Vidim poplava bosanskih tJema, pa ko rekoh da razmotrimo i ovu situaciju.
Turci bejahu dočekani oberućke a danas ih pljujete?
Srbi iz Srbije nisu smjeli bježat od turskih odmazdi posle letnjih hajdučija zaBosnu
jer bi bili potkazani.
Danas tvrdite da je Beograd pun poturica a vi čisti i mirišljavi ko bebino dupe.
Mislim da lažete i serete.
- - - - - - - - - -
autorska tijema plus po povoljnijoj cijeni
Bem li ga meniđeru pa ti blage veze nemaš o Srbima iz Bosne:
De Administrando Imperio, X вијек
Константин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905,Константинопољ [Цариград, цада Истанбул, Тур.]--у. Нов. 9, 959), Виѕантијски император од 913 до 959.
Његови списи су обиман извор о Византијском царству и сусједним подручјима. Његов De administrando imperio (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Византију. Порфирогенит не посједује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.
Глава 32 De Administrando Imperi-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни дио сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увијек неодређеног географског положаја.
"Анали" франачког хроничара Einhard-а, IX вијек
Извор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом дјелу, за нашу историју драгоцијеном, Ајнхард на једном мјесту каже како је Људевит једном приликом побјегао иѕ Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живјели негдје у предјелу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вјероватно на подручју данашње Лике.
"Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822. - прим. CafeHome) оставивши град Сисак, побјеже к Србима, за који се народ вели, да посједује велики дио Далмације).
Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које спомиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.
Повеља Дубровнику
Римски папа, шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (српска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.
(regnum у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)
Видјети у: И. Кукуљевић, Codex diplom, II, 148, стр 21.)
У Перуђи 1252, Фебруара 24.
Ииван надбискуп дубровачки извјештава општину дубровачку о расправи у вези метрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње српску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Српско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)
"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."
Видјети у: "Bullarium Ragusium", 401-402
Црквене прилике
Pимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".
Видјети у: Т. Смичиклас, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendžin, Acta Bosnae, 40.
Malo da te za početak edukujem.