Odnos prema Svetom Pismu

Jasna

Stara legenda
Moderator
Poruka
83.750
U Odgovorima Talasiju, Sveti Maksim Ispovednik pre početka odgovora na
pitanja o tumačenju nekih delova Svetog Pisma, daje jedan vrlo zanimljiv
uvod. Prvo traži od prijatelja da odustane od pitanja, a zatim se ipak iz
ljubavi prema prijatelju i da ga ne uvredi uskrativši mu odgovore, usuđuje
da odgovori. Potpuno svestan da je to njegov odgovor, koji je on trenutno
u stanju da da, ali da ni onaj kome odgovara, niti bilo ko ko bude tumačenja
čitao, ne uzima ta tumaćenja kao pravilo. I daje slobodu da drugi protumače
bolje.

Posle toga što je rekao, ne mogu da opišem koliko mi ove naše rasprave
o Bibliji izgledaju smešne. Onako bez trunke skromnosti, svako misli da je
baš on najbolje razumeo, pa se još i ljuti kada se njegovo tumačenje ne
prihvata od drugih. Prvo što se tako ne daje sebi prostor za rast i razvoj,
a drugo što se Biblija na taj način i ne gleda kao Sveto Pismo, nego kao
neka sasvim obična knjiga. Za Svetog Maksima je Biblija zaista Sveto
Pismo i on se sa velikim oprezom usuđuje da tumači.
 
Na osnovu onoga što Sveti Maksim govori, Pravoslavlje se ne može gledati
kao dogmatsko. Jer je svako slobodan da razume onoliko koliko trenutno
može da razume. Kroz lično iskustvo, pa sve do potpunog bezmolvija u
kome se na kraju sve tajne otvaraju. Jer Bog nije umom spoznatljiv, nego
tek nadilaženjem uma.

Biblijski stihovi se onda mogu uzeti tek kao ispiracija za duhovni rast i razvoj,
a ne da se od tumačenja jednog čoveka napravi dogma u koju svi moraju da
veruju, bez obzira jesu li razumeli ili ne. .

Kako vi to vidite?
 
Bog naj je dao Sveto pismo da ga razumemo.
Dakle treba ga citati i proucavati a Biblija tumaci sama sebe.
Sve je povezano i logicno.
Za razumevanje je potreban ispravan stav srca jer samo takvima Bog daje Sveti duh da ga razumeju.
Bozja rec je istina koju je Bog nama dao.
 
Na osnovu onoga što Sveti Maksim govori, Pravoslavlje se ne može gledati
kao dogmatsko. Jer je svako slobodan da razume onoliko koliko trenutno
može da razume. Kroz lično iskustvo, pa sve do potpunog bezmolvija u
kome se na kraju sve tajne otvaraju. Jer Bog nije umom spoznatljiv, nego
tek nadilaženjem uma.

Biblijski stihovi se onda mogu uzeti tek kao ispiracija za duhovni rast i razvoj,
a ne da se od tumačenja jednog čoveka napravi dogma u koju svi moraju da
veruju, bez obzira jesu li razumeli ili ne. .

Kako vi to vidite?
Dogme su utvrdjene na saborima na kojim su svi episkopi bili okupljeni i u molitvi uz pomoc Duha Svetog oni su doneli zakljucke slozili oko sastavljanja dogmi.Ljudi su pogresivi ali vaseljenski sabori predanje i sveto pismo su nepogresivi.Crkva nije nepogresiva npr. za vreme monotelitske jeresi samo je jedan monah bio na strani istine i to sv. Maksim Ispovednik i Bog je bio sa njim i on je razrusio laznoucenje koje se uvuklo u crkvu isto je bilo i sa ikonoborcima i monofizitima koji i dan danas postoje.
 
Bog naj je dao Sveto pismo da ga razumemo.
Dakle treba ga citati i proucavati a Biblija tumaci sama sebe.
Sve je povezano i logicno.
Za razumevanje je potreban ispravan stav srca jer samo takvima Bog daje Sveti duh da ga razumeju.
Bozja rec je istina koju je Bog nama dao.
Dakle svako ko za sebe misli da ima ispravan stav srca, može reći da mu je
Bog dao Sveti Duh i da razume. A šta ako se samozavarava? Držaće se celog
života pogrešnog tumačenja kao pijan plota i neće napredovati ni milimetar.
 
Dogme su utvrdjene na saborima na kojim su svi episkopi bili okupljeni i u molitvi uz pomoc Duha Svetog oni su doneli zakljucke slozili oko sastavljanja dogmi.Ljudi su pogresivi ali vaseljenski sabori predanje i sveto pismo su nepogresivi.Crkva nije nepogresiva npr. za vreme monotelitske jeresi samo je jedan monah bio na strani istine i to sv. Maksim Ispovednik i Bog je bio sa njim i on je razrusio laznoucenje koje se uvuklo u crkvu isto je bilo i sa ikonoborcima i monofizitima koji i dan danas postoje.
Nije sporno to da su dogme utvrđene. Jesu, utvrđene su. Međutim, sve i da ih
naučiš napamet to te neće približiti Bogu. Sveti Maksim insistira na sopstvenom
otkrivanju istine kroz neprestanu molitvu.
 
Nije sporno to da su dogme utvrđene. Jesu, utvrđene su. Međutim, sve i da ih
naučiš napamet to te neće približiti Bogu. Sveti Maksim insistira na sopstvenom
otkrivanju istine kroz neprestanu molitvu.
Međutim, za nas pravoslavne kršćane, dogme su stup našeg vjerskog života. One su znanje o Bogu, bez kojega je nemoguće voditi ispravni duhovni život; one su sigurni orijentir kroz mračnu i maglovitu, močvarnu prašumu krivovjerja, iluzija, maštanja, strasti i proizvoljnih želja ovoga paloga svijeta. Dogme su dar Duha Svetoga, Božja Objava ljudskome rodu. Mi ih nismo izmislili, nego su nam one predane na čuvanje; mi ne ustrajemo na njima zato da bismo ispali “pametniji” ili “mudriji”; nego zato što volimo ljude i želimo im posredovati Istinu iz onostranosti, koja je put vječnoga spasenja. Zato od danas počinjemo s izlaganjem pravoslavnih vjerskih istina – dogmi, kroz knjigu “Dogmatika Pravoslavne Crkve”, najvećeg dogmatičara SPC sv. Justina Ćelijskog (Popovića):
 
Današnjeg čovjeka, individualca, koji mentalno stoji sam nasuprot svijetu i prosuđuje ga s visine, dogma smeta; on je doživljava kao ograničavanje svoje vlastite slobode mišljenja i djelovanja; kao ostatak mračnog Srednjeg vijeka kojim neki davno nadiđeni autoriteti pokušavaju manipulirati ljudima.
 
Od apostolskih vremena formirao se crkveni značaj reči „dogma”, kao božanske, neosporne, apsolutne i općeobavezne istine vjere[9]. Veliki revnitelj od Boga dane apostolske Predaje, sv. Ćiril Jeruzalemski, osnovne istine vjere, sadržane u Simbolu jeruzalemske Crkve, naziva neophodnim dogmama (των αναγκαίων δογμάτων)[10], pobožnim dogmama (δογμάτων ευσεβών)[11], a podvig vjere, kojim se ove usvajaju na spasenje, naziva dogmatskim oblikom vjere (είδος της πίστεως το δογματικόν)[12]. Cjelokupno novozavjetno učenje ο Bogu on naziva dogmama ο Bogu (τα περί θεού δόγματα), a osobno i životvorno usvajanje ovih dogmi djelotvornom vjerom on smatra neophodnim uvjetom spasenja, zbog čega i veli: „Najveća je dobit — izučavanje dogmi”[13].
 
Današnjeg čovjeka, individualca, koji mentalno stoji sam nasuprot svijetu i prosuđuje ga s visine, dogma smeta; on je doživljava kao ograničavanje svoje vlastite slobode mišljenja i djelovanja; kao ostatak mračnog Srednjeg vijeka kojim neki davno nadiđeni autoriteti pokušavaju manipulirati ljudima.
I sad ćeš citirati nešto do beskraja? :lol:
Pa nije rečeno da dogme ne postoje, niti da su pogrešne, neispravne ili štetne.
Ono što je Sveti Maksim rekao je nešto sasvim drugo. De pročitaj pažljivo uvodni
post.

Dogma ti može biti orjentir, ali to nije tvoje znanje. Da bi postalo tvoje moraš ga
oživeti u sebi kroz verske prakse.
 
I sad ćeš citirati nešto do beskraja? :lol:
Pa nije rečeno da dogme ne postoje, niti da su pogrešne, neispravne ili štetne.
Ono što je Sveti Maksim rekao je nešto sasvim drugo. De pročitaj pažljivo uvodni
post.

Dogma ti može biti orjentir, ali to nije tvoje znanje. Da bi postalo tvoje moraš ga
oživeti u sebi kroz verske prakse.
Kroz zivot bre.
 
Pa lupa gluposti. Samo da ponizi i banalizuje razgovor.
Za nju je valjda to molitva, kada moli da nešto dobije. :confused:
Okej onda ova molitva za tebe posto stalno to duhovno spominjes.
Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила.
 
Okej onda ova molitva za tebe posto stalno to duhovno spominjes.
Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила.
Hoćeš da ti se izvinim što na pdf Religija i duhovnost stalno duhovno spominjem? :lol:
Šta drugo da spominjem..
 

Back
Top