Уставна решења из 1974. су омогућила да током седамдесетих у САП Косову буде вођена политика чији су главни постулати били: очување остварене политичке самосталности; албанизација покрајине, како би ру-ководство створило снажно упориште за своју политику и позиције; блиско повезивање са Албанијом на пољима културе, образовања и туризма; као и строга контрола информација које су из Покрајине одлазиле у Републику и Федерацију.У Покрајини су на сваки начин тежили да искажу самосталност у одно-су на Републику. Руководиоци из СК Србије су после демонстрација 1981. тврдили да на Косову „седам, осам година није поменута Србија“ и да су их позивали у покрајине једино приликом отварања неких сајмова или сличних догађаја, али ни тада „нису сматрали за вредно да нас поздраве“.6 О односу између покрајинског и републичког руководства сведочи епизода из 1975. Председник Председништва ЦК СК Србије, Тихомир Влашкалић, у писа-ним сугестијама на нацрт Титовог говора, који је овај требало да одржи на 6 АС, ђ2 к407, Записник са састанка делегација СР Србије и СР Хрватске, одржаног 7. октобра 1982, излагање Бранка Пешића.
Универзитету у Приштини, током посете Косову, тражио је „да се негде у неупадљивој форми каже да је Косово у оквиру СР Србије“. Тито сугестију није прихватио (Симић 2011: 374). Одбрана самосталности покрајина за покрајинска руководства је зна-чила учвршћивање сопственог положаја. Након јавно исказаног незадо-вољства студената Срба и Црногораца на Универзитету у Приштини 1971. због мајоризације, и потом покушаја дела српских кадрова у Покрајинском комитету (ПК) Косова да укажу на проблеме у међуетничким односима, ру-ководство САП Косова је завело потпуну контролу над информацијама које су одлазиле у републичке и савезне органе. Стварана је слика благостања у међунационалним односима и прикривано деловање илегалног покрета који је крајем деценије постајао све активнији. Приликом последње посете Тита Косову 1979. године, председник Председништва ПК СК Косова, Махмут Бакали, међунационалне односе описао је као скоро идиличне.7 Партијска комисија која је након побуне 1981. испитивала одговорност Бакалија, закључила је да је током седамдесетих стање „прикривано и разводњавано“, па се на основу пружених информација „није могла изградити слика о свој ширини и озбиљности непријатељске активности на Косову“.8 Откривено је да је руководство прикривало податке о инцидентима, упозорења о бујању национализма и назнаке да би могло да дође до озбиљних ексцеса
Док се руководство трудило да све вести о проблемима у Покрајини прикрије, на терену је процес снажне националне еманципације Албанаца често прерастао у опијеност националромантизмом. Покрајинско руковод-ство је подржавало процес албанизације, због чега је бујање национализма прећутно толерисано и игнорисано. Многи Албанци су промену односа у Покрајини и добијање већих права схватили као прилику да остваре доми-нацију, због чега су Срби и други неалбанци постајали грађани другог реда. У бројним срединама на Косову је изграђен систем дискриминације, чији је најочигледнији резултат било масовно исељавање Срба и Црногораца (Петровић–Благојевић 1989: 424).Као неизбежни резултат такве политике, у пролеће 1981. дошло је до ма-совних демонстрација Албанаца, које су током прва три дана априла прерасле у покушај отворене побуне. Тешка економска ситуација на Косову, висока не-запосленост и бесперспективност, праћени националним буђењем и бујањем национализма, створили су погодно тле за пропаганду илегалног покрета. 7 АС, ђ2 ПК СКК ф27, Материјали са заједничке седнице Председништва ПК СК Ко-сова и САП Косова, одржане 16. октобра 1979. године – седници присуствовао пред-седник Тито, излагање Махмута Бакалија.8 АС, ђ2 ПК СКК к29, „Извештај комисије Председништва ЦК СКС и ПК Косова за утврђивање партијске одговорности Махмута Бакалија“ (Строго поверљиво), Мате-ријали са 19. седнице ПК СК Косова, одржане 6. августа 1981. го
Проклети били сви који имају нешто да приговоре српском родољубљу,
наспрам свих њихових национализама који су се служили терористичким
начинима стварања супериорности на одређеној територији.
Црвени поглавник ефикаснији од животиње црног.