.

Stotinak godina pre Bkongresa,haustrijski i ruski vladari sklopili su sporazum kako će se izdeliti teritorija kad Turci odu: -napraviće se nova pravoslavna drzava Dakija (što je ostvareno u 19.veku stvaranjem Rumunije sa Nemcem vladarem)

-napraviće se nova država Grčka (što je ostvareno u 19.veku stvaranjem Grčke sa Nemcem vladarem)

-nema države za Srbiju, ne odgovara ni Rusiji ni Haustriji..ako se rat s Turcima srećno završi,ruska carica ustupa Srbe (dok su istovremeno obe strane puštale Srbe da se tuku sa Turcima)

ceo tekst
https://archive.org/stream/turskocarstvopr00novagoog#page/n16/mode/2up

 

[Bastiani]

Ако ћемо тако, ни Србија није посројала све до 1833, а и после тога нам је владар био у Стамболу, све до 1878. У Србе су својевремено претварани и Власи, и Аромуни, и Цигани и Цинцари...

- - - - - - - - - -

На крају је Једрене завршило у Турској где се и данас налази...
Бугарска је самим везивањем огромног броја турских војника олакшала Србији победу, зато су ваљда и биле савезнице. А што се шетње тиче, можеш да се сложиш ил ине, али смо се прошетали до Охрида и до албанског приморја чак, мислим све до Валоне.

Аромуни и Цинцари су једно исто.

Што се Првог балканског рата тиче, стварно не би требало омаловажавати бугарски допринос. Није у питању само везивање дела турске војске, ако гледамо општу слику. За Србију можда тај део фронта и није био толико важан, али у укупном контексту рата је био веома важан.

Међутим, очигледно је да бугарска војска није могла да доврши рат онако како је планирано без помоћи српске војске. Да јесте, не би им требао Степин корпус код Једрена и српска опсадна артиљерија. Тако да и то треба имати на уму.

 

[DIVA_]

Ovo bi mogla biti nova tema, srpski narod u Bugarskoj

Hahaha. Takav svecom da trazite , necete naci u Bugarskoj. A isto i narod, koj se zove ""sopi"".

Ono sto je dao Berlinski ugovor Srbije, ovo je , pre svega, veliki deo bugarskog zemljista.
I naravno - deo bugarskog naroda , koji su ziveli na ovim prostorima .

I naravno - deo bugarskog naroda , koji su ziveli na ovim prostorima .

 

[Bastiani]

Ја никада нисам чуо да се десила нека побуна што је "велики део бугарског земљишта" припао Србији. Не знам да ли је неко од вас чуо?

 

[zlatko01]

Hahaha. Takav svecom da trazite , necete naci u Bugarskoj. A isto i narod, koj se zove ""sopi"".

Ono sto je dao Berlinski ugovor Srbije, ovo je , pre svega, veliki deo bugarskog zemljista.
I naravno - deo bugarskog naroda , koji su ziveli na ovim prostorima .

I naravno - deo bugarskog naroda , koji su ziveli na ovim prostorima .

Може ли то са више података

 

[Сребрена]

Ја никада нисам чуо да се десила нека побуна што је "велики део бугарског земљишта" припао Србији. Не знам да ли је неко од вас чуо?

Ne, pobuna ne..Samo su sačuvana mnoga pisma onih koji su pokušavali da urazume ruske i austrijske vladare, u vreme slabog srpskog vladara koji se vrteo kao pevac na uglu kućnog krova.Posle su se redjale situacoije za situacijom, aneksija Bosne, rat do rata, dominacija komunista i, sve je prekriveno pepelom.
Pisma su arhivirana i objavio ih je (mislim da je baš svako objavio) istoričar Vladimir Stojančević u prilogu knjige koja se bavi periodom uoči Berlinskog kongresa.Nema je u pdf obliku na netu.

Te što su potpisivali, uskoro je nova rusko-bugarska vlast )pod vrhovnim Nemcem) kaznila..Imam jedan citat sačuvan iz bugarske literature, gde se piše o interniranju tih što se Srbima zovu javno u dalje krajeve.Postaviću sutra, sad ne mogu.

Jedan od ministara vlade u novostvorenoj blgarskoj knezevini 78. bio je austrijski čovek- Jireček,,odradio je za, debele novce, istoriju i Srba i Bugara u odvojenim knjigama, i tu je, veđto posakrivao sve i svašta..U medjuvremenu, sve od 1878.do Živkova, ceo tim vodi brigu o promenama toponima, tako da ko sad površno krene da gleda mapu Bugarsku, pomisli svađta, samo ne može da zna istinu.

U Bugarskoj inače nikad nije bilo nacionalnih manjina, tek sad , kad su ušli u EU, morali su da prijave neku, pa su prijavili odredjen broj Vlaha.

 

[ccaterpillar]

Наравно да у Бугарској није било националних мањина, није их било ни у Србији оног времена, тада су државе биле дефинисане као државе-нације, и сви држављани одређене државе су били припадници исте нације.
Бугари су тај принцип задржали много дуже него ми, који смо брзо потпали под утицај масонерије и разних мешетара који су овде водили политику завади па владај све док нисмо спали на оно што имамо данас.
Грци се до данас држе принципа државе-нације, као и нпр. Французи.

 

[Сребрена]

Bastiani,
mrvica istine ima posvuda razbacanih, čovek iz svakodnevice je čuvao svoje običaje i nošnju, čak i više nego Srbin u Srbiji, sve nadajući se boljem..pa su prošle generacije i generacije ..Treba da se sistematizuju i nardjaju sve te mrvice, bilo bi jasnije onima koji nikad nisu čačkali te teme i terene.
Evo moje jedne mrvice:

Србинград око Солуна

Песма је записана у Шипки, месту поред Казанлука, у области Старе Загоре.
Шипка, Казанлъшко (Архив КБЛ-ВТУ)

Писана је у дванаестерцу (6+6) и радња се одиграва у Солун- граду, где Турунџе Бошњак узима на вересију и веру коња зеленка (јер има срце да језди на њему ал нема паа да га купи) од турског гласника ("Тиланина") и усмерава се одмах према Србин-граду. Уместо новца за коња, треба да , после једног дана, испоручи оно што је уловио тог дана. У Србин-граду беху четири капетана- Србина и имали су сестру "Србојку".... Бошњак превари сестру (док је узимао воду да пије, он је ухвати за десну руку и подигне на коња) и поведе са собом назад у Солун, али кад је почео да плаче што треба коња да врати јер нема 300 златника (жућаних), испаде да Србкиња има толико само на једном од девет "џоба", односно украси на њеној гардероби вреде колико и 81 коњ.

Тиланинът вика на Солуна града:
- Продава се конче, конче перуниче,
конче перуниче, конче зелениче.
Кончето струва триста жълтици.
Всеки пари има конче да си купи,
ала сърце няма конче да си язди.

От де се е взело Турундже бошначе,
Турундже бошняче, момче ябаджийче.
То си пари няма конче да си купи,
ала сърце има конче да язди.
Ах, че си поиска кончето на вяра,
кончето на вяра, вяра вересия.
И му конче дали на вяра,
вяра вересия за ден и до пладне -
какъвто улов улови за кончето ще го дава.

Като са му дали кончето,
като е отстъпил на лява дзингия,
доде си преметне лявата нога -
той се намерил в Сърбина града.

И там си има четирима братя,
четирима братя баш капитани,
и си имат една сестрица,
една сестрица, млада сърбойка.
И те като видели Торунджа бошначе,
Торунджа бошначе с конче перуниче,
и те на сърбойка думат:
- Да се премениш с най баш премяна,
и да вземеш пъстрата стомна,
и да идеш на новата чешма за вода,
че от там ще мине той!

И то кат я виде, дано я залюби,
а пак да му конче откраднат.
И тя кат отишла на новата чешма,
и Торунджа бошначе от там минава,
и кат я видя при сърбойка отива,
и поиска пъстра стомна вода да пие.

Отговаря млада сърбойка:
- Ако от конче слезеш - вода ще си пиеш.
Отговаря Торунджа бошначе:
- Ой те тебе, млада сърбойко,
три години стана кат ме треска тресе,
ако от конче сляза не мога се качи!
И тогава тя му подава вода да пие.

Той не си улови пъстрата стомна,
най улови дясната ръка на девойката
и я преметна на конче.
Доде се усетят нейните братя,
той се намерил в Солуна града.

Като конче слязъл и си конче водел,
и си конче водел, и си ситни сълзи ронел.
Отде го съгледа млада сърбойка,
млада сърбойка, тя на юначе дума:
- Що си конче водиш и си ситни сълзи рониш?
Отговаря Торунджа бошначе:
- Конче ми струва триста жълтици...
Отговаря млада сърбойка:
- Аз съм облечена в девет кафтана,
на всеки кафтан имам по девет джоба,
във всеки джоб имам по триста жълтици,
един джоб ще опразним, конче ще платим
и двамата ще живеем!​

http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/skipka.htm

У бугарском Тетевену (некадашњи топоним Тетово) такође је забележен у песми Србин-град и девојка Србијанка

нагоре, надолу, низ Будина града -...
Па отишло във Сърбина града;...
па си свали, бре, мома сърбиянка,​

http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/teteven.htm

У северној Бугарској забележена је слична песма у којој Бошњак узима коња Шарца, па из Будим-града одлази у Прилеп, где отима Сибињ-девојку, чији је брат чувени јунак Сибињ....опет о Србима, само са помешаним локацијама и у лошије сроченом тзв десетерачком ритму.
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/chomakovci.htm
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/hlevene1.htm
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/koprivshtica.htm
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/plovdivsko.htm

У Велинграду је слична песма забележена са топонимима Будим и село Сарбиново, а девојка је краљева ћерка
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/velingrad.htm

Има верзија где је Српкиња- Срабинска девојка (" срабинск девойче")
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/sveta-petka.htm

Верзија где је момак Србелин, а девојка С'бина ( момче Сърбелийче,Събина девойка)
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/shupaci.htm

Још верзија, укључујући и украјинску у којој је девојка Сремјанка
http://liternet.bg/folklor/motivi/unak-konche-moma/content.htm

 

[zlatko01]

Да ли има записа да су се још неки бунили присилној асимилацији у Бугарској, рецимо Власи?

 

[Васил]

Међутим, очигледно је да бугарска војска није могла да доврши рат онако како је планирано без помоћи српске војске. Да јесте, не би им требао Степин корпус код Једрена и српска опсадна артиљерија.

.. и руска опсадна артиљерија.

 

[Сребрена]

Povodom manjina, Todor Živkov je stavio apsolutnu tačku na to pitanje.

Minorities
What occurred in Bulgaria under Todor was a state-backed program to ethnically homogenize the nation, very much like Ceausescu was doing in next-door Romania vis-à-vis the ethnic Hungarians of Transylvania. The 1971constitution -- Zhivkov’s Constitution -- spoke of “citizens of non-Bulgarian extraction” (Art. 45 (7)), while in 1977 the BCP proclaimed that Bulgaria already was ‘almost of a single ethnic type and was nearing complete homogeneity’. The term “unified Bulgarian nation” appeared in the official press in 1973. In 1977 the Communist Party daily Rabotnichesko Delo, defined Bulgaria as “almost completely of one ethnic type and moving toward complete national homogeneity.” In 1979, party leader Todor Zhivkov claimed that “the Bulgarian national question has been solved definitively and categorically by the population itself.”

..čak su i Turci blgarizovani

In 1984 there was a radical change of strategy regarding the minorities: the Bulgarian government excluded the term “Turk” from official discourse, and replaced it by “Muslim Bulgarian citizens” or “Bulgarians with restored [Bulgarian] names,” implying that the so-called “Turks” were “Bulgarians” in origin. New history books were written to avoid the term “Turks”. During the mid 1970s most Turkish schools were closed and Turkish language newspapers and journals were terminated. In 1984 the Zhivkov government forced the Bulgarian Turkish minority to adopt Slavic names.
http://wasanchez.blogspot.rs/2011/08/bulgarias-todor-zhivkov-man-papa.html

 

[Васил]

Ја никада нисам чуо да се десила нека побуна што је "велики део бугарског земљишта" припао Србији. Не знам да ли је неко од вас чуо?

Исповест свештеника Ђорђа Игњатовића (2. део):

... 15. децембра Бугари [1885] изићоше из Пирота и наиђе српска жандармерија, а после и војска. У подне дође и Тоша Поповић, бив. окр. началник, и краљев комесар Светозар Магдаленић, мајор. Установи се преки суд, узму прве људе на одговор ко је шта био и шта је радио. Нас 8 свештеника узму на суд и осуде кога на 5, кога на 4, мене и још двоје на 3 године затвора и 2 године полицијског надзора зато што смо спомињали на служби бугарског књаза, што смо променили капе и што смо потписали адресу! (За мене, заборавих раније рећи, ја сам по нечијој достави силом и под стражом отеран да се потпишем, а тако и многи други Пироћани). Седам грађана буду стрељани, 36 са нама осуђени и преко 100 фамилија протерано у Чачак!


A mass grave near Pirot, at Chumina chesma I think, was for a long time attibuted to "Bulgarian attrocities" but now it is accepted even in Serbian publications that it contains local people killed by major Magdalenich after the re-occupation of the town.

 

[crni lepotan]

Ако ћемо тако, ни Србија није посројала све до 1833, а и после тога нам је владар био у Стамболу, све до 1878. У Србе су својевремено претварани и Власи, и Аромуни, и Цигани и Цинцари...

- - - - - - - - - -



На крају је Једрене завршило у Турској где се и данас налази...
Бугарска је самим везивањем огромног броја турских војника олакшала Србији победу, зато су ваљда и биле савезнице. А што се шетње тиче, можеш да се сложиш ил ине, али смо се прошетали до Охрида и до албанског приморја чак, мислим све до Валоне.

Mi se nismo prošetali do Ohrida. Trebalo je pobediti i na Kumanovu i kod Bitolja i održati 60.000 naoružanih Albanaca mirnim. (pred početak rata iz turskih magacina je "nestalo" 60.000 komada naoružanja, odnosno podeljeno je Albancima da štite carstvo van regularne vojske)
A što se tiče Jedrena, tu važi ona "ko hoće veće, izgubi iz vreće". Tako je i Aleksadar želeo imperiju Jugoslaviju, pa smo mi izgubili mnoge etnički srpske prostore koje smo zadobili do 1.12.1918.

 

[ccaterpillar]

Mi se nismo prošetali do Ohrida. Trebalo je pobediti i na Kumanovu i kod Bitolja i održati 60.000 naoružanih Albanaca mirnim. (pred početak rata iz turskih magacina je "nestalo" 60.000 komada naoružanja, odnosno podeljeno je Albancima da štite carstvo van regularne vojske)
A što se tiče Jedrena, tu važi ona "ko hoće veće, izgubi iz vreće". Tako je i Aleksadar želeo imperiju Jugoslaviju, pa smo mi izgubili mnoge etnički srpske prostore koje smo zadobili do 1.12.1918.

Напротив, ми смо прошетали до Охрида јер су најбоље турске јединице биле ангажоване на другим фронтовима. И не само до Охрида него и до Драча и Тиране, Турци су оставили да те територије углавном бране албански добровољци који нису били мотивисани да бране пропалу империју, Иса Бољетини је био окупио 16000 добровољаца код Подујева, али су се они разбежали кућама чим се запуцало.

 

[zlatko01]

.. и руска опсадна артиљерија.

kako mislis ruska

- - - - - - - - - -

Напротив, ми смо прошетали до Охрида јер су најбоље турске јединице биле ангажоване на другим фронтовима. И не само до Охрида него и до Драча и Тиране, Турци су оставили да те територије углавном бране албански добровољци који нису били мотивисани да бране пропалу империју, Иса Бољетини је био окупио 16000 добровољаца код Подујева, али су се они разбежали кућама чим се запуцало.

Ebi ga, siptari se razbezali cim je trebalo da se sukobe sa sebi ravnim. Navikla siptarija na sirotinju raju, a da ne odgovara

 

[Сребрена]

Ne, pobuna ne..Samo su sačuvana mnoga pisma onih koji su pokušavali da urazume ruske i austrijske vladare, u vreme slabog srpskog vladara koji se vrteo kao pevac na uglu kućnog krova.Posle su se redjale situacoije za situacijom, ...
Te što su potpisivali, uskoro je nova rusko-bugarska vlast )pod vrhovnim Nemcem) kaznila..Imam jedan citat sačuvan iz bugarske literature, gde se piše o interniranju tih što se Srbima zovu javno u dalje krajeve.Postaviću sutra, sad ne mogu..

В края на 1877 г. сръбските войски бързо заемат ... и районите на Царибродско, Трънско и Брезнишко, Кюстендилското Краище с Босилеград, като се спускат към Дупница и стигат до самия Кюстендил (Стоjанчевић 1986: 17 и сл., 1995: 208 и сл.) Преди според решенията на Берлинския конгрес от 1878 г. Сърбия да е принудена през май и юни 1879 г. да отстъпи Царибродско, Трънско със Знеполе и Брезнишко с Граово на Българското княжество, в продължение на близо година и половина там е установена сръбска управа (Стоjaнчевић: 1995: 211, 240; Манолова-Николова 1997: 159, 167).

....; историческата обосновка на Белград чрез територията на средновековна „Стара Сърбия", включваща и София, Радомир, Кюстендил и Северозападна България; използването като аргумент на характеристиките на местните диалект, народни песни, празници, както и намиращите се в София мощи на Св. Крал Стефан Милутин (Манолова-Николова 1997: 165, 166, 170; Србиja 1978: 255, 278-282).
...Според данни на Вл. Стоянчевич в навечерието на Сръбско-българската война от 1885 г. Белград използва за агитация сред самото население старите връзки с просръбски настроени села в Царибродска, Трънска и Брезнишка околия, както и в част от селата в Радомирско, Кюстендилско и Самоковско. ... Може понякога и да са преувеличени данните, че в завзетите през 1885 г., в първите дни на войната, предели, „сръбската войска навсякъде е дочакана като освободителна" (Стоjaнчевић 2005: 121..
..
Разполагаме и със сведения, че определилите се по време на сръбската окупация през 1877-79 г. като „сърби" и останали в Брезнишко след 1879 г., през време на Сръбско-българската война са били интернирани от българските власти в Плевенско и Орхание (Манолова-Николова 1997: 169).

ала съгласно решенията на Берлинския конгрес са отстъпени на Княжество България.

Граници и идентичности – от „селяни” и „християни” до „българи” и „сърби” (1877-1918 г.)
http://notabene-bg.org/read.php?id=221

превод:
Располажемо и сведочанствима да су они који су се у време српске управе 1877-1879 г. определили као Срби и остали у Брезничком након 1879. године у време Српско-бугарске војне били интернирани од бугарских власти у Плевенско и Орхање.
(Нађа Манолова-Николова, Средња Западна Бугарска 1877-1879. г. Прелазак између две епохе у трнско-брезничком крају, Родина, 1997. књ. III-IV, стр. 169..

 

[Сребрена]

Ја никада нисам чуо да се десила нека побуна

Ako je objava rata pobuna:

ИСТИНСКИ УЗРОК СРПСКО-БУГАРСКОГ РАТА 1885. Г.
Не треба да се заборави да је сама Српско-бугарска војна започела аргументом краља Милана да је насељење у источним крајевима Шоплука не може да се посматра „само као бугарско“, а као своју војно-оперативну циљ српски владар поставља источну границу бивших турских санџака Видинског и Софијског до тока реке Искар.
(Владимир Стојанчевић – Српско-бугарски односи у Западној Бугарској (1804-1918), Институт политичке студије, Београд, 2005, стр. 118, 120.)

И постојао је "шопски устанак" против руске власти у западној блгарији, али ја о томе мало знам, ово је из блгарских новина, текст блгарског академика

 

[Atentator]

Исповест свештеника Ђорђа Игњатовића (2. део):

... 15. децембра Бугари [1885] изићоше из Пирота и наиђе српска жандармерија, а после и војска. У подне дође и Тоша Поповић, бив. окр. началник, и краљев комесар Светозар Магдаленић, мајор. Установи се преки суд, узму прве људе на одговор ко је шта био и шта је радио. Нас 8 свештеника узму на суд и осуде кога на 5, кога на 4, мене и још двоје на 3 године затвора и 2 године полицијског надзора зато што смо спомињали на служби бугарског књаза, што смо променили капе и што смо потписали адресу! (За мене, заборавих раније рећи, ја сам по нечијој достави силом и под стражом отеран да се потпишем, а тако и многи други Пироћани). Седам грађана буду стрељани, 36 са нама осуђени и преко 100 фамилија протерано у Чачак!


A mass grave near Pirot, at Chumina chesma I think, was for a long time attibuted to "Bulgarian attrocities" but now it is accepted even in Serbian publications that it contains local people killed by major Magdalenich after the re-occupation of the town.

То није побуна, већ (глупо) кажњавања опортуниста који су прихватили Бугарски режим 1885 у Пироту који је трајао неко време. У свакој земљи, у сваки рат, нађе се колабрационисти окупатора, без изузетка. Пример побуне је када је против окупатора а не обрнуто. На пример, једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата је у Србији против Бугара - Топлички устанак. 20,000 жртава, од тога 18,000 цивила. И то у деловима Србије које су Бугари сматрали за своје.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Топлички_устанак
или
https://bg.wikipedia.org/wiki/Топлишко_въстание

 

[Han-Solo]

И постојао је "шопски устанак" против руске власти у западној блгарији, али ја о томе мало знам,

Мало знаш, jер такав шопски устанак нема.

ово је из блгарских новина, текст блгарског академика

Он каже да jе професор, иако ниjе ни професор... човек је луд- "граф Дракула je Бугарин" и слично.

 

[Лички гусар]

А што се шетње тиче, можеш да се сложиш ил ине, али смо се прошетали до Охрида и до албанског приморја чак, мислим све до Валоне.

Шетња је била до Куманова и то само за регуларну војску (до Куманова су гинили четници и локални људи који су се борили под њиховом командом - имали су огромне губитке да би регуларна војска се прошетала до Куманова).
На Куманову и од Куманова већ и није.

 

[ccaterpillar]

Шетња је била до Куманова и то само за регуларну војску (до Куманова су гинили четници и локални људи који су се борили под њиховом командом - имали су огромне губитке да би регуларна војска се прошетала до Куманова).
На Куманову и од Куманова већ и није.

Албански качаци нису били кадри да се носе са савременом војском опремљеном убојитим средствима, нпр. артиљеријом. Зеки паша је покушао да организује одбрану код Куманова, али се лево крило његове војске распало чим су схватили да је трећа српска армија прегазила Косово и стигла на Овче Поље... Све у свему, значајно за нас, али Турци су имали друге проблеме и није их много било брига за своју вардарску армију.