Quantcast

Однос Шиптара према Србима на Косову и Метохији од 45-те

zlatko01

Elita
Poruka
20.174
Упути ме, не успевам ништа пронаћи. Мене више интересују жртве и њихове породице.
Нису баш били гори од Шиптара али 'слијепи послушници' свакако, они који су били
свесни шта се догађа су било каквом реакцијом куповали карту за Голи Оток.
najbolje popričati sa Srbima, koji su otišli sa KiM...
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.148
ĐORĐE MARTINOVIĆ JE UMRO U SELU ČITLUK, KOD KRUŠEVCA...VIŠE PUTA SAM PRIČAO SA NJEGOVIM UKUĆANIMA, SA NJIM NISAM...ČESTO SU IH OBILAZILI NEKI DB-ovci IZ BEOGRADA...JEDNOM SAM I VIDEO DVA LIKA KOJA SU DOŠLA DA GA OBIĐU...ovo ti je iz prve ruke, živim u blizini
Управо сам то исто пронашао, чуо сам раније за случај.
Брука и срамота за српске комунисте што су дозволили
да се жртва даље малтретира и прикрије Шиптарски
зулум непојмљиве окрутности.

https://www.telegraf.rs/vesti/24115...flase-kojom-je-poceo-rat-na-kosovu-foto-video
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.148
Немогуће је пронаћи неки новински чланак из времена СФРЈ али
из турског Мостара 1876 има.
Неретва.jpg

Не постоји ПОЛИТИКИНА архива из СФРЈ а постоји ово, овде скривачи истине још владају.
Ми уствари не живимо у српској држави него у српској лудници.
 
Poruka
15.318
Да ли има игде нека књига о дешавањима тамо после доласка
комунаца, интересује ме хронологија злочина у 'миру' и начин
на који су црвени прикривали та дешавања.
Треба најприје схватити да су комунисти имали своје интересе, далеко испред српски национални интереса. Треба такође схватити да Срби од узимања Косова 1912. најприје нијесу имали времена да ишта озбиљније направе доље (један рат 1913., па други 1914-1918.).
Онда су Срби створили Југославију и сву своју снагу, енергију, вријеме, новац, памет (и оно мало што је било) уложили у југословенске гузобоље.
Косовом нијесу имали кад да се баве.

Прилично просто. Како се каже, жањеш што си посијао. Пропуштена је прилика 1918-1941. Већ 1945. ситуација на терену је била далеко гора и сваком годином неповољнија за Србе.

Југо и комуни је било битније да су Арбанаси задовољни јер је то мање проблема за власт. Срби су у себи такорећи гунђали и лако је било то све скрајнути по потреби.

Косово, као и остатак српски интереса и послова, су жртва ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРАВЦА српске политике од 1918. године.
У рату, у политици и у живору, горе посљедице има изгубљено вријеме него пораз сам по себи. Пораз се море надокнадити, а изгубљено вријеме тешко (или никад).
 

ne1skusan

Početnik
Poruka
12
Lobiranje Albanaca nije od juče. Zapravo, imamo period povlačenja Turaka sa severa na jug Srbije. Tu je bio veći zulum i pritisak nad Srbima (islamizacija i arbanizacija). Ivan Jastrebov, recimo, je bio ma području Kosova i borio se protiv toga. No, već nakon nekog vremena dolazi Dimitrije Tucović (novinar, publicista i socijalista), kao i politički aktivan. Njegovo delo "Srbija i Arbanija" govori o Albanskom razvoju itd, i vezi sa Srbima. On hoće da približi Srbe i Albance, odnosno da neutralizuje albanske (muslimanske) zločine. Po mojoj proceni, ili je lobirao zbog nerazvijenosti Albanaca (lakše bi pristupili proletarijatu), možda je imao neke anglo-saksonske finansije sa strane (geopolitički motivi), ili jednostavan autošovinizam? U balkanskim ratovima se navodno spominju "srpski zlocini nad albanskim stanovništvom", što je zapravo imalo ulogu kreiranja albanske države. Već u DS ratu Jugoslavija (Srbija) se čerupa od strane naših komšija. Albanci imaju SS Skenderbeg diviziju kao i jednu tajnu službu, slede pogromi i iseljavanja srpskog (crnogorskog) naroda. 1945. je zabranjeno da se 100.000 izbeglih porodica sa Kosova vrati tu, a to je bilo samo u korist Albanaca. Već kasnije dolazi do otvaranja granica sa Albanijom i novim prilivom Albanaca (zbog režima Enver Hodže). Zapravo, te izbegle Albance možemo nazvati samo sredstvom desrbizacije Kosova, koje je vršeno sistematski kroz istoriju. Već 1981. (Godinu dana nakon smrti Tita) počinju protesti da se otcepi Kosovo i postane republika (ovo je sve zakuvao Tito avnojskim granicama i ustavom iz 1974.) Sumiranje svih događaja vidimo jedan kontinuitet proterivanja Srba sa vekovnih ognjišta (to vidimo i na prostoru Hrvatske gde su se u krajini kao Frajkori naseljavali Srbi). Dotle su nas doveli ujedinjeni proleteri, ne d'o Bog nikom. Takođe sam čuo priču o odbijanju od plata za vreme SFRJ zarad pomoći "nerazvijenih delova SFRJ - Kosovo". Komunisti ovde su samo hteli da unište sve pre njih, menjali nazive ulica, škola, trgova, propaganda partizanskim filmovima i diskreditovanje JVuO, pravljenje klubova Crvena Zvezda i Partizan, zato smo i dan-danas zadojeni jugoslovenstvom.
 
Poruka
15.318
За разлику од безвезњаковића који су Србе водили у то вријеме, Туцовић је увидио да је то тотална глупост. Невезано за његова увјерења, био је у праву. Арбанаси нијесу хтјели прихваттит Турке иако су муслимани и једни и други, Срби су поред вјере и Словени итд.
Ту би да се то контролише требало пара, енергије, живота за стотину година, које Срби нијесу имали.

Друга ствар, односи између Срба и Арбанаса нијесу ни близу били лоши као касније, кад је створена Југославија. Ту ништа није чињено да се извуче најбоље и за једне и за друге.
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.148
Уставна решења из 1974. су омогућила да током седамдесетих у САП Косову буде вођена политика чији су главни постулати били: очување остварене политичке самосталности; албанизација покрајине, како би ру-ководство створило снажно упориште за своју политику и позиције; блиско повезивање са Албанијом на пољима културе, образовања и туризма; као и строга контрола информација које су из Покрајине одлазиле у Републику и Федерацију.У Покрајини су на сваки начин тежили да искажу самосталност у одно-су на Републику. Руководиоци из СК Србије су после демонстрација 1981. тврдили да на Косову „седам, осам година није поменута Србија“ и да су их позивали у покрајине једино приликом отварања неких сајмова или сличних догађаја, али ни тада „нису сматрали за вредно да нас поздраве“.6 О односу између покрајинског и републичког руководства сведочи епизода из 1975. Председник Председништва ЦК СК Србије, Тихомир Влашкалић, у писа-ним сугестијама на нацрт Титовог говора, који је овај требало да одржи на 6 АС, ђ2 к407, Записник са састанка делегација СР Србије и СР Хрватске, одржаног 7. октобра 1982, излагање Бранка Пешића.

Универзитету у Приштини, током посете Косову, тражио је „да се негде у неупадљивој форми каже да је Косово у оквиру СР Србије“. Тито сугестију није прихватио (Симић 2011: 374). Одбрана самосталности покрајина за покрајинска руководства је зна-чила учвршћивање сопственог положаја. Након јавно исказаног незадо-вољства студената Срба и Црногораца на Универзитету у Приштини 1971. због мајоризације, и потом покушаја дела српских кадрова у Покрајинском комитету (ПК) Косова да укажу на проблеме у међуетничким односима, ру-ководство САП Косова је завело потпуну контролу над информацијама које су одлазиле у републичке и савезне органе. Стварана је слика благостања у међунационалним односима и прикривано деловање илегалног покрета који је крајем деценије постајао све активнији. Приликом последње посете Тита Косову 1979. године, председник Председништва ПК СК Косова, Махмут Бакали, међунационалне односе описао је као скоро идиличне.7 Партијска комисија која је након побуне 1981. испитивала одговорност Бакалија, закључила је да је током седамдесетих стање „прикривано и разводњавано“, па се на основу пружених информација „није могла изградити слика о свој ширини и озбиљности непријатељске активности на Косову“.8 Откривено је да је руководство прикривало податке о инцидентима, упозорења о бујању национализма и назнаке да би могло да дође до озбиљних ексцеса

Док се руководство трудило да све вести о проблемима у Покрајини прикрије, на терену је процес снажне националне еманципације Албанаца често прерастао у опијеност националромантизмом. Покрајинско руковод-ство је подржавало процес албанизације, због чега је бујање национализма прећутно толерисано и игнорисано. Многи Албанци су промену односа у Покрајини и добијање већих права схватили као прилику да остваре доми-нацију, због чега су Срби и други неалбанци постајали грађани другог реда. У бројним срединама на Косову је изграђен систем дискриминације, чији је најочигледнији резултат било масовно исељавање Срба и Црногораца (Петровић–Благојевић 1989: 424).Као неизбежни резултат такве политике, у пролеће 1981. дошло је до ма-совних демонстрација Албанаца, које су током прва три дана априла прерасле у покушај отворене побуне. Тешка економска ситуација на Косову, висока не-запосленост и бесперспективност, праћени националним буђењем и бујањем национализма, створили су погодно тле за пропаганду илегалног покрета. 7 АС, ђ2 ПК СКК ф27, Материјали са заједничке седнице Председништва ПК СК Ко-сова и САП Косова, одржане 16. октобра 1979. године – седници присуствовао пред-седник Тито, излагање Махмута Бакалија.8 АС, ђ2 ПК СКК к29, „Извештај комисије Председништва ЦК СКС и ПК Косова за утврђивање партијске одговорности Махмута Бакалија“ (Строго поверљиво), Мате-ријали са 19. седнице ПК СК Косова, одржане 6. августа 1981. го

Проклети били сви који имају нешто да приговоре српском родољубљу,
наспрам свих њихових национализама који су се служили терористичким
начинима стварања супериорности на одређеној територији.

Црвени поглавник ефикаснији од животиње црног.
 
Poslednja izmena:

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.148
Мир у Покрајини је заведен тек након уласка на Косово савезног од-реда полиције, специјалних полицијских снага из других република и једи-ница ЈНА. У нередима је страдало осам демонстраната и један службеник полиције. ЦК СКЈ је оценио да је у питању била „непријатељска и контра-револуционарна акција, с елементима побуне, с циљем рушења уставног поретка, угрожавања интегритета СФРЈ и грубог нарушавања братства и јединства наших народа и народности. [...] Демонстрације су биле дело не-пријатељских снага које су деловале унутар албанског становништва на Ко-сову и у дослуху са реакционарним снагама и агентурама у свету“.10 Главна парола демонстраната, „Косово република“, одбачена је као сепаратистичка и националистичка.

Сећам се документарца на ову тему који говори о грубој употреби
силе од стране припадника милиције из Словеније.
Удри по Шиптару, они ће сутра јаче по Србима!

Све ово имплицира да Србија и Срби нису узрок проблема на
Косову и Метохији већ и остале данас земље региона.
Пизда им материна фашистичка!
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.148
Стање је, ипак, било напето. Инциденти су се догађали скоро свако-дневно. Исписиване су пароле, растурани леци, провоциране војска и по-лиција, ђаци и студенти су бојкотовали наставу, на адресе покрајинских руководилаца су стизала анонимна писма са претњама, на више места су оскрнављене слике Тита и симболи Југославије, у предузећима је долазило до саботажа.13 Албанци су масовно изражавали пркос упадљивим ношењем црвене одеће, знатно чешће него раније ношењем белих капа, стављањем црног повеза преко руке, прекривањем звезде петокраке на регистарским таблицама возила и ношењем значки са албанском заставом. Пароле „Косо-во република“ су исписиване свакодневно.14Догађаји су се негативно одразили на међунационалне односе. Срби и Црногорци су све чешће били на мети притисака и напада. Скрнављени су надгобни споменици, било је покушаја паљења кућа, причињаване су пољске штете,15 разлупани су прозори на цркви у Урошевцу,16 оскрнављена је капела у Косовској Митровици, каменоване су српске куће у Подујеву,17 а било је и физичких сукоба.1
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.