Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da smo spojili forume "Košarka", "Fudbal", "Tenis" i "Ostali sportovi" u novi forum "Sport" koji se nalazi u kategoriji "Život".

Odlomci knjiga koje volimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
Bilo bi lijepo da je bio Bog koji je stvorio svijet i da postoji dobra sila Božje providnosti, moralni poredak svemira i život poslije smrti; ali upada u oči činjenica da je sve to upravo ono što bismo mi željeli.
Cijela ta stvar je tako očevidno djetinjasta, tako strana stvarnosti, da je svakome tko ima prijateljski stav prema čovječanstvu bolno pomisliti da velika većina smrtnika nikada neće biti u stanju uzdići se iznad takvog pogleda na svijet.
--Sigmund Freud
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
"... Nikada nemojte misliti da vec sve znate. I ma koliko vas visoko cenili, imajte hrabrosti da sebi kazete: ja sam neznalica. Ne dozvolite da gordost ovlada vama. Zbog nje cete, mozda, biti uporni i tada kada je potrebno prihvatiti tudje misljenje. ZBog nje cete odbiti neki koristan savet i drugarsku pomoc." - I.P. Pavlov
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Drevno grčko verovanje, inspirisano likantropskim stanjima učesnika obreda u tajnim bratstvima vukova, utvrđuje da se: „niko večno ne može graditi fantomom, a da to jednom stvarno ne postane, niko ne može večno živeti kao vuk, a da najposle vuk i ne bude...“
Mimikrija zahteva izvesna znanja o onome što se podražava. Ukoliko su znanja dublja, mimikrija je savršenija, opsena uspelija, svrha sigurnija. Ne može se prerušavati u nešto o čemu se nema nikakva predstava.

Niko ne može simulirati neko ubeđenje, igrati pripadnika nekog pokreta, ako nikakvog pojma nema kakav je tip ljudi kome hoće da se pripada, kako misli i postupa prosečan pripadnik vrste. Savršena simulacija koja bi dovela u vrh vrste, da postoji, pretpostavljala bi najdublje predznanje i visoku meru prilagodljivosti masci.

Prilagodljivost koja bi u graničnim slučajevima išla do potpunog poistovećivanja, u kome, kada je metodično, nestaje isključujuća razlika između simulacije i autohtonije ne samo u posledicama po druge, već i u visceralnom doživljavanju tih posledica, pa se, posle perioda duhovnih nedoumica, i kriza, uspostavlja stanje apsolutne harmonije s maskom i za uvek zaboravlja da je ona neprirodna, veštačka, priručna tvorevina ispod koje iščezava pravo i stvarno lice.

Samim zaboravom gubi ona svako pravo na nas i naše mišljenje. Gubi ga čak i ako ga pamtimo, jer ga se sećamo kao zabludu mladosti, nezrelosti, pogrešnog odgoja, neprikladnih životnih uslova i svih onih okolnosti što čoveka i bez njegove volje formiraju. Maska je ovladala umom, a preko njega prvobitnim licem.

Ono se postepeno izobličava i pod moćnim pritiskom maske, koja se nikada ne skida, postaje njeno prirodno naličje. Ono što se toliko dugo govorilo a da se nije mislilo, postaje ono što se misli dok se govori. Odjek preuzima funkciju zvučnog izvora. Senka funkciju tela. Oblik je ovde funkcija lika. Privid preuzima ulogu stvarnosti.

Postaje se novi čovek. Na prvi pogled u onom smislu u kome je silueta čoveka koji korača fantomskim gradom na bioskopskom platnu – čovek. Ali pogreška nije u njemu, nego u tom našem brzom, nepromišljenom prvom pogledu. Iluzije nema. To jeste čovek...

Borislav Pekić - Život na ledu
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.862
"Nije ti žao, je li?", upita dok je išao kraj nje.
"Ne! Nikako! A tebi?", upita ona.
"Zbog toga? Ne!", reče. Zatim, posle nekog vremena, dodade: "Ali, ima tu i ono drugo."
"Šta drugo?", zapita ona.
"Ma.. ostali svet. Sve te komplikacije."
"Zašto komplikacije?", upita ona razočarana.
"Uvek je tako. Za tebe isto koliko i za mene. Uvek ima komplikacija."

Potajno su koračali dalje po pomrčini.

"I jel ti žao?", upita ona.
"Na neki način!", odgovori on, gledajući u nebo, "samo kada ne bi bilo toliko drugih ljudi na svetu."

Ona se nasmeja. Stigli su do kapije parka. On je otvori.

"Ja neću dalje...", reče.
"Nemoj!", ona ispruži ruku, kao da će se rukovati. Medjutim, on je uze svojim obema.

Rastadoše se i ona ode kroz park. "

Dejvid H. Lorens "Ljubavnik Lejdi Četerli"
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
S obzirom na to da svako želi da živi, čak iznad svega i po svaku cenu želi da živi, i pravo na život i život, kao vrednost po sebi i najviše dobro jeste ona misao kojom su čak i takvi ljudi kao Gete i Niče razjarili celo razdoblje, vreme bi bilo postaviti pitanje - šta to zapravo znači živeti? Ono što čovek vidi, prilično je mutno, jedva da je nešto više od bezglavog guranja, s čime primordijalna priroda nema nikakve veze, jer ništa nije više od sulude pohlepe, sve pogledati i liznuti, cirkus i izložbu, operu i festival, i pozorište i fudbalsku utakmicu i defile, ali naročito modnu reviju i film, i u ovoj mnogostranosti kao da je reč o suprotnosti životu, ne živeti, odnosno više o tome da se uz pomoć ove raspršenosti savršenije zaboravi život. Da se više ne misli na njega. Zbog toga Hajdeger kaže da čovek danas u bivstvu zaborava (léthé) više i ne živi, nego žedni u stanju osobene žudnje za životom, nema ni mogućnosti da živi, i sve u čemu učestvuje tužni je surogat pravog. Kažemo da nas život narkotizuje. Život kao opijenost, duvan, morfijum, rakija, kafa. Dotle su dospeli jadni Faust i bedni Dionis. Nestala je normalnost života i hitro se treba pobrinuti za pseudodoživljaje kako čovek ne bi dobio duševnu bolest zbog gladi za životom.

Bela Hamvaš - Patam
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada, istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno pobedili sebe.

Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam. Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.

Slaviša Pavlović
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
Neka vam dani koji dolaze donesu mnogo sreće, zdravlja, i naravno smeha sa
onima koji vas vole i koje volite, smeha najviše, kao što pesnik reče, on
nam uvek nedostaje.
Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće kuće ali kraće živce,
šire puteve ali uža gledišta.
Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više ali uživamo manje, više pogodnosti ali manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja.
Više stručnjaka ali ipak više problema, više znanja u medicini ali
manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smejemo se premalo,
vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše
umorni, čitamo premalo, gledamo TV suviše.Volimo preretko i mrzimo
prečesto.
Naučili smo kako da preživljavamo ali ne i da živimo.
Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.
Stigli smo sve do meseca i natrag.
Napravili smo velike stvari ali ne i bolje stvari.
Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.
Pišemo vise
ali učimo manje. Planiramo više ali postižemo manje.
Naucili smo žuriti ali ne i čekati.
Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih
karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa.
Ovo su dani luksuznijih kuća ali uništenih domova.
Ovo su dani
brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može
odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tela, i tableta koje čine sve - da
nadomeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju.
Smejte se često, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah.

Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite.
George Carlin
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Ono što je povrh svega zaprepašćujuće jeste da pobuna sveta konačno ništa ne želi, i od onoga što ne želi ništa neće ni biti. Nije teorija ili moral, utopija ili revolucija ili teror. Sve to nema nikakvog smisla, sem što je svet svet, gde sve postaje plitko i poremeti se, gubi svoj oblik i suštinu, pokvari se i raspadne, postane kaša i pomije, što je isto tako besmisleno kao i ako se neko pobuni protiv sveta.

Bela Hamvaš - Patam
 

Rusalka

Poznat
Poruka
7.929
158731681_276202927194721_2394016170478435112_o.jpg
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta. - Paulo Koeljo
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
“Čovjek je životinja u svojoj pojedinačnoj osamljenosti savršeno tužna, u prirodi, moglo bi se reći, gotovo deplasirana! U stadu živeći već prilično dugo, čovjek je čovjeku čovjek, okrutniji naime od svake druge zvijeri. Bestidna, lažljiva, glupa, zlobna i majmunska zvijer! Najsmješnija među životinjskim vrstama je sigurno vrsta majmunska, a koliko je majmun bliži neposrednom i logičnom životu od čovjeka? Poslije opice (koja u svakom pogledu zaostaje za drugim životinjama), čovjek je životinja najmajmunskija! Ta zvijer je proždrljivija od hijene, jer hijena prežderana strvinom može pokraj smrdljivog mesa da zaspi, dok čovjek, koji se prežderao toliko, da mu se od sitosti diže utroba - još uvijek ždere i, promatrajući oko sebe druge, gladne, sebi slične životinje, oblizuje se zadovoljno.”
― Miroslav Krleža, The Return of Philip Latinowicz
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Duboka jedna zanetost vazda beše plod ovih unutrašnjih istraživanja, čežnja jedna, nadežda, pijanstvo i radost, snage takve da mi i danas još, bez obzira na umor moj, već od samog sećanja na njih, srce brže kucati počne. No tada je to sećanje imalo takvu silu da je neki put pretilo da mi raznese prsa, čak sam od njega donekle bivao i bolestan, i ne retko mi je bilo razlog da izostanem od škole. Držim, izlišno je da još više obrazlažem sve veću svoju odvratnost prema mrskoj ovoj instituciji. Uslov pod kojim je meni živeti jedino bilo moguće jeste nesputanost duha i mašte, i otud sledstveno biva da mi je sećanje na dugogodišnji boravak u tamnici manje nemilo od uspomene na lance ropstva i straha u koje je osetljivu moju detinju dušu bacala naoko časna disciplina belo okrečene, sanduku slične kuće onde dole u gradu. Doda li se ovome povrh svega i usamljenost moja, čije sam uzroke otkrio ranije na ovim stranicama, to nikakvo čudo neće biti što sam već rano smerao da budem što dalje od škole, ne samo nedeljama i svecima.

Tomas Man - Ispovesti varalice Feliksa Krula
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
"U svakom slucaju, Zlatousti mu je pokazao kako covek namenjen uzvisenim stvarima moze veoma duboko zaroniti u krvavu, pijanu zivotnu pometnju, i da se moze zaprljati silnom prasinom i krvlju, a da ipak ne postane sicusan i prost i da ne zatre u sebi ono sto je bozansko, da moze bluditi kroz duboke tmine, a da u svetilistu njegove duse ne utrnu bozanska svetlost i tvoracka snaga. Duboko je Narcis zagledao u pometen zivot svoga prijatelja, a ni njegova ljubav ni postovanje prema njemu nisu se umanjili. O ne; a otkad je video kako se iz Zlatoustovih umrljanih ruku pomaljaju ove cudesne, smireno-zive, unutarnjim oblikom i poretkom ozarene tvorevine, ovi prisni likovi koji zrace dusom, ovo nevino bilje i cvece, ove ruke sto preklinju ili blagosloveno pocivaju u krilu, svi ovi smeli i blagi, gordi ili sveti pokreti – otada je dobro znao da u tom nestalnom zavodnickom srcu boravi preobilje svetlosti i Bozije milosti.
Njemu je bilo lako da prilikom razgovora sa prijateljem izgleda nadmocan, da njegovoj strastvenosti suprotstavi svoju uzdrzljivost i misaonu sredjenost. Ali zar svaki sicusan potez neke Zlatoustove figure, svako oko, svaka usta, svaka rasljika i bora na haljini ne znace mnogo vise, zar nisu stvarniji, zivotniji i nezamenljiviji od svega sto bi mogao stvoriti neki mislilac? Zar ovaj umetnik, cije je srce tako puno protivrecja i patnje, nije nebrojenim ljudima, sadasnjim i buducim, ustrojio znamenja njihove patnje i njihovog stremljenja, olicja kojima se mogu obratiti poboznost i strahopostovanje, strepnja i ceznja bezbrojnih ljudi, ne bi li u njima nasli utehe, potvrde i okrepljenja?"

Herman Hese "Narcis i Zlatousti"
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
Jedna neobicna ali jednostavna tajna mudrosti svih epoha uci nas da i najmanji cin altruizma, svaka ljubaznost i davanje obogacuju, a da svaki napor da se osvoje bogatstvo i moc slabi i osiromashuje. To su znali i o tome nas ucili Indijci, grcki filozofi i Hrist, i posle njih hiljade mudraca i pesnika cija su dela prezivljavala epohe u kojima su ziveli, dok su kraljevstva i kraljevi njihovog doba nestali i zaboravljeni. Mozete da se slozite s Hristom ili s Platonom, sa Shilerom ili Spinozom: svuda vrhovna mudrost uci nas da nisu ni moc ni bogatstvo ono sto nas cini srecnim vec samo ljubav. Svaki altruizam, svako odricanje u ime ljubavi, svako saosecanje, svako davanje sebe izgleda kao gubljenje vremena, kao lisavanje, ali nije: to je obogacivanje i uzdizanje i jedini put koji vodi napred.

Herman Hese „Umetnost dokolice“
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
– Vidite, Johanne – rekao je Hemingway – mene isto stalno napadaju. Umesto da čitaju moje knjige, pišu sad knjige o meni. O tome kako nisam volio svoje supruge. Kako se nisam dovoljno posvetio svome sinu. Kako sam dao po gubici jednom kritičaru. Kako sam lagao. Kako nisam bio iskren. Kako sam bio
umišljen. Kako sam bio macho. Kako sam izjavio da imam dvije stotine trideset rana, a imao sam ih samo dvije stotine deset. Kako sam masturbirao. Kako sam ljutio mamu.
To je besmrtnost – rekao je Goethe. – Besmrtnost je vječno suđenje.
– Ako je to vječno suđenje, onda bi tu trebao biti pravi sudac. A ne ograničena učiteljica iz osnovne škole sa šibom u ruci.
– Šiba u ruci ograničene učiteljice, to je vječno suđenje. Što ste drugo zamišljali, Erneste?
– Nisam ništa zamišljao. Nadao sam se da ću bar nakon smrti moći živjeti na miru.
Činili ste sve da postanete besmrtni.
Glupost! Pisao sam knjige. To je sve.
Baš zato! – smijao se Goethe.
– Ja nemam ništa protiv toga da moje knjige budu besmrtne. Pisao sam ih tako da nitko iz njih ne može izbaciti niti jednu riječ. Da mogu prkositi svim lošim
vremenima. Ali ja sâm, kao čovjek, kao Ernest Hemingway, ja na besmrtnost fućkam!
– Ja vas jako dobro razumijem, Erneste. Ali trebali ste biti oprezniji dok ste bili živi. Sad je već kasno.

Milan Kundera - Besmrtnost
 
Poslednja izmena:

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS(Dušan Radović)

Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.
Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo:
– Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos!
Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno.
Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu.
Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon.
Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu.
Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati.
A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno.
Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako.
Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija.
I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke.
Eto tako je bilo ono što mi znamo.
Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve.
Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban.
Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu.
Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno.
Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
.Leteo sam s vetrom i dremao s kornjačama, i krug se ipak sastavljao.
Ponovno i ponovno ulazio sam u sve kože ljudske, u sve bunde zverske, u sve košulje cvećane, tražeći tuđina, no kad sam držao da sam se udaljio u najdublju daljinu, ja sam se nevidljivim krugom vraćao u najbližu blizinu.

Da se sav sneg u šećer pretvori, a sva kiša u malvasiju, gorčina duše moje ne bi bila zaslađena..Da se sva prašina pod nogama mojim u smaragd pretvori, i sve lišće na drvetu u dijamant, bogatstvo moje ne bi se umnožilo...Da mi se laskave reči kažu, sve počasti ukažu i svi prestoli dadu, ništa ne bi moglo smanjiti žalost moju osim duša, koje bi se dodale duši mojoj, koje bi se slile s dušom mojom, i dušu moju udvostručile....

U svakom čoveku, braćo, ima toliko zle volje da se na njemu može sazidati Pakao, i toliko dobre volje, da se na njemu može sazidati Nebo. Neprijatelj priznaje kod neprijatelja ono prvo; majka poznaje kod sina ovo drugo.
Više kapi otrova kaplje iz srca u mozak nego iz mozga u srce.

Svečovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga. Zbog prve vizije on poštuje do obožavanja svaku stvar, a zbog druge saoseća do samožrtvovanja svakoj stvari.

Ljudi greše ili iz samoljublja ili iz samoprezrenja. Ja čuh ispovest jednog starca na samrtnom odru; ja sam, veli, grešio prvo iz radoznalosti, a potom iz samoprezrenja. Zato sam voleo grešnike svake boje, jer su bili bliski duši mojoj, istoriji mojoj. Uzeti greh na sebe znači uzeti krst na sebe.

Ma i leđima bili okrenuti suncu, sunce će vam svetliti. Ma i leđima bili okrenuti Bogu, s kičmom ispunjenom bezbožništvom, Bog će vas voditi.

Orači, istorija beleži dve vrste heroja, naime oni koji žrtvuju svoj život svome idealu i one koji žrtvuju tuđi život svome idealu. Mrska nam je istorija, što beleži i ove druge u heroje, te tako meša ćumur s dijamantom

Od svih čula jezik nije najbolji izrazitelj duše čovekove. Kao što sav pas nije u lajanju tako sav čovek nije u onome što kaže. Velika je mudrost pronaći čoveka iza jezika, i oceniti psa van lajanja.

U tome sunce, razumno i poslušno sunce zazvoni podne, te orači posedaše u izorane brazde da ručaju....


Reči o Svečoveku, Vladika Nikolaj Velimirović
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Svet je patnja koja traje. U korenu njegovom nalazi se čvorište patnje. Svako postojanje ješirenje i uništenje. Sve pati, dok god postoji. Ništavilo vibrira od bola dok se ne ostvari u bivstvu; eto jednog, prezrenja dostojnog, paroksizma.
Bića se razvijaju u raznim pravcima, usložnjavaju se, ne gubeći pritom ništa od svoje prvobitne prirode. Kada biće dostigne određe nivo svesti, oglasi se vriskom. Iz tog vriska izvire poezija. Artikulisani govor, isto tako. Prvi pesnički korak sastoji se u vraćanju korenima. Što će reći - patnji.
Važan je svaki oblik patnje; važan, ali ne i bitan. Svaka patnja je dobra; od svake patnje ima koristi; svaka patnja donosi plodove; svaka patnja je univerzum za sebe.

Mišel Uelbek - Lanzarote i drugi tekstovi
 
Poslednja izmena:

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.862
"Bili ste kidnapovani?" reče Tengo. "Da, i te kako sam bio kidnapovan. Nekad davno bio je onaj film Kolekcionar - e pa, isto tako. Ja verujem da većina ljudi na ovom svetu i ne pomisli da bi jednog dana mogli da budu oteti. To im ne pada ni na kraj pameti. Je l' tako? Ali, kad te kidnapuju, stvarno su te kidnapovali. To je, kako da kažem, nešto što je praćeno jednim potpuno nadrealnim osećajem. Kažeš sebi: "Mene je neko stvarno kidnapovao." Možeš li da veruješ?"
"Da bi se čovek domogao onoga što je važno, mora da plati odredjenu cenu. To ti je pravilo na ovom svetu."

Haruki Murakami "1Q84"
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Dovlatov se uverio na sopstvenom primeru da je autor uvek – žrtva okolnosti. Izbegavajući pozivanje na proviđenje, o tome je pisao bez okolišenja ali i bez detalja: „Očito je neko jako želeo da od mene ispadne pisac.”
Dovlatov nije verovao da se piscem može postati sopstvenom voljom. Podižući kćer Kaću, Sergej je govorio da „stvaralačke profesije treba izbegavati. Druga je stvar ako one tebe odaberu”.
Sergej je smatrao da čovek ne može biti gospodar sopstvene sudbine, za razliku od tuđe.
Punopravni autor Dovlatov je bio više u životu nego u književnosti. Otuda njegova sklonost prema intrigama. Sergej je bio genijalni nanosilac minijaturnih uvreda. Tamo gde su drugi delovali silom, on je koristio tako oštar skalpel, da se ni šavovi nisu videli. Zato je i bio dragocen u novinskim sukobima.

Aleksandar Genis - Dovlatov i okolina
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Opis stoičke hrabrosti koji je dao čovek kao Seneka pokazuje uzajamnu zavisnost straha od smrti i straha od života, a takođe i uzajamnu zavisnost hrabrosti da se umre i hrabrosti da se živi. On ukazuje na one koji "ne žele da žive i koji ne znaju kako da umru". On govori o libido moriendi, tačnom latinskom izrazu za Frojdov "nagon smrti". Govori o ljudima koji osećaju da je život besmislen i izlišan, i kao u Knjizi propovednikovoj kažu: Ne mogu da učinim ništa novo, ne mogu da vidim ništa novo! Prema Seneki, to je posledica prihvatanja principa zadovoljstva ili, kako ga on naziva, nagoveštavajući moderan anglo-američki izraz, stav "lepo se zabavljati", koji on susreće naročito kod mlađe generacije. Kao što je kod Frojda nagon smrti negativna strana uvek nezadovoljenih nagona libida, prema Seneki, prihvatanje principa zadovoljstva nužno vodi ka gađenju i očajanju zbog života. Ali je Seneka znao (kao što je znao i Frojd) da nesposobnost da se potvrdi život ne podrazumeva sposobnost da se potvrdi smrt. Strava od sudbine i smrti upravlja životima i onih koji su izgubili volju da žive. To pokazuje da preporuka stoika o samoubistvu nije upućena onima koje je život savladao, već onima koji su savladali život, te su sposobni da žive i da umru, i mogu se slobodno opredeliti za jedno ili drugo.

Paul Tilih - Hrabrost bivstvovanja
 

Atomic™

Starosedelac
Moderator
Poruka
182.957
„Dobro. Znači da ćemo, ako ovom brzinom budu uklonjene sve prepreke koje stoje pred nama, uskoro stupiti u brak:"
„U redu."
,,U brak da, ali u isti krevet ne.' ,,Brak je početak svega“, rekoh. ,,Da mi prvo to rešimo
Ljubav dolazi posle venčanja. Ne zaboravi: ljubavni požar koji plamti pre braka, brakom se gasi, za njim ostaje prazno i zalosno zgarište. A ona ljubav koja se oseća i posle venčanja, svakako, i ona prestaje, ali njeno mesto zauzima sreća. Uprkos tome, neke se brzoplete budale zaljube pre no što se venčaju i onda, izgarajući, svu ljubav istroše. Zašto? Zato što veruju da je ljubav najveći cilj u životu.“
„A šta je pravi?“
„Pravi je sreća. I ljubav i brak služe tome da se ona stekne: muž, dom, deca, knjiga. Zar ne uviđaš da je čak i ovo moje stanje - muž nestao, otac mrtav - bolje od te tvoje usahle usamljenosti? Da mi nije sinova s kojima se volim, po čitav dan se smejući i svađajući, umrla bih. Pošto ti stremiš ovom mom stanju i pošto u sebi silno želiš da, čak i ako ne u istom krevetu sa mnom, onda barem pod istim krovom, uz leš moga oca i gungulu moje dece, provedeš noć, pažljivo ćeš saslušati što ću ti sada reći.“

Orhan Pamuk "Zovem se crveno"
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.210
Iza ugla pojavila se grupica devojaka. Išle su ulicom pevajući, a njihovi su glasovi zvučali razdragano. Ne znam šta su bile. Neko vreme slušao sam ih izdaleka, bez ikakvog osećanja. Žalost za njima utisnula mi se u srce.
Za njihovom budućnošću? Za njihovom nesvesnošću? Ne baš za njima ili – ko zna? Možda samo za sobom.

Fernando Pesoa - Knjiga nespokoja
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.800
Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći. Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo - to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodredjen opis: "žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako - i jest i nije".
Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena "i jest i nije" bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna sunčana jutra zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gundjao majući se po dvorištu:
- Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit.
Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.
Djedov rodjak Sava Damjanović, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispičutura i pričalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed priča, on ti ga istom začudjeno prekine:
- Otkud lisica crvena, kad je žuta!
- Hm, žuta? - beči se djed. - Žut je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ružičasti baburast nos i vreči:
- Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ...
Savin svijet prostire se do Bihaća, jer je čiča nekoliko puta tamo ležao u apsu, ali čak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.
- Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj "Kuli" pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi.
A unučad, nas troje, nabili se u ćošak blizu staraca i čekamo kad će Sava započetm sa svojim lopovskim doživljajima. Prepirka o bojama baš nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica pa ma kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja i ja sam, već na prvom koraku od kuće, upao u nepriliku.
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole.
Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati:
- Djeco, ko zna kakve je boje vuk?
Ja prvi digoh ruku.
- Evo ga, Branko će nam kazati.
- Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito.
Učiteljica se trže i začudjeno nadiže obrve.
- Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo?
- Kaže moj djed - odvalih ja samouvereno.
- Nije tačno, vuk nije zelen.
- Jeste, zelen je! - neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.
Učiteljica mi pridje sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.
- Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo.
Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići.
Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno budalom! Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ... hm! E, to ne može tek tako proći.
Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao zajedno sa mnom u školsko dvorište i pred svom dječurlijom razgalamio se na učiteljicu:
- A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a! Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu ... Po turu bi tebe trebalo ovim štapom pa da se jednom naučiš pameti.
Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, djaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandari. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj "buvari", a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom.
- A ta, jezičko, nek te ja još jednom čujem da blejiš kakav je ko pa ću ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk.
- Pa kad me je ona pitala.
- Pitala te, hm! Imao si da ćutiš pa kvit.
Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu pomagali ni sva trtljanja neumornog rodjaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljeće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.


Branko Ćopić-"Bašta sljezove boje"
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.